Rođena je u martu 1940. u Beogradu kao Olivera Petrović, a kasnije je postala poznata pod imenima Olivera Katarina i Olivera Vučo. Završila je Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju, te je karijeru započela glumeći u pozorištu. Pozorišna publika je mogla da je gleda u predstavi "Koštana", a zatim se prebacila na filmsko platno.
Neki od filmova u kojima je glumila su "San", "Polenov prah", "Derviš i smrt", "Skupljači perja"... Drama Saše Petrovića donela joj je i prvu nagradu u Kanu, a tada ju je ceo svet primetio zbog njene lepote.
Muškarci su se navodno tukli zbog Olivere, a u svojoj je autobiografiji opisala i kako se susretala s Josipom Brozom Titom. Tvrdila je da je Jovanka bila ljubomorna na nju i da su je Titovi ljudi otrovali, prenosi Kurir Stil.
"Dok sam živela tamo bila sam jako upadljiva zbog svoje lepote i držanja, a to je bilo vrlo opasno. Ljudi su stalno nasrtali na mene. Ozbiljno mi se udvarao jedan riđokosi monarh, čije ime ne mogu da otkrijem jer je i danas kralj jedne države, ali odbila sam ga jer sam bila zaljubljena u Milana Galeta Muškatirovića, svoju prvu veliku ljubav, čuvenog vaterpolo golmana", ispričala je o svom životu u Parizu jednom prilikom.
Kad je raskinula s Muškatirovićem, udala se za reditelja Vuka Vuča i u braku su bili dve godine. Posle njega je 7 godina bila u vezi s Ratkom Draževićem, a zatim je ušla u drugi brak s potpredsednikom Beograda Miladinom Šakićem s kojim je dobila sina Maneta.
"Upoznala sam Tita, prvi put kad sam snimala ‘Nišku banju‘. Odjednom sam čula da je Tito u studiju, a on je seo za kameru i gledao me. Otpustio je kamermana da me sam snima. Drugi put je bilo kad sam sa suprugom Miladinom Šakićem čekala Novu godinu. Prišao nam je Milan Vukos i rekao da Tito želi da mu pevam. Tu se nije moglo reći ‘ne‘", prisetila se.
"Uvek je lepo reagovao kad bih pevala i svidela sam mu se kao pojava. Jednom kad sam se pojavila, Jovanka ga je gurnula i rekla: ‘Evo ti je‘. To sam čula. Možda je bila ljubomorna, on se činio kao ženskaroš. Bio je pravi muškarac, to sigurno", dodala je.
Dogodio se i njihov treći susret, ali taj nije baš dobro prošao.
"To maltretiranje koje sam tamo doživela nije bilo ni za film. Pozvali su me da mu pevam na Tari i to bih odbila da nisam bila udata, ali ovako nisam mužu htela da pravim probleme. Tamo je počelo neviđeno šikaniranje. Nema ko me nije preslušavao, razne službe: hrvatska, savezni SUP, republička, vojna i svako vuče na svoju stranu. Rekli su mi da moram da mu pevam kad krene u šetnju. Od ranog sam jutra vežbala s trubačima dok nisam promukla. Odjednom, Tito dolazi, a nema orkestra. U onoj gužvi, prilaze mi ljudi u civilu i kažu da odem iza. Tu nije bilo govora o ljubaznosti, bili su jako bezobrazni. A onda mi prilaze ovi otpozadi i deru se na mene da izađem i pevam pred Tita, ali prošlo je to nekako", napisala je.
Otkrila je i da ju je neko od Titovih ljudi otrovao.
"Otrovana sam tamo. Dali su mi nešto od čega sam dobila rane u ustima. Grlo, usta, sve je to bilo u ranama. Hranili su me kap po kap. Ne znam ko me je tačno otrovao", ispričala je.
Pre nekoliko godina Olivera je priznala da je jedna od najusamljenijih žena u Srbiji i da nije bila ni sa kim više od 20 godina. Još 2017. domaći mediji su pisali da živi u siromaštvu i nemaštini. Navodno je živela u unajmljenom stanu u Beogradu i rasprodala nameštaj da bi mogla da podmiri račune. Nacionalnu penziju nije uspela da dobije, svaki put su je odbili.
"Samujem u četiri zida, zaboravljena od većine prijatelja i kolega. Sačuvala sam dostojanstvo, pak, i nisam depresivna. Neću nikoga moliti", odlučno je zaključila.
