Velikan srpskog glumišta Nebojša Glogovac preminuo je 9. februara 2018. godine od raka pluća na odeljenju pulmologije Kliničkog centra Srbije.
Iza sebe je ostavio troje dece, sinove Gavrila i Milana iz prvog braka sa slikarkom Minom, i ćerku Sunčicu, koju je dobio u drugom braku sa Milicom Glogovac, brojne kolege, prijatelje i obožavaoce.
NE PROPUSTITE
Svojim maestralnim delom ostavio je neopisiv trag u srpskoj kinematografiji.
Nebojša Glogovac je ostvario brojne uloge na televiziji, filmu i u pozorištu, a neke od najvećih su u filmovima “Ubistvo s predumišljajem”, "Munje", , “Do koske”, ""Nebeska udica", Bure baruta", "Klopka", "Vukovar, jedna priča", "Hadersfild", "Krugovi" "Kad porastem biću Kengur", "Nemanjići- Rađanje kraljevine", te serijama "Poorodično blago", "Bolji život", "Vratiće se rode", Moj rođak sa sela"...
Za neponovoljivog Glogovca vezuju se brojne anegdote, koje su i protečene u knjigu "Glogi", koju je napisao novinar Aleksandar Đuričić.
Jedan od razloga zbog kojih će Nebojša zauvek ostati nezamenjiv jeste njegov sjajni smisao za humor, koji su često hvalile njegove brojne kolege.
Nebojša je imao dva braka. Svoju prvu suprugu slikarku Minu Mitrović upoznao je u noćnom klubu. Počeli su da se zabavljaju, a posle pola godine, Mina je ostala u drugom stanju. Glogi je te večeri bio na pozornici.
Poneo sam neke flaše u kolima jer sam znao da treba da se desi. Igrali smo predstavu, "Polonezu Oginskog"... U 22:20 je bio poklon, on se rodio u 22:20. Krenuli smo po klubu, a onda sam otišao u bolnicu, tako blago cirke... Mislio sam od jedne žene da je moja žena, a to nije bila ona. Doduše, bila je na trećem spratu porodilišta ovako naslonjena na prozor jedna gospođa, i gleda dole. Međutim, samo silueta, jer je svetlo iza nje u hodniku. Ista frizura kao Mina, ista silueta kao Minina... Mi dolazimo, sredili smo tamo da nas puste, noć je, pola jedan, i ja ispred, vidim nju i kažem: "Mina, ljubavi moja!" Imamo sina".
Probao sam još jednom da je pozovem, urlajući, ali se nije pomerila, govorio je Glogi shvativši da to nije njegova Mina.
Ušao sam u bolnicu, obukli su mi zeleno odelo, stavili masku i video sam malog Gavrila, koji je imao istu gornju usnu kao ja "moja veknica".
Pitali su ga da li želi da vidi suprugu, krenuli su hodnikom, bio je polumrak, ušao je u subu gde je bilo šest-sedam kreveta. Medkicinska sestra je podigla tablu i rekla "Evo je vaša supruga Mina". U bolnici je bila prijavljena pod devojačkim prezimenom Mitrović, jer još nisu bili regulisali papire. Nebojša se ozario a onda je pogledao malo bolje i rekao: "Ovo nije moja žena". Sestra se uznemirila: Nemojte sada da zbijate šale, žena vam se porodila". "Nije šala, ovo nije moja žena, šta ćemo mi ovde?"
A ta žena, izmučena od porođaja, reče sestri: "Ceo dan hoću da vam kažem- ja nisam Mina Mitrović, ja sam Tina Mitrović".
U isto vreme porodile su se Tina i Mina Mitrović. I nastala je panika.
Nebojša je nastavio da raspiruje situaciju: "Znači, ako je ovo moje dete, nije njeno?" Sestra je uzela rokovnik, prevrtala brojeve novorođenih beba, gumice, papire sve što se našlo na stolu i na kraju rekla: "jeste, dete je vaše".
U tom trenutku izveli su Minu iz lifta, u kolicima i tada je uskliknuo: "Dobro je da smo se našli".
