Malo je onih glumica koje mogu da se pohvale karijerom i statusom kakav ima čuvena Tanja Bošković. Naime, nikada se nije ustručavala da kaže ono što misli, niti je dozvoljavala da joj neko drugi kroji pravila po kojima će živeti, ali jedna stvar joj je uvek na prvom mestu - da bude čovek, te da joj prave vrednosti budu zvezde vodilje u svemu.
Već godinama unazad razgovor sa monasima joj donose spokoj i sreću, a posete našim manastirima su u njenom slučaju nezaobilazne. Kada e u Beogradu, najčećše nedeljna jutra provodi u Hramu Svetom Save. Koliko je vera značajna u njenom životu pokazuje i činjenica da je razmišljala i da se zamonaši.
- Razmišljala sam o tome da se zamonašim. Međutim, mora čovek da bude svestan svojih nemoći. Ja nemam moć poslušanja, to je veliki dar, a ja sam bila buntovnica u mladosti. Ali postoji nešto u kreativnom biću krajnje neposlušno. Da ne bih i ja dobijala batine, jer niko meni drugi ne treba da me kažnjava, sama to najbolje činim, prestala sam da maštam o monaškom životu - rekla je Tanja za "Gloriju".
Vera joj pomaže u tome da održi i zdrav duh.
- Spadam u ljude čeličnog zdravlja. Poslednjih 36 godina nisam imala ni kijavicu. Ne znam kako su ljudi postali inertni. I dalje trčim, skačem, jurim, ludujem i pevam... Volim more i da plivam. I dalje jedem šaku hrane dnevno. Nikom nije potrebno više. Živim jedan zdrav seljački život. Nemam potrebu za prejedanjem u bilo kom smislu. Verovatno me molitva, pričešćivanje i ispovest drže u dobrom duhovnom i fizičkom zdravlju. To je moja radost. Nikad se nisam prostirala više nego što mogu. Gospod mi je dao dara koliko mi je dao, a ja zadovoljna. Gospod je dao da imam decu, ja presrećna - kaže glumica kojoj ljubavi kroz život nije manjkalo.
- Trudim se da nemam loše misli. Doživljavam ih kao greh... I kad dođu loše misli, očetkam ih sa sebe. Nisam morala da nosim tuđim imenom potpisane haljine da bi mi rekli da sam vredna. Nahranjena sam ljubavlju svoje dece, roditelja, sestre, prijatelja i komšija. Ništa nisam morala. Ne trebaju mi automobili i svuda idem peške. Uđem u gradski prevoz samo ako žurim. Zdravlje se nalazi u našim dušama. I telo odreaguje na svaku ružnu i rđavu misao. Ubi vas pamet i kalkulacija, ovo se obraćam čitaocima. Rasteretite svoje duše i radujte se - istakla je za "Kurir".
Njen recept za lepotu je poseban, ističe da nisu ključne kreme i tretmani, već duša.
- Ako govorite o fizičkim stvarima, volim lepotu i celi život joj služim. Kreme i šamponi su manje bitni. Užasno me nerviraju reklame koje obećavaju sreću koja dolazi spolja. Sreća se neguje drugačije. Toj nezi posvećujem vreme. Ove bore koje imam, sve sam zaradila najvećom radošću. Umem da starim, naša tela su propadljiva. Prezirem žene koje, ubrizgavajući otrove u svoja lica, misle da će njihove oči biti manje ranjive. Džaba vam silikoni, koga ćete uveriti, sebe u ogledalu, šta - pita se i naglašava:
- Da niste imali ozbiljan i dubok život te da niste nikome ništa podarili, nego šta? Ništa. Nismo naučili decu da shvate da samo ono što smo dali, to imamo. Osnovna rečenica koja opisuje 21. vek je: “Izgledam, dakle postojim.” U 19. je bilo: “Mislim dakle postojim”, a u 20. je: “Imam, dakle postojim.” Boli me 21. vek, jer ljudi nekako propadaju. Volim jezik i govor, to je najveće ljudsko dostignuće u razvoju. Teši me da neće sve biti urušeno dok postoje fantastični ljudi koji nas čine boljima nego što jesmo”, zaključila je Tanja.
