Uvek blistavog osmeha, kose, očiju i lica, Vesna Čipćić je 40 godina zadržala pažnju javnosti kako komercijalnim komedijama, tako i velikim ulogama u pozorištu. Njeni stari likovi su naša veza s boljom prošlošću, a u najnovijim ostvarenjima pokazala je svoj ogroman dramski talenat. U javnosti je uvek odmerena i sofisticirana, kako izjavama, tako i izgledom. Njen privatni život i porodica često su u fokusu javnosti, pa je i sada govorila o tome koliko joj znače ćerka Anja i sin Ivan Vanja.
Šta trenutno spremate u pozorištu, na filmu, televiziji?
- U ovom trenutku je najaktuelnija moja sledeća premijera. U pitanju je predstava "Idiot" u Beogradskom dramskom pozorištu, po Dostojevskom i u dramaturgiji Vladimira Tabaševića. Igram Ninu Aleksandrovnu Ivolginovu. Nije mi prvi put da radim s rediteljem Ivicom Buljanom. S njim je uvek beskrajno zanimljivo putovati glumačkim putevima. Mislim da smo na pragu da napravimo ozbiljnu i veliku predstavu, a premijera je 20. februara. Potom se spremam na jedan lep put u Pariz s predstavom "Ženski razgovori", koju s Cecom Bojković i Cacijem Mihailovićem izvodim 40 godina. Pamtim Pariz kao nešto najlepše posle ovih nesrećnih ratova nakon raspada Jugoslavije. U našem Kulturnom centru u Parizu bilo je panike hoće li se svi skupiti i ko će doći, samo Srbi ili i ostali. Bogami, sala je bila prepuna i to je jedno od mojih najdražih gostovanja van zemlje.
Uvek ste imali stabilnu karijeru, a u poslednje tri godine odigrali ste nekoliko sjajnih uloga i na filmu, majku u filmu "Ajvar", majku u seriji "Kalkanski krugovi"... Koliko vam se dopadaju uloge majki?
- Igrala sam i bake! (smeh) A uloge koje pominjete bile su tako lepe i ozbiljne da su ostavile trag i u meni. Svojevremeno mi je Branko Pleša rekao: "Znaš šta, Vesna, što kasnije pristani da igraš baku! Kad jednom prihvatiš, stalno će te zvati da ih glumiš!" Ja sam ga slušala do nekog trenutka, a onda, kada mi je ponuđeno da zaigram mamu ili baku u predstavi "Moj sin samo malo sporije hoda", sama sam izabrala ovo drugo. Bila mi je toliko zanimljiva i atraktivna, s tolikim žarom i ljubavlju sam igrala tu ulogu da vam to opisati ne mogu. Pleša je bio u pravu: posle su me nekoliko puta zvali da igram bake. Ali, kada je dobra uloga, ne gleda se ništa drugo. Jedino ne bih volela da mi daju da igram devojčicu od 25 godina... (smeh) A u međuvremenu sam i u privatnom životu postala baka.
Imate unuka Alekseja, sina vaše ćerke. Kako vam teku dani s njim?
- On mi je u životu najveći poklon, ako tako mogu da kažem. Aleksej je predivan mali dečko - sad već dečko od godinu i po dana. Beskrajno je mio, lep, sladak, zanimljiv. Ne mogu da ga se nagledam kad je u mojoj blizini! Da ga se nagledam i da ga se naštipkam! Naravno da radi i baka servis. Tu smo, u istoj kući, tako da delimo to lepo vreme s njim zajedno.
U predstavi "Moj sin malo sporije hoda" igrali ste s ćerkom Anjom Alač.
- Da, i obe smo nagrađene na Festivalu praizvedbe. Ja sam dobila glavnu nagradu, a Anja je dobila nagradu kao najbolja mlada glumica.
Kada su majka i ćerka glumice, kao kod vas, da li se više savetujete profesionalno ili majčinski?
- Otkad je Anja postala majka, manje je bila angažovana profesionalno i više smo se privatno družile. A kada je gluma u pitanju, moram da priznam da koliko ona mene u nečemu posluša, toliko i ja nju. Imam i ja od nje nešto da naučim, ne samo ona od mene. Nekoliko projekata smo radile zajedno u pozorištu, uživamo u tome, to je posebno uzbuđenje. Divan je osećaj kad se nađete s ćerkom na sceni, kad vidite da je to biće koje ste rodili stasalo u jednu ozbiljnu personu i glumicu.
Vaš sin Ivan Vanja Alač odlučio se za režiju i njegova predstava "Beogradska trilogija" izvodi se u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Kako gledate na njegov izbor i budućnost?
- Vidim da je Ivan veoma ambiciozan i vredan. "Beogradska trilogija" je njegova diplomska predstava rađena po tekstu Biljane Srbljanović. Vrlo je uspešna, teško je doći do karata, što je lepo i jeste za pohvalu. Trenutno radi svoju master predstavu u Novom Sadu, treba da radi u Somboru i još nešto što ne smem da otkrijem. Imam jako puno poverenja u Ivana i Anju. Završili su dobre škole, kod dobrih profesora, a onda su poneli i iz kuće ono što je neophodno i važno: bili su prisutni i videli pozitivne i negativne strane naše profesije. Naučili su da je najvažnije glumačko trajanje.
Živite u prelepoj kući s baštom, u centru grada. Volite li kućne poslove, čime se u domu najviše bavite?
- Kažu da se žene dele na kuvarice i spremačice. Ja sam kuvarica. Volim da kuvam i da se bavim kuhinjom. Ali najveća strast mi je bašta. Da imam vremena, verovatno bih joj se još više posvetila. U proleće, kad su oni prolećni radovi, provedem tamo sat, dva. Neki ljudi kažu da najlepše razmišljaju dok šetaju. Ja to ne umem, najlepše razmišljam kad sam u bašti. I opuštena sam i razmaštana. Takvo zadovoljstvo nemam s čim da uporedim.
Bili ste i ostali prirodno lepa žena i glumica. Ulažete li vreme u izgled, dobru energiju, zdravlje?
- Jako malo, priznajem. Mogla bih malo više da se potrudim, ali valjda je genetika u pitanju, pa nemam za tim naročitu potrebu, osim što bih mogla više da hodam i više se bavim sportom. S obzirom na to da ne stižem, u kući imam traku i po njoj hodam. Pomalo radim neke vežbe i masaže, dolazi mi zbog njih jedna gospođa, jer sam imala operaciju kuka. S druge strane, u pozorištu je toliko trke da se tamo poprilično fizički potrošim. Ne idem često u bjuti salone na tretmane. Dosta toga sama umem, pa se oslanjam više na sebe nego na njih.
Rođeni ste u Beogradu, odrasli u Kikindi. Odlazite li tamo? Imate li nekog od rodbine, prijatelja?
- Nažalost, nemam više nikoga od rodbine. Ostali su prijatelji, mada je dosta njih napustilo Kikindu. Ona ima posebno mesto u mom srcu. To je pitanje moje slobode, mog mira, sećanja na lepo detinjstvo, na moje divne roditelje. Nekako, kad odem tamo, imam utisak da su mi roditelji još uvek živi. S obzirom na to da su oboje bili učitelji, mnogo ondašnje dece su im bili đaci i gotovo da ne prođem ulicom a da ne sretnem bar dva-tri mamina ili tatina đaka. S njima stanem i evociram uspomene na to lepo vreme, mnogo lepše od ovog današnjeg.
Stil.rs/Ljilja Jorgovanović
