Godinama se pričalo da je Hasan Dudić na ivici egzistencije. Pevač je otkrio toliko toga iz svog privatnog života, uključujući i to da li ima finansijskih problema.
Detinjstvo
Rođen je 21. jula 1957. godine prošlog veka u Šapcu Hasan Dudić, pevač i kompozitor. On je taj koji je imao i nemao, voleo i bio voljen, verovao na blanko i često se kajao zbog toga. Njegova karijera proteže se već 50 godina. Pevao je i pisao hitove kako za sebe, tako i za druge. Prodao je čak deset miliona ploča. Njegove pesme su postale legendarne, odjekuju svake noći u kafićima, kafanama, a mnogi ni ne znaju da ih je on napisao.
Njegov otac je bio obućar, radio je u jednoj firmi u Šapcu i nosio je ugled dobar i iskren čovek. To su bila teška vremena, period šezdesetih godina nakon rata...
Njegovo detinjstvo proteklo je uz Šabana, samo nekoliko kuća dalje. Iako su bili siromašni, nikada nije oskudeo. U društvu dece igrao se igre kauboja i Indijanaca, izrađivao strele i trkao se klikere. Bio je dobar đak, iako je otac bio strog. Seća se jednog događaja kada je dobio lošu ocenu i potukao se u školi, otac je tada upotrebio svoj debeli kaiš za obućarski alat kako bi ga kaznio. Taj trenutak mu je ostao urezan u pamćenju. Otac, Mika Dudić, preminuo je pre 25 godina. Bio je voljen u narodu. Osnovao je obućarsko preduzeće u Šapcu.
Preživeo je tešku saobraćajnu nesreću
Hasan Dudić je prošao kroz mnoge teške periode u životu. Nakon što mu je majka preminula, doživeo je ozbiljnu saobraćajnu nesreću ispred roditeljske kuće, uspevši da jedva preživi. Povredio je glavu i zadobio težak potres mozga 2008. godine. Oštetio je tri pršljena, polomio desnu šaku i zadobio modrice po telu. Morao je proći kroz bolničko lečenje i ponovo učiti kako da govori. Terapije su trajale osam meseci, ali je ostao živ. Tokom svog života, često je boravio u bolnici i suočavao se sa zdravstvenim izazovima. Iako mu je srce oslabilo, Hasan se nije predavao. Nakon 30 godina rada, prisiljen je da ode u penziju i živi od invalidske penzije. Ponekad i dalje nastupa, a prihodi dolaze iz autorskih prava. Njegovo iskustvo sa organizacijom za autorska prava (SOKOJ) nije bilo pozitivno, s obzirom na to da su ga tretirali nepravedno tokom godina.
Radio je kao ćevabdžija
Njegov prvi posao nije bio pevanje. Kao dečak, Hasan je bio ćevabdžija. Njegov stariji brat imao je mesaru i posedovao veliki broj ovaca, krava i konja. Strina Ana ga je zaposlila kod njih i naučila kako praviti ćevape. Sa svojih devet godina, pomagao je zato što je bio marljiv. Njegova veština privukla je ljude iz cele ulice, privlačeći veliki broj mušterija. No, Hasan je naučio da vara. Deca su želela odmah pojesti ćevape, pa bi on pekao samo 10-20 ćevapa, koliko je bilo naručeno, ali bi deca često usput ukrala nekoliko komada. Da bi izbegao ovu krađu, Hasan bi im davao manje ćevapa nego što su naručili, iako su retko žalbe stizale od žena. Njegova majka bi se često branila od njihovih pritužbi.
Šaban mu je bio prvi rođak
Tokom njegovog odsustva, započeo je druženje sa problematičnom ekipom i kriminalcima. Bio je vedrog duha i simpatičan, i stariji su ga često vodili sa sobom. Pamti noći provoda, igranke... Bio je jedini mladić koji se svugde mešao. Gradski ljudi su ga voleli. Šaban mu je bio prvi rođak i živeli su kuća do kuće. To iskustvo je nešto što današnja deca i mladi ne bi mogli da razumeju. Ima i mlađeg brata, Zaneta, koji je imao muzički talenat za pevanje i komponovanje, ali nije uspeo da se probije. Na kraju je skliznuo u problematičan život. Ipak, ostao je izuzetno dobar čovek. Njemu je poklonio kuću i pomogao da se snađe, s obzirom na to da ima unuke i decu. Njegova majka je bila posvećena domaćica, poštena i fina žena.
Spavao je po hotelima
Hasan Dudić došao je u Beograd daleke 1969. godine. Odrastao je u Šapcu, a kuću i okućnicu u tom gradu je prodao. Kaže, njegov grad kao da nije bio njegov.
Opšte je poznato da je Hasan doslovno živeo u hotelima. Priznaje da je bio problematičan, ali nikad siromašan.
"Ja jesam bio dete ulice, ja se toga ne stidim. Ja sam se mučio kroz život, patio, bilo je uspona i padova, a čitav život sam stanovao po hotelima", rekao nam je Hasan.
Kako kaže legendarni pevač, boljeg života od onog u hotelu nema. U jednom prestoničkom hotelu živeo je 25 godina.
Imao je tu čast da peva sa Tomom Zdravkovićem i Borom Spužićem Kvakom. Prošlo je 47 godina kako je Hasan snimio prvu ploču, a u studiju je tada bio, nećete verovati, baš sa Zdravkom Čolićem.
Godinama se pričalo da je sve prokockao
Godinama se priča da je Hasan Dudić sve prokockao.
"Ko daje i dobija. Niko nije odneo u grob. To je život, ja ne kukam nikad. Ja se ne stidim, kad imam pun džep para imam, kad nemam, šta da se lažemo", rekao nam je Hasan, sa očima punim suza.
Od Šabanove pogibije postao je drugi čovek
"Kako je Šaban poginuo, od tada nisam onaj čovek. Ja sam totalno... pola me nema. Ne mogu da prihvatim. Voleo sam brata više nego oca, majku, rođenog brata, više nego sve. Nisam sa rođenim bratom toliko blizak. Sa Šabanom sam bio nokat i meso. U Beogradu sam jedno vreme s njim stanovao, čitav život uz njega. Hteo sam da umrem kada su mi javili da je poginuo. Bio sam u restoranu s unucima kada me je sin zvao i rekao mi. Kada mi je javio, uzeo sam bokal da se udarim u glavu. Nikom ne poželeti... Svake nedelje sam na groblju. I dalje ne verujem, svakog momenta samo o njemu mislim. Sanjao sam ga tu noć, uoči njegovog stradanja, toliko smo bili bliski. Skočio sam s kreveta, unuci su bili kod mene. Počeo sam da vrištim i da plačem, bilo je pet i nešto ujutro, tada je nastradao. Sanjao sam ga i posle nekoliko puta, ali... Imam osećaj kao da se brine o meni i danas. On je jedini brinuo o meni, niko drugi nije. Sada sam ostao sam, a dok je on bio živ, stalno smo išli u kafane, jeli, pili, pričali..."
Veruje da je ostavio jedan veliki pečat
"Moja misija u ovom životu bila je da kao dečak krenem u svet sam i goloruk. Borio sam se, obišao ceo svet... Napisao sam dosta pravih pesama i nadam se da će se pevati i dalje. One se pevaju već skoro 50 godina i nadam se da će se još dugo pevati. Kada god su me svi bili otpisali, ja sam im uvek odgovarao da sam živ. Zlobnici kažu: "Propao je, dvadeset godina ne peva." Oni znaju... Stvorio sam mnoge porodice i svojim kolegama pomogao da imaju kuće. Nadam se da sam ostavio jedan veliki pečat."
