Pevač Beki Bekić koji je dugi niz godina na estradnoj sceni i može se pohvaliti karijerom sa puno hitova i bez mnogo skandala, a ljudi su ga voleli jer su uvek prepoznavali njegov iskren osmeh i pozitivan stav prema životu.
Detinjstvo mu je bilo teško. Odrastao je u albanskoj porodici sa 17 braće i sestara kojima je pomagao, jer se on probio u svetu muzike i oni su mogli da se oslone na njega. Bio je nesebičan i davao im je i šakom i kapom.
Njegovo pravo ime je Behljuj Behljiji.
"Nikad nisam krio da sam Albanac. Ali, uvek sam isticao da sam poreklom iz Gusinja u Crnoj Gori. Jugoslovenski sam orijentisan".
Njegovi roditelji imali su 12 dece, pored kojih su odgajili i šest siročića, a pevač je baš zbog toga, kako bi se prehranili svi oni, morao da počne da radi još dok je išao u osnovnu školu.
“Otac je došao u neke godine, ostario je, nas je puno bilo i nije mogao da nas othrani. Najstariji brat, koji je jedno vreme bio u Nemačkoj, on nas je jedno vreme dosta pomagao i hranio, ali i on se oženio i stvorio svoju porodicu i sasvim normalno je bilo da ima drugih obaveza. I onda sam ja bio taj koji je krenuo. Nisam se libio nikakvog posla, radio sam sve i svašta. Dođe kamion, ja istovarim, radim, posle podne odem u školu i tako zaradim neki dinar da možemo da se prehranimo”, ispričao je Beki.
Nije se nikad hvalisao, govorio je iskreno o roditeljima i odrastanju. Kaže da je od njih naučio kako treba da se ophodi prema drugim ljudima, kako da ih tretira, a i od njih je usvojio prave vrednosti.
"Moji roditelji su nepismeni, a mudri i čestiti ljudi. Napisao sam im posvetu u vidu pesme, baš onako kako sam mnogo puta čuo iz njihovih usta: "Budi pošten, budi dobar čovek sine moj, čuvaj braću, sestre svoje, poštuj tuđi znoj". Tako je nastao i "Alipašin izvor", moja stihovana autobiografija. Stao sam ispred vode što izvire iz kamena, ide u reku i uliva se u jezero. Tom raju u kome sam odrastao posvetio sam pesmu."
"Naučio sam od roditelja da gajim poseban odnos prema komšijama, bukvalno bratsku i sestrinsku ljubav. Govorili su mi: "Čuvaj komšiju i komšinicu, to je tvoja sestra i tvoj brat". I sad kad se sretnem sa komšinicama iz Gusinja, one dovedu sboju decu i kažu: "Ovo je tvoj ujak".
U diskografiji je od 1981, od singlice sa Novicom Negovanovićem. Usledilo je nekoliko albuma sa Draganom Aleksanrićem i nekoliko pesama sa težinom evergrina: "Daj reci da", "Sve što boli ožiljak ostavlja", "Žute ruže". Ipak, prelomna pesma za Bekijevu karijeru je "Marama šarena" iz 1991.
- Snimio sam "Maramu" baš u nevreme, na početku ratnih sukoba u bivšoj Jugi. Reče mi Raka Đokić da je skinemo, da ne pokvari ploču, nije vreme zbog "zelenih" i svih drugih marama. Dođem kući i pustim celu kasetu mojoj ženi koja nema veze sa muzikom, antisluhista. Žena presluša i primeti da nedostaje jedna pesma, i to ona najbolja. Prelomio sam i rešio da "Maramu" stavim na CD, pa šta bude. Tada sam shvatio da i ženu ponekad valja poslušati.
- Slušao sam i maestra Dragana Aleksandrića. Govorio mi je da nikad ne okrenem leđa muzici, da sve upijam, pa makar bilo najgore pevanje i sviranje, može da mu izađe nešto dobro, a ti to zapamtiš i iskoristiš. Na kraju krajeva, kad sam snimao moj prvi album, Dragan Aleksandrić mi predloži da na omot stavim svoj nadimak koji me prati još iz detinjstva, da me ljudi bolje zapamte. U tom trenutku ulazi Aleksandrićeva žena i viče: "O Bekiću, stigao si".
Folker je otkrio i da mu nije smetalo što odrasta u tako velikoj porodici, sa 17 braće i sestra.
“Voleli smo se i družili se i cenili smo život, i dan-danas cenimo život, jer znamo kako smo živeli i gde smo sad, a nikad ne zaboravljamo ko smo i odakle smo i kako smo potekli”, izjavio je pevač.
Iako su mnogi bili iznenađeni što je rano počeo da radi fizičke poslove i da na taj način zarađuje, on tvrdi da mu to nije bilo teško.
“Nije mi teško padalo, zato što smo naučeni odmalena. Odmalena sam pomagao i majci i ocu. Moja žena se čudila kako ja radim kućne poslove, jer ja sam to gledao od majke i ona nas je učila da ako oni nisu tu, mi treba da znamo da očistimo, da skuvamo, da budemo čisti. Ja i sad svoju garderobu slažem kao vojnik, mora sve da bude na svom mestu”, kazao je Beki i dodao da mu nijedan posao nije bio stran:
“Sve sam radio, i građevinu, jedno vreme i u osnovnoj dok sam bio, pa posle i u srednjoj. Najviše smo tovarili taj pesak, šljunak, koji smo vadili iz reke, iz Grnčara. I ja sam tada, sa 14-15 godina, napravio rekord. Sedam FAP-ova sam mogao da natovarim dnevno sam. Za mene to nije bilo teško, još kad si mlad, brz, poletan. Guram kolica, nosim ciglu, ja pevam. Ljudi su voleli da me slušaju. Kad sam tovario šljunak, uvek je bilo pauze i ja sam uvek pevao. Ustajao sam uvek u 4-5 sati, prvo sam vežbao, jer sam trenirao sam karate, gledajući slike, filmove. Uvek sam trčao, bio sam u kondiciji. Ako pre podne idem u školu, popodne radim, i obrnuto, a uveče stignem da izađem sa društvom. Samo sam razmišljao ‘samo da završim školu i da steknem porodicu, samo da nešto uradim i da se zaposlim i da pomognem mojima’. Najviše sam razmišljao o sestrama, muškarci će se snaći, a one, ko zna”.
Beki je, naime, otkrio i šta su mu savetovale njegove starije i iskusnije kolege i ispričao koliko su se vremena promenila kada je on počinjao karijeru pa do sada.
"Nas su učili kad smo mi počinjali da se pojavljujemo maltene u istom, ja sam se uvek pitao zašto, a oni su mi rekli: "pa da bi te zapamtili".
Kad sam snimio pesmu "Eh, kad bi se ti vratila", izabrali su mi jedan džemper i rekli su mi: "u ovom ćeš non-stop da se pojavljuješ da bi te ljudi zamaptili" - ispričao je pevač u emisiji "Pesmom za dušu" i dodao:
- Treba ići korak bar unapred, sređivati se drugačije, ali ne preterano. Ja razumem velike zvezde koje su prepoznatljive, bez obzira da li su plave, žute... Ali početnice ne trebaju to da rade.
Kako je upoznao svoju suprugu Nadu?
Bekićeva i Nadina priča počela je u kafani u kojoj je nastupao godinama i pravi je dokaz one čuvene da ljubav na prvi pogled ipak postoji.
- Nikada nisam razmišljao da li postoji neka bolja od moje supruge jer čim tako razmišljaš ili pogledaš drugu u smislu da želiš da budeš sa njom znači da svoju ženu ne zaslužuješ. Još dok sam bio klinac otac mi je govorio da vodim računa i da ne dozvolim da mi druge oči kažu da je vredelo ono što je bilo pored mene. Uvek čovek posle razvoda ukapira da je pogrešio i da je ta osoba otišla kod drugog jer su mu te druge oči pokazale da je to ipak vredelo - ispričao je pevač koji je i danas zahvalan svojim roditeljima na pravim i istinskim vrednostima koje su mu govorili još kao dečaku.
Da je ključ uspešnog braka razumevanje i kompromis ovaj bračn par dokazao je odavno. Ipak, ono što je mnogima privuklo pažnju je što pevač ne krije da se i dan danas čuje sa bivšim ljubavima.
- Treba biti svestan sa kim ulaziš u brak, jer ljudi se danas žene da bi se oženili! Ja sam danas sa svojim bivšim devojkama dobar prijatelj, nikada nisam ostavio zatvorena vrata. Nismo mogli dalje ali smo prijatelji i žena i to ne zamera, kao ni ja njoj, pa imala je momke pre mene (smeh) - istakao je Bekić, koji se svojevremeno prisetio prvog susreta sa svojom dragom.
- Svake subote je dolazila na moje nastupe, a ja sam poznavao njenu sestru, ali ja Nadu nikad nisam video... Ona je dolazila tu jedno četiri, pet godina dok sam radio non-stop devedesetih, uvek je dolazila i sa momkom i jedne noći sam došao ranije na posao i vidim Nadu sedi za stolom sa društvom i pitam kolegu: "Ko je ona devojka?", on mi kaže da je to Nada. Samo sam mu odgovorio "Nju ću oženiti", osetio sam tako neku energiju. Nakon toga smo se zabavljali godinu dana - otkrio je Beki.
