Nino Rešić, pravog imena Amir Rešić, bio je jedan od najpopularnijih pevača narodne muzike bez čijih pesama ni danas ne može da prođe ni jedno slavlje. Njegov specifičan glas, emotivna interpretacija i pesme koje su često govorile o ljubavi i bolu učinile su ga velikom zvezdom devedesetih godina. Međutim, onda je nastupila borba sa porocima i teretom slave...
Zbog dugogodišnjeg prekomernog konzumiranja alkohola preminuo je od perforacije pankreasa, 18. oktobra 2007. godine u 44. godini života) u Opštoj bolnici Bijeljina, dva sata nakon prijema). Sahranjen je na groblju Urije u Kozarskoj Dubici.
Zbog karijere promenio veru
Jedan od najznačajnijih i najkontroverznijih momenata u njegovom privatnom životu bila je promena vere. Iako je rođen kao musliman i kršten pod imenom Amir, Nino je kasnije u životu prihvatio pravoslavlje i prekrstio se, što je izazvalo veliku pažnju u javnosti. Ovaj potez je izazvao brojne polemike, ali je Nino često govorio da je to bila njegova lična odluka vođena njegovim duhovnim putem. Međutim, pričalo se i da se odlučio na takav potez zbog tržišta i karijere.
Dobio ime Nikola, a nadimak Nino, međutim, 2004. godine, opet je ime promenio u Amir Rešić.
Kako su izgledali poslednji sati Nina Rešića?
Nermin Ademović bio je nekadašnji menadžer Nina Rešića i sa njim je proveo poslednje sate života.
- Više nisam mogao slušati laži koje iznosi Sandra Rešić. Ona kupi poene hvaleći se kako je bila do zadnjeg trenutka sa Ninom u Bijeljini, što je čista laž. Ona tvrdi kako zna u kakvim je mukama umro njen otac, ne znam na osnovu čega to tvrdi kada nije ni bila sa njim kada je umro. Cela ta nesrećna situacija se odigrala u par dana i niko nije slutio da će se ono najgore dogoditi Ninu - rekao je Ademović za "E-turneja".
Opisuje da je imao strašne napade.
- Bila je 2007. godina, Nino je većinu vremena provodio u Bijeljini gde smo radili na njegovom novom albumu. Ja i osoba po imenu Nebojša smo bili jako bliski Ninu i pomagali mu oko karijere, ja sam uglavnom vodio menadžerske poslove, a Nebojša ga je vozao po nastupima i gde već treba. Sećam se kao sad, 18. oktobra primam sms poruku sa sadržajem: "Brate, Nino je danas loše, išli smo kod doktora i on je preporučio da ostane u bolnici, ali Nino nije hteo, molim te dođi večeras da budeš s njim jer ja imam poslovnih obaveza". Negde predveče sam sa prijateljem Vedadom krenuo za Bijeljinu misleći da Nino ima slabiju prehladu i da nije ništa ozbiljno. Kada smo tamo stigli Nebojša je žurio na posao, a Nino je spavao u svojoj sobi, tada nam je Nebojša rekao da mu otvaramo prozor jer svakih pola sata dobija strašne napade, pa da ima svežeg vazduha - pričao je Ademović.
Nino nije mogao te večeri ni na noge da stane, te su ga u invalidskim kolicima odveli u bolnicu, ne sluteći da iz nje više neće izaći.
- Nino nije hteo da ide kod doktora iako je imao jake bolove i česte napade. Oko 22 sata mu je već bilo jako loše i ja sam rekao: "Nino, idemo kod doktora i neću više da te slušam, ovog momenta ideš sa nama da te pregledaju". Nino je jedva hodao, uz našu pomoć je došao do auta i tada smo ga odvezli u bolnicu u Bijeljinu, tamo su nam rekli da ga odmah odvezemo do hirurgije. On više nije mogao da hoda te smo stavili u invalidska kolica i brzo odvezli na odjeljenje. Tamo nas je sačekao doktor i pitao da li je pacijent alkoholičar. Nisam znao šta da mu odgovorim osim da nije pio zadnjih sedam dana ništa. Odvezli su ga u salu, a mi smo ostali da čekamo, prošlo je i ponoć ali mi nismo imali nikakvih vesti, nismo ni slutili da će se desiti ono najgore. U tom trenutku se pojavio doktor i rekao nam ono što nismo hteli da čujemo: "Izgubili smo ga, pokušali smo reanimaciju, ali nije reagovao", i dalje je bila tišina, ja nisam mogao da verujem da čujem tako nešto - ispričao je tada Nermin.
Svi su zanemeli nakon saopštene najgore vesti.
- Oko 2-3 sata posle ponoći bili smo u njegovom stanu, svi smo ćutali, nismo znali šta da kažemo jer ovakav ishod niko nije očekivao. Dogovorili smo se da sahrana bude u subotu u njegovoj rodnoj Bosanskoj Dubici, nešto para što je bilo uzeo je Nebojša i rekao da će kupiti venac i te ostale stvari jer Nino inače nije držao kod sebe puno novca. Znam da je taj dan u Bijeljinu došao i njegov brat Dejan kao i Sandra. U subotu rano ujutro smo Ninu povezli prema Bosanskoj Dubici gde će biti sahrana, iz Zagreba je stigao i njegov stric i rekao da će se sahrana obaviti po islamskim običajima. Sećam se da su na sahrani bili njegov kum, rođak Samir, Jasna K, Halid Muslimović, Farizada Čamdžić i njegov stric i ostala uža rodbina, bilo je dosta naroda, tačan broj ne bih znao reći, ali među njima nije bilo njegovog brata Dejana i Sandre koji su prethodno bili došli u Bijeljinu - rekao je.
Nakon smrti velike jugoslovenske zvezde, veliku buru u javnosti podigao je njegov dnevnik.
- Veliku ulogu u svemu ovome igra i njegov dnevnik u koji je beležio sve o svom životu i taj dnevnik krije velike tajne, znam da sam ga ja bio uzeo i hteo da dam njegovoj kćerci Ameli koja je živela u Americi, ali kako ona nije htela doći po njega ja sam ga vratio Nebojši i ne znam šta se kasnije desilo sa njim. Posle sam hteo da objavim CD sa njegovim pesmama koje je nameravao da izda, ali sam odustao od toga jer bi krenule priče da hoću da zaradim na njegovo ime. Postoje neke stvari iz Ninovog života koje znam i koje nikada neću objaviti, postoje i neki ljudi, koji su danas poznati a o kojima mi je Nino pričao neke čudne stvari - završio je Ademović, dok je Sandra Rešić, Ninova ćerka, istakla jednom prilikom da taj dnevnik ne krije nikakve tajne, već da je njen otac u njemu opisivao svakodnevicu.
Sa druge strane i ćerka Sandra je pre nekoliko godina razjasnila sve glasine o njenom odnosu sa pokojnim ocem, iako je godinama izbegavala o tome da priča jer ju je mnogo bolelo, nije više mogla, kako je naglasila, da trpi napade i laži.
- Želim da jednom za sva vremena razrešim taj famozni mit o njegovoj sahrani. Ja sam to veče, kada je on preminuo, bila u Bijeljini, imala sam 19 godina. Te večeri, sećam se, bila sam na rođendanu, kada mi je samo gospodin Siniša Kajmaković u nekih pet do devet poslao poruku: "Umro je". Bila sam u totalnom šoku i, onako, u suzama sam krenula sa društvom u bolnicu. Na ulazu nas je sačekala jedna medicinska sestra koja nas je pitala: "Šta vi uopšte tražite ovde? Ja vas ne mogu da pustim, ja čak ne znam ni ko ste vi, ali ako mislite na ovog pevača Nina, on je umro i svakako ne mogu da vas pustim da ga vidite" - rekla je Sandra za "Telegraf" i nastavila:
- Moji drugari su krenuli da se raspravljaju sa njom i objasnili su joj da sam njegova ćerka, međutim ona je samo rekla da je ne zanima i bukvalno nas je isterala iz bolnice. Ja sam odmah nazvala Kajmakovića, koji mi je samo rekao da ništa više ne mogu da uradim i da idem kući. Nakon toga, ja se iskreno ne sećam gde sam i kako sam negde otišla, mislim da sam otišla kući, ali kako... stvarno nemam pojma. Samo se sećam da cele noći nisam spavala, zato što mi je gospodin Kajmaković rekao da sutra rano ujutru dođem u stan u kom je moj otac boravio dok je bio u Bijeljini - priča.
Kada je ušla u stan rano ujutru, zatekla je rodbinu, prijatelje...
- Ja sam oko nekih šest sati ujutru otišla u taj stan, a tamo su već bili njegovi stričevi, Selim i Ljerka njegova žena, bio je Leo njegov stric i Neša koji je bio Ninov potrčko. Ja tog čoveka nisam ni primetila, jer je bio zaključan u Ninovoj sobi, u njegovim stvarima, njegovoj kožnoj jakni, u njegovom kačketu i njegovim satom na ruci plakao sve vreme. Isti taj Neša je čovek koji je uzeo sve stvari iz stana mog oca, njegove stvari, sve njegove slike, dnevnike. Tu je bila i neka starija pevačica Branka u nekom vunenom džemperu - prisećala se pevačica za "Telegraf" pre nekoliko godina.
Opisuje da su se prema njoj ponašali kao prema komšinici.
- Oni su svi bili tu i prema meni su se ophodili kao da sam neka komšinica koja je došla tu da izjavi saučešće. Mene niko ništa nije pitao, čak mi niko nije ni saučešće izjavio. Sećam se kao danas, na televiziji je bio pušten "DM sat". Ja sam tu samo tako sedela nepomično, a oni su komentarisali kako je Dragana Mirković ispala fer prema mom ocu. I, da, najvažnija osoba u tom stanu bila je Ljilja iz Šapca, koja je njemu za života i karijere navodno radila natalne karte. Ta žena sve vreme kukala je na sav glas, a meni ništa nije bilo jasno, ni šta se dešava, ni ko su svi ti ljudi - priča Ninova ćerka i dodaje:
- Ja sam bila u šoku, meni se niko nije obratio i osećala sam se kao neki stranac. U sledećem trenutku izlazim iz stana i sedam na stepenice da zapalim cigaru, za mnom izlazi i ta Ljilja, seda pored mene i samo mi kaže: "Danas je mom sinu umro otac". Ja u tom trenutku ostajem u šoku, prosto ne mogu da opišem taj osećaj. Bila sam toliko besna da sam samo imala želju da je gurnem niz stepenište i pozovem policiju - objašnjava nam vidno potrešena Sandra.
- Posle toga se samo sećam te svađe i frke oko toga kako će da ga prenesu u Bosansku Dubicu, gde je on zahtevao da ga sahrane, pored majke. Oni se tako raspravljaju, šta i kako, a mene i dalje niko ništa ne pita, niti mi se bilo ko obraća. Dok su se oni tako raspravljali kojim kombijem će da ga prevezu, kako će svi oni da odu do tamo, mene tu niko ne pominje. U jednom trenutku, ja tako sva u šoku pitam ujaka: "Izvini, a kako ću ja do tamo da odem?". Na sve to samo se javlja ta Ljilja koja mi kaže: "Izvini, ali kod nas u autu nema mesta i stvarno ne znam šta da ti kažem". Sve se to dešava brzinom munje, mi tako silazimo ispred zgrade, a ja sam gledam gde ima mesta za mene, u čiji auto da uđem. Meni ta Ljilja još jednom ponavalja da za mene nema mesta i kaže mi: "Mislim da bi neki muzičari za nekih dva sata trebalo da krenu iz Bjeljine, pa eto možeš sa njima da se čuješ i dogovoriš".
Odmah je nazvala majku da joj ispriča šta se desilo.
- Ona u sledećem trenutku zatvara vrata automobila i oni odlaze i ostavljaju me tu, bez broja tih muzičara kojima sam trebala da se javim. Ja ostajem potpuno sama ispred te zgrade i nisam znala gde ću dalje. Nakon toga pozvala sam majku i sve joj objasnila, a ona mi je na sve to samo rekla da se pokupim, sednem na autobus i vratim se nazad za Beograd.
Oktrila je da je sestra Amela finansirala očevu sahranu.
- Sećam se samo da ja u tom periodu nisam nešto bila u dobrim odnosima sa sestrom Amelom koja je bila u Americi. Samo znam da su te moje daidže (rodbina iz Hrvatske) u saradnji sa nekim Nerminom, koji je inače bio posrednik između Amele i rodbine, od sestre zatražili da im za potrebe sahrane pošalje 5.000 dolara, a nakon toga još nekih 500 dolara koje je zafalilo. Eto, ja sam bila sprečena da odem na sahranu, ali me samo interesuje koja to sahrana košta tolike pare? Njegova sahrana je bila vrlo skromna, sa već kupljenim grobnim mestom. Tako da, eto, moja sestra Amela je lično i personalno poslala novac za sahranu, jer ja sam tada studirala i da sam htela da finansiram sve to, nisam imala odakle - priča kroz suze Sandra za "Telegraf".
I njena majka za bivšeg muža je uradila mnogo.
- Mama i ja smo živele samo od jedne, njene plate koja je tada bila nekih 200 maraka. Moja majka je na kraju poslednjih 100 evra koje je imala poslal Ninu, jer on više nije imao od čega da živi. Samo ne znam koja bi to žena uradila za bivšeg muža, ali samo bih volela da se moja majka više ne meša u sve to. Spomenik je lično i personalno podigla moja sestra Amela Omerović, tako da imena koja pišu na spomeniku nemaju nikakve veze sa podizanjem istog - tvrdi Sandra i ističe:
- Priča o tome da me Nino nikada nije priznao, te i da nije bio oženjen mojoj majkom su takođe još jedna velika neistina, a kao dokaz za to medijima sam prosledila i fotografije sa njihovog venčanja.
Afera sa ženom Šerifa Konjevića
Nino je bio poznat i po burnom ljubavnom životu, njegove romantične veze bile su često u centru pažnje javnosti, a najpoznatija među njima bila je veza sa Jasnom Konjević, bivšom suprugom kolege Šerifa Konjevića. Ova romansa izazvala je veliki skandal u medijima i potresla estradu u to vreme.
Njih dvoje su imali odličan odnos, ali su drugi, kako je tada tvrdio Nino, njima pokušavali da naprave pakao od života. Na kraju su se rastali, ali su ostali u dobrim odnosima. Nino je čak i optužio svog kolegu da je naručio njegovo ubistvo.
"Pričalo se da sam Šerifu preoteo ženu, iako smo Jasna i ja počeli da se zabavljamo nekoliko meseci posle njihovog raskida. Tokom prvih godina Jasnine i moje veze govorio je da će biti srećan ako me odnesu u gepeku. Šerif je u nekoliko navrata unajmio dvojicu momaka da me ubiju i to za 20.000 evra. Kao što vidite, nisu me ubili, jer je nudio malo para za moju glavu, a momcima "likvidatorima", kako su mi priznali, bio sam simpatičan."
Iz veze sa Jasnom Konjević, Nino je dobio ćerku Amelu, koja je u javnosti ostala diskretna i retko se pojavljuje u medijima. Danas je udata i promenila je prezime, ali će ostati upamćena po tome što je svom detetu dala ime svog voljenog dede.
Sandra se osvrnula i na ovu temi, te razbila brojne predrasude.
- Što se tiče Šerifa Konjevića i te priče, da su moj otac i Šerif imala problema, zbog te žene Jasne nisu istinite. Kada je Nino započeo vezu sa njom, ona i Šerif već šest godina nisu bili u braku, tako da tu nema neke prevelike pompe. Sve to meni je potvrdio i sam Šerif, koji kada me je prvi put video rekao: "Ja nikada nisam rekao bilo koju ružnu reč o Ninu, ja sa njim nisam imao problem, imao sam ga sa bivšom ženom". Tako da je sve to takođe laž.
Podvukla je i da posećuje očev grob koliko joj obaveze dozvoljavaju.
- Plasirana je i priča da ja ne posećujem Ninov grob, što takođe nije istina. Ja dovoljno puta odem na grob svog oca, ali prosto mi vreme i obaveze ne dozvoljavaju da konstantno budem tamo. Tako da u tim pričama o zapuštenom grobu i korovu nema istine, a ja se nikada neću slikati na grobu mog pokojnog oca da bih nekom dokazala da posećujem isti. Ovim bih započela i jednom za sva vremena zatvorila te brojne neistine priče koje se plasiraju u javnosti, oko moje porodice i mog pokojnog oca - zaključila je Sandra.
Kako je izgledao Sandrin poslednji susret sa ocem i po čemu ga pamti?
Upoznala ga je kada je imala 10 godina.
- Ništa, on je mene pitao da li ga volim, ja sam rekla ne. Nikako nisam mogla da ga volim jer ga ne poznajem. Cica je bila ljuta na njega mnogo, ne zato što je prevario i pio nego zato što nas je ostavio u jednoj sobi bez grejanja“, rekla je Sandra Rešić u Premijera Vikend Specijalu i dodala šta nije stigla da ga pita:
"Što? Što se nisi javio do desete godine? Ima jedna stvar koju nikada nisam rekla, to je ono što sam saznala naknadno. To je priča koju slušam godinama, u vreme kada je bio velika zvezda, menadžeri su mu govorili da treba da govori da nema nikoga i da ne treba da govori da ima dvoje dece. Ja sam čula to od ljudi koji su bili uz njega tada."
Sandra je prokomentarisala njihovih deset godina poznanstva.
"Trudio se, dolazio je kod nas kada mu je bilo teško. Nije imao novca pred kraj, trošio ih je na sve, samo ne na nas. Bio je zavisnik od alkohola, lečio se par puta ali nije uspelo. Pio je dve litre vodke dnevno, bio je pitom i miran... Nisam rekla da je on bio loš otac, ali nije umeo."
Poslednjeg susreta seća se kao da je juče bio.
"Slušali smo Vidu Pavlović, a ja sam pržila šnicle, ono ulje je prštalo sećam se kao da je bilo juče, jeli smo to i slušali Vidu Pavlović i Vericu Šerifović preko četiri sata, on je pio votku, a ja vodu. Pitao me da li mi treba nešto, ja sam rekla ne i dva dana nakon toga mi je njegov menadžer rekao da je preminuo - rekla je pevačica Sandra Rešić.
