Poznati glumac Igor Pervić preminuo je 2019. godine u svojoj 52. godini, a bio je bio podvrgnut i hirurškoj intervenciji jer je bolovao od zloćudne bolesti, karcinoma jetre, pišu srpski mediji.
Operacija je bila uspešna, ali je pitanje kako je tekao postoperativni tok i da li je možda upravo rak bolest zbog koje je glumac izgubio najtežu bitku.
Poslednje mesece života ovaj poznati glumac proveo je u privatnosti svog doma. Nismo imali prilike da ga često viđamo u javnosti, a nekoliko uloga je obeležilo period pred smrt. Među njima su i serije "Šifra Despot" i "Nemanjići".
Mnogima u sećanju je ostala njegova bolna ispovest o agoniji koju je prošao u godinama kada se drogirao.
A pakao sa drogom krenuo je još od njegove 13. godine...
"Kad udahnete taj lepak onda se javi taj osećaj neki da ste bezbedni, da ste zaštićeni I od spoljašnjeg sveta I realnosti. Ja sam se tada osećao tako. I mislio sam da je to prava stvar I da to treba raditi sa 13 godina. To je bila jedna ekipa koja se nije razvadajala. Od prvog do narednog puta je prošlo par dana kada sam uzeo kesu. E sad pošto taj lepak smrdi mnogo onda smo svi nosili četkice za zube I kaladont i uporno prali zube da roditelji ne bi primetili taj lepak", ispričao je Igor u emisiji "Crni biseri".
Roditelji nisu znali šta se dešava sve dok im to nije rekao Igorovog drug sa kojim je trenirao košarku.
"Ja sam trenirao košarku i bio dosta dobar u tome. Jedan dan se na treningu pojave moja majka I moj očuh. Tad sam imao skoro 14 godina. I tu je bio jedan moj drug sa kojim sam zajedno trenirao I on je rekao mojim roditeljima čime se ja bavim. I hvala mu na tome. Tada sam mislio da mi je najveći neprijatelj ali se ispostavio kao sjajan prijatelj. Oni su došli, ja sam ih video na tribinama i pitao se zašto su tu. Posle smo povezli tog mog druga, i sve mi se činilo da će tu nešto biti. Kako je on izašao iz kola tako sam ja dobio šamarčinu što od Lidije što od mog očuha da mi je glava skoro proletela kroz šoferšajbnu", rekao je Pervić.
I te noći je pobegao od kuće.
"Oni su me zatvorili u sobu, sklonili mi svu garderobu. Stanovao sam na prvom spratu koji je bio u visini kao da sam na trećem. I ja sam u pidžami izašao kroz prozor, spustio se noktima niz taj zid I bos otišao na Kalemegdan. Ovi to jutro što su prali ulice su me gledali misleći da sam pobegao iz neke ludnice. Legao sam na klupu i gledao u reku i izlazak sunca. Imao sam osećaj da se nikad neću vratiti kući, gotovo je, ja ću nastaviti da se bavim samo drogom, ubiću se samo da im nanesem više bola", rekao je Pervić.
Kasnije je počeo sa travom, a onda je iskusio LSD.
"Ta neka starija ekipa nam je dala LSD po sistemu kuća časti, a posle ćeš normalno da platiš itekako. I onda smo mi tako na LSD-ju odlazili u bioskop. Sednemo u salu, svako na različitu stranu. I onda se dovikujemo. A taj LSD, ako je dobro raspoloženje među ljudima, izaziva histeričan smeh. Toliko smo se smejali da je projekcija prekinuta a nas su izbacili napolje", ispričao je glumac.
Svi su, kako je ispričao, iz te ekipe bili iz dobrostojećih kuća pa su mogli od džeparca za vreme odmora da kupe LSD. A išli su dotle da su čak i na času duvali lepak.
"To je ekipa bila iz par razreda ali iz iste škole. Nas jedno 12. A njih jedno 7-8 nije više među živima. Jedna devojka, pokoj joj duši, ona je bila starija malo od mene a ja sam bio strašno zaljubljen u nju. Tad sam imao svoj prvi motor. Imao sam nekih 17 godina. I sednemo mi na motor i ona me pita da je vozim na Novi Beograd mora da završi nešto. A ja vidim ona bleda, nije joj dobro. Ja stvarno tad nisam znao ništa o tim teškim drogama. Kad smo stigli ušli smo u neku zgradu, da bi me onda ona poslala da odem na treći sprat i da je čekam", rekao je on.
Čuo je kako ona šuška nešto sa nekim a kad se vratila do njega donela je i poslagala sve rekvizite – kašičice, špriceve…
"I ja gledam šta ona to radi sa upaljačem. I ona stavi to meni u špric, a ja sam se igle bojao ko groma. Okrenem se na drugu stranu, i ona mi to uradi. I ja osetim neku toplinu, neko lebdeće stanje, potpunu nirvanu. Tu smo onda na stepeništu vodili ljubav. I od tada smo počeli da se viđamo svakog dana. Inače, ja to nikad nisam uzimao na nos. Počeo sam na iglu i nastavio sam na iglu", rekao je Igor Pervić.
To se kako kaže događalo svaki dan. Na početku nije trebalo puno para za to, ali su onda došli problemi kada su počele male krize. I onda je kako ističe počelo – iz novčanika maminog, pa iz očuhovog, pa titnog, pa tatinih prijatelja… A onda su jednom prilikom u njegovom džepu slučajno našli špric.
"Poslali su me u “Dragišu Mišović”. Balkon od moje sobe je bio u prizemlju i onda dođe ekipa, ja njima dam voloron, koji se tada koristio za lečenje toga, a oni meni heroin. I ja sam uživao. Uzimao sam heroin u bolnici a da niko nije znao", prisetio se on.
Dva puta je imao iskustva sa policijom. Jednom sa našom a drugi put sa grčkom.
"Taj neki momak koga prvi put vidim daje nam paketiće, mi njemu pare i u tom trenutku kao u filmu – tri četiri keca staju uz škripu kočnica. Izlaze policajci i viču – murija, murija. U civilu su bili i odmah su povadili magnume. Ja krenem da bežim, oni se bace na mene, a ja uspem da bacim paketić da oni ne vide.
Onda su usledili nemilosrdni udarci. Samo su meni stavili lisice na leđa jer sam pokušao da bežim a oni to ne vole. Doveli su me do glavnog policajca koji me je takvom snagom šutno u mu*a, da sam naredna dva meseca piškio krv", rekao je Pervić.
Odveli su ga u 29. novembar, prvo malo u samicu pa kod načelnika od koga je dobio batine.
"Kada je čuo da sam bežao počeo je da me tuče po leđima sa gepekom za skije, što je neka šipketina. Srećom sam imao neku deblju jaknu ali sam i pored toga dva meseca imao crne štrafte preko leđa. Iz ove perspektive mislim da je to dobro što je uradio.
Onda su počela propitivanja a ja tog momka stvarno nisam znao. E sad, oni mogu da te biju ali te neće ubiti. Ali ako kažeš ime preprodavca onda možeš da popiješ i metak. Ubiće te onaj drugi", ispričao je on.
Posle su ga vratili u samicu plavog, crvenog i krvavog.
"U samici svetlo kao da su reflektore upalili, klupa pod nagibom pa kad zaspiš ti padneš. A dole samo plivaju fekalije. Jezivo iskustvo. Ujutru su me pustili, jer nisam napravio nikakvo krivično delo. I čim sam izašao vratio sam se tamo gde sam bacio onaj paketić, našao ga, upotrebio ga, i rekao – eto mamu im njihovu", ispričao je on.
Drugo iskustvo sa policijom je bilo sa policijom Grčke.
"Čekao sam na aerodromu kada mi je prišao tip I tražio da odem u sobu da bi videli da li nosim nešto sumnjivo. A ja sam imao možda 5 grama trave u kesici. I verovao sam da će biti kao što je npr u Londonu ili Parizu gde za tako nešto platiš kaznu, dobiješ šamar i puste te.
Ovde kada su to našli rekli su da idem u zatvor. A u zatvoru su me stavili u ćeliju koja je ličila na kavez, 2,5 sa 2,5 metara. Rešetke sa obe strane, a unutra nas jedno 5-6 koji spavamo kao fetusi. E tu sam proveo 5 noći.", rekao je on.
Majka me ga je kako je rekao nalazila u takvim stanjima da nije mogla nekad da ga gleda.
"Nego me stavi u kola i da mi pare da uradim drogu. Nalazila me us**nog, ispovraćanog. U jednom trenutku nisam imao više gde da se ubodem", rekao je on.
Veliku podršku u periodu od odvikavnja bila mu je prvo devojka, a potom supruga, pesnikinja i književnica Jasmina Holbus.
"Otišao sam u London na detoksikaciju i za 24 sata pod anestezijom promenili su mi krv, izvukli sve otrove i blokirali centre u mozgu kako ne bih mogao ništa da osetim ako ponovo uzmem drogu. Oboje smo se strašno zaljubili, moj očuh joj je pisao recenziju za knjigu, tako smo se prvi put videli. Vodila je računa o meni do te mere da me je hranila, vodila kod doktora, bukvalno sve", ispričao je tada Igor Pervić.
Pervić je dugo godina bio u emotivnoj vezi sa glumicom Jovanom Petrović, unukom Miodraga Petrovića Čkalje. Par se rastao par godina pre Igorove smrti, ali su ostali u jako dobrim i prijateljskim odnosima, a Jovana je nakon njegove smrti bila neutešna - što je pokazala i svojim objavama na Fejsbuku.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
