Preduzetnik Stefan Arstol, vlasnik jedne firme za proizvodnju daski za veslasnje, koji je pre nešto manje od godinu dana uveo petočasovno radno vreme, tvrdi da su rezultati njegovog "revolucionarnog" poduhvata zapanjujući.
"Osmočasovno radno vreme je napravilo kult radoholičara. Nažalost, to radno vreme se nije menjalo 100 godina. Nema veze što je informatičko doba donelo najveću promenu još od industrijske revolucije. Radnici i dalje ulaze u svoje automobile svakog dana i guše se po autoputevima. A onda sve to opet urade uveče.
Ponedeljak je nešto čega se svi groze. Sreda je "samo da se pregura". Petak ujutru je olakšanje jer samo što nije došao vikend. Ideja da radnici moraju da preguraju 70 odsto nedelje da bi uživali samo 30 odsto je kolektivno ludilo, kaže Arstol, koji je zbog svega toga uveo petočasovno radno vreme.
"Moja kompanija je odlučila da drugačije radi stvari. Mi smo u biznisu prodaje stojećih dasaka za veslanje (paddle-board), pa kraće radno vreme i slobodna popodneva za zaposlene su savršen spoj sa našim biznisom. Odlučili smo da uvedemo petočasovno radno vreme, od 8 ujutru do 1 popodne. Pošto ručak i tako traje sat vremena, ustvari smo skratili radno vreme za dva sata. Naši zaposleni nisu plaćeni manje, i ja i dalje od njih očekujem duplo veću produktivnostod prosečnog radnika“, piše Arstol za Biznis insajder.
Rezultati su, kaže, bili zapanjujući. Prošle godine bili su imenovani za najbrže rastuću privatnu kompaniju u San Dijegu. Tim od devet zaposlenih će ove godine generisati devet miliona dolara prihoda.
Recept za uspeh
"Kad kažem ljudima da moji zaposleni rade svega pet sati dnevno, odgovor je uvek: To je baš lepo, ali meni se ne isplati. Toliko su zalepljeni za radno vreme od 9 do 5 da nisu u stanju da zamisle bilo šta drugo", kaže ovaj vizionar.
Ali, kako tvrdi, možete smanjiti radno vreme za 30 odsto, a da nivo produktivnosti bude isti.
1. Ljudi nisu mašine Samo zato što sede za stolom osam sati dnevno, ne znači da su ljudi produktivni. Petočasovno radno vreme omogućava da njihova energija bude na optimalnom nivou i da budu efikasni.
2. Sreća je odlična za produktivnost Studije su pokazale da su radnici produktivniji kad su srećni. Imati vremena da jurite za sopstvenim strastima, negujete veze sa bližnjima i budete aktivni, znači da imate mnogo više emotivne i fizičke energije.
3. Manji broj sati proizvodi fokus Imati manje vremena da završite određeni zadatak znači da ste mnogo više fokusirani i da bolje određujete prioritete. Ako ne radite poslove koji zahtevaju 24-časovna dežurstva (policija, medincinske sestre i lekari, vatrogasci…) ili ne zahtevaju da radite odjednom s velikim brojem ljudi (filmska produkcija), sva je prilika da će, tvrdi Arstol, ovo raditi i za vašu firmu.
On je podelio i nekoliko saveta svima koji žele da krenu njegovim stopama:
1. Primenite pravilo 80-20 Osamdeset odsto rezultata dolazi iz 20 odsto napora, samo je potrebno da locirate koji su to potezi i da eliminišete sve ostalo.
2. Primenite princip produkcije Ljudi misle da je 5-časovna nedelja nemoguća jer razmišljaju u terminima vremena, ne u terminima produkcije. Većina radnika čije je glavno oruđe znanje plaćeno je fiksnom platom, a ne na sat. Promenio sam takvo razmišljanje u mojoj firmi tako što sam odredio da 5 odsto profita ide radnicima koji su se najbolje pokazali u smislu produktivnosti.
3. Nemojte uvek biti dostupni Jedna od najvećih zamerki bila je to što će naš korisnički centar raditi pet umesto osam sati. Međutim, shvatio sam da ne držimo radnju s alatom. Naši klijenti kupe jednu dasku svakih pet godina. Nije važno koliko smo otvoreni, sve dok naši klijenti znaju radno vreme. Nismo propali, imamo isti broj poziva kao i kada smo radili osam sati, kaže Arstol.
4. Koristite sve prednosti tehnologije Sa novom radnom nedeljom u kompaniji su bolje videli sve slabosti svoje organizacije. Najvažniji izazov je bio da automatizuju što više funkcija koristeći softver. Napravili su video-tutorijale što je štedelo vreme korisničkom servisu, a automatizovali su i poslove u skladištu.
5. Nemojte se ograničavati na 25 sati nedeljno Iako znaju da uvek mogu da išetaju iz firme u 1 popodne, najbolji radnici i dalje povremeno ostanu po 12 sati na poslu, priznaje Arstol. Ali kada odete u 1 da sačekate decu iz škole ili da odete na surfovanje, rad nije odvojen od života - to je sve življenje, kaže on.
"Petočasovna radna nedelja je jedna od mojih najtežih odluka u životu. Ali danas su radnici zadovoljni, produktivniji i više investirani u biznis", zaključuje humani biznismen.