Obavezno pročitajte

Margarin i maslac: U čemu je razlika?

Izgledaju slično i koriste se za iste stvari, a razlika je ogromna. I to u najbitnijoj stavci - sastavu. U margarinu nema ni trunke mleka, dok je maslac puno prirodniji

Objavljeno: 02.10.2017. 13:45h 16:44h
Autor:
Maslac, Foto: Profimedia

Ova dva namaza su sličnog izgleda i ukusa, ali margarin je osetno jeftiniji.

Domaćice su ga iz tog razloga češće kupovale, ali kako se danas menja kolektivna svest o hrani i njihovim sastojcima, tako se veći broj ljudi radije odlučuje na maslac zbog svog sastava. On je kod ova dva proizvoda potpuno drugačiji kao i način proizvodnje.

Maslac se praiv od mleka ili pavlake i obično se može kupiti običan ili posoljeni. Kad pričamo o margarinu, ni mleko ni pavlaka nemaju veze s njim.

On se pravi od ulja, soli i emulgatora.

Kako je nastao margarin?

Margarin se počeo proizvoditi početkom 19. veka kao jeftinija verzija maslaca.

Tada se margarin bazirao na životinjskoj masti, a ne na ulju, koje je danas postalo sastavni deo margarina. Tek kasnije su se proizvođači odlučili izbaciti životinjsku mast i zameniti je biljnim uljem.

Razlike u proizvodnji

Proizvodnja maslaca se jako razlikuje od proizvodnje margarina. Maslac se tradicionalno smrzava, a margarin se provodi kroz proces hidrogenacije.

Margarin dobija svoje ime od prvobitnih primarnih sastojaka, masne kiseline pod nazivom "margarinska kiselina", izvedene od grčke reči margaron koja znači "biser".

Maslac je izveden iz grčke reči boutoron što znači "kravlji sir"

Transmasne kiseline nastaju hidrogenacijom, procesom dodavanja atoma vodika biljnim uljima kako bi smesa prešla iz tekućeg u kruto stanje. Koriste se i radi poboljšanja ukusa, ali i produžetka roka upotrebe proizvoda. Tvrdi margarin od svih namirnica sadrži najviše transmasnih kiselina, u proseku od 20 do 50 posto.

Kada maslac i margarin postaju opasni?

Maslac se pravi od jedne namirnice, dok se margarin proizvodi od niza njih. Osim toga, da bi se dobile transmasti potreban je proces hidrogenacije, dodavanja vodonika u biljna ulja. Taj proces se izvodi pri visokim temperaturama, visokim pritiskom i hemijskim otapalima, objašnjava Health Line. Biljna ulja se lako raspadaju pri visokim temperaturama, a kada ponovno zagrevamo margarin, transmasti se raspadaju ponovno. Problem zapravo nastaje u zagrevanju kada se margarin raspada na druge čestice, a nije dovoljno poznato kako to naše telo obrađuje.

Osim toga transmasti se povezuju s povišenim holesterolom i rizikom od koronarnih bolesti, otkrilo je britansko istraživanje.

Generalno je načelo stručnjaka da se uvek preporučuje ono što je prirodnije, ali danas ima puno margarina u koje se dodaju vitamini,ima onih sa smanjenim masnoćama kako ne bi rastao nivo lošeg holesterola. Kako bi proizveli što zdraviji margarin, neki proizvođači u potpunosti vade transmasti iz njega pa je u svakom slučaju dobro čitati sastojke.

Maslac se pak sastoji od zasićenih masnoća koje su se dugo povezivale s povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i holesterola ako se uzimaju u prevelikim količinama.

Novije studije pokazuju da zapravo zasićene masnoće poboljšavaju profil lipida u krvi, odnosno povećavaju nivo dobrog holesterola u krvi. Dobra vest je što su zasićene masnoće stabilne pri visokim temperaturama. Osim toga maslac je izuzetno bogat vitaminom K2 koji sprečava kalcifikaciju arterija te vitaminima A, D i E koji jačaju imunitet.