katastrofalne posledice
Ako se pronalazite, odmah prestanite: Nezdrava hrana za doručak šteti mozgu, evo kako!
Istraživanjem je dokazano da zdrave odrasle osobe koje za doručak jedu hranu sa visokim udelom masti nakon samo pet dana slabi im koncetracija, pažnja i pamćenje
Autor:
Poznato je da je doručak najbitniji obrok, te je veoma bitno šta tada jedemo.
Na Univerzitetu Macquarie u Australiji tim naučnika pokušao je da pronađe odgovor na pitanje "Kako taj obrok utiče na stanje celog organizma?".
Rezultati su iznenadili i autore studije koji su shvatili da su posledice započinjanja dana nezdravom hranom katastrofalne za ljudski organizam.
Naime, otkriveno je da doručak s velikim udelom masnoća ili šećera, nakon samo četiri dana konzumiranja, na ljudskom mozgu može da prouzrokuje ozbiljne promene.
Sposobnosti učenja novih činjenica i pamćenja nakon samo četiri dana nezdravog doručka rapidno opadaju, a mozak propada slično kako s vremenom propada kod npr. pretilih ljudi.
Istraživanje je napravljeno na uzorku od 102 zdrave osobe normalne kilaže; pola njih je četiri dana uzastopno doručkovalo hranu bogatu lošim masnoćama i šećerom, dok je druga polovina kroz isti vremenski period za doručak jela nešto zdravije namirnice, manje zasićene šećerom i mastima.
Izbegavajte ih u širokom luku: Ako jedete ove namirnice za doručak, treba odmah da prestanete!
Tačnije, prva grupa je doručkovala tostirani sendvič i čokoladni milk šejk, a druga hranjiviju i zdraviju verziju istog doručka, ili samo pola porcije nezdravog.
Obe grupe su prvi i poslednji, četvrti dan, rešavale testove kako bi im se proverile sposobnosti pamćenja i učenja.
Rezultati su pokazali da je prva grupa, koja je doručkovala puno masnoća i šećera, na testovima nakon četiri dana pokazala značajno gore rezultate od druge grupe - a slične testove su pojedinci iz prve grupe rešili i znatno lošije nego samo četiri dana pre.
Dokazano je i da je kod ljudi iz prve grupe nezdravi doručak doveo do značajnog porasta glukoze u krvi, što je uticalo na opadanje kognitivnih funkcija.
Promena nivoa glukoze u krvi može da ugrozi metabolizam. Tada mozak često počinje da prima pogrešne signale o nivou insulina u krvi - objasnio je Dominik Tran, autor istraživanja sa Univerzieta u Sidneju.
Druga zanimljivost koja je proizašla iz ove studije jeste činjenica da se kod onih koji su doručkovali brzu hranu smanjila i sposobnost da uopšte razlikuju stanje gladi i sitosti.
4 obroka koja nutricionisti nikada ne jedu za doručak: Čine više štete nego koristi!
Pretpostavlja se da to ima veze s hipokampusom, delom mozga u temporalnom režnju koji kontroliše i nivo šećera u krvi, a koji, kako je već pre pokazalo jedno istraživanje sa Univerziteta u Oksfordu, deluje i na apetit.
Deo ove studije je bio usmeren na 16 muškaraca od 19 do 28 godina, koji su se pet dana držali propisane dijete; jedni su jeli premasnu hranu siromašnu ugljenohidratima, a drugi su se hranili zdravo prema preporuci nutricionista.
Plan ishrane je bio prilagođen za svakog pojedinačno, a osmislili su ga nutricionisti koji su nadgledali i samu pripremu obroka. Porcije za njih osam su sadržavale 70% masnoća, svega 4% ugljenohidrata, i 26% proteina.
S druge strane, preostala osmorica muškaraca dobila porcije hrane sa zdravijim namirnicama; 50% ugljjenohidrata, 24% masti i 26% proteina.
Svi muškarci su svako jutro davali krv i rešavali kognitivne testove.
Rezultati su pokazali da su osmorica koji su jeli nezdravo imali čak 44% više masnoća u krvi nego oni koji su jeli dobro ujednačene obroke.