Sutra počinje Vaskršnji post: Cilj nije odricanje od hrane, već od loših misli!

Za pravoslavne vernike, sutra počinje višenedeljni Vaskršnji ili Časni post (jer obuhvata vreme stradanja Hristovog i njegovog razapinjanja na Časni krst). Ovaj post traje od Čistog Ponedeljka do Lazareve Subote.

Na kraju Vaskršnjeg posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja ovog perioda 48 dana.

Današnji oblik vaskršnjeg posta, Velika četrdesetnica, razvio se u V veku. Post je višedimenzijskog karaktera i ni u kom slučaju nije odricanje od hrane i izgladnjivanje, jer po rečima svetih Otaca: „Mi nismo telo ubice, već strastoubice”.

Post u hrišćanstvu ne predstavlja samo odricanje od masne ili mrsne hrane, već prvenstveno ima duhovnu dimenziju. Post predstavlja i uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad čulima i za hrišćanina on predstavlja pripremu za obeležavanje i proslavu praznika.

Prvi dan pravoslavnog Časnog posta je Čisti ponedeljak, koji dolazi posle Bele nedelje, završnog dana Mesopusne nedelje, koja je vrhunac slavlja pred post u koji treba ući dostojanstveno i sa što manje grehova.

Moć časnog krsta: Ovo se dešava u našem telu kada se prekrstimo!

Prva nedelja posta zove se Čista, a poslednja je Nedelja pravoslavlja, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenuju Pačista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strašna ili Stradalna nedelja.

Čista nedelja, prva nedelja Vaskršnjeg posta negde se naziva i Todorova, Teodorova,Tudorova nedelja. Prvih dana Čiste nedelje se ne pale ognjišta i žene ništa ne kuvaju, nego se jede ranije spremljena hrana. Prvih dana muškarci jednoniče, tj. ništa ne jedu u toku dana dok se ne smrkne.

Do četvrtka se ne koristi kašika, devojke ne nose nikakav nakit, nigde se ne igra i ne peva. Uveče je sva porodica na okupu, a deca kokaju kokice, što je mnogima jedina večera. U selima oko Pčinje sekaže da se ne valja jesti sve dok ne izađe zvezda Karavanka.

Na Čisti ponedeljak, žene spremaju i čiste kuću, deca i odrasli se kupaju, šišaju i briju.

Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.

Uzdaj se u Boga i pobedićeš svaki problem: Poučna priča oca Tadeja!