Aleksandar Šapić je ovih dana izuzetno prisutan u medijima jer se pored svog političkog angažovanja, opredelio i za humanitarni pa učestvuje u emisiji Ples sa zvezdama. Proslavljeni vaterpolista otkriva koji bi to događaj iz najranijeg detinjstva mogao biti presudan za izbor karijere.
- Roditelji su mi pričali da sam sa godinu i po dana ispao iz gumenog čamca i potonuo. Otac je skočio za mnom i izvukao me u poslednjem trenutku. Moguće je da me je taj događaj predodredio. Niko u porodici nije se bavio vaterpolom, nisam odrastao na primorju, veća na novobeogradskom asfaltu, daleko od mora, objašnjava
Komentarišući sugestije žirija da je previše ozbiljan te da bi trebalo češće da se nasmeje, Šapić otkriva da je takav i u privatnom životu i da mu slično savetuju i prijatelji.
- Nemam tremu u smislu straha da ne napravim pogrešan korak, pre onu pozitivnu, koja nas tera da se na to što radimo maksimalno forkusiramo. Privatno sam takođe veoma ozbiljan. Prijatelji mi govore da bi trebalo više da se smejem, ali to je deo mog karaktera. Za uvežbavanje koreografije imamo svega pet dana kada bih se još i smejao sumnjam da bih mogao da budem dovoljno koncentirsan. Da biste igrali sa osmehom, neopohodno je da ples držite u malom prstu. Nisam dovoljno dobar da bih bio potpuno opušten. Logično je da se moja pratnerka Slađa smeje, ona je profesionlana plesačica, kao što je logično da se smeju i moje kolege koje su spretnije od mene. Potrudiću se da ne budem preozbiljan, a da nam to ne ugrozi nastup.
