Nordijska dijeta: Zdrava hrana za večito vitku liniju

Švedska, Danska, Finska, Norveška i Island imaju poseban način ishrane, koji vam garantuje trajni gubitak kilograma, zato smršajte trajno i lako uz recept sa severa. Budući da stanovnici ovih zemalja ne spadaju u gojazne, nordijska dijeta zaista pokazuje delotovrnom.

Njeni „tvorci” su Danci Klaus Mejer, suvlasnik nagrađivanog danskog restorana Noma i Arne Astrup, naučnik i stručnjak za gojaznost.

Dijeta se potpuno razlikuje od svih za koje ste čuli. Nutricionisti su i ranije ukazivali na to da je način ishrane u nordijskim zemljama i više nego dobar jer tamošnje stanovništvo nije gojazno, a i manje je sklono određenim bolestima.

Naime, nordijski narodi imaju najmanji broj gojaznih u poređenju sa ostalim zemljama sveta, što se dovodi u direktnu vezu sa ishranom, gde su uglavnom mlečni proizvodi, posno crveno meso, riba, bobičasto voce i hleb sa integralnim žitaricama. Nordijska dijeta je visokoproteinska, a masti iz tih namirnica spadaju u red korisnih. Slično su se nekada, u srednjem veku, hranili i Vikinzi.

Mesečno kilogram manje

Ovakvim načinom ishrane mesečno možete izgubiti oko jedan kilogram telesne težine. Godišnje je to 12 kilograma manje na vagi, što ipak nije zanemarljivo. Iako je dijeta spora, na taj način se trajno oslobađate viška koji imate. Ostale dijete obično su drastične i rigorozne, što kao rezultat ima brzo „skidanje” kilograma. Ali, oni koji se podvrgnu takvim režimima ishrane zapravo ne razmišljaju o činjenici da je to šok za organizam.

Jedno od zlatnih pravila dijete jeste upravo to - sprečiti da se kilogrami vrate, što nordijska dijeta u potpunosti ispunjava. Ova dijeta zadovoljava još jedan važan kriterijum, a to je da istovremeno konzumirate hranu bogatu energijom i nutritivnim sastojcima, kao što je crveno meso, divljač, riba, mahunarke i mlečni proizvodi.

Rodonačelnici nordijske dijete strogo su protiv izgladnjivanja, ali se zato zalažu za umerenost. Njihov cilj je da se vratimo prehrambenim navikama koje su imali naši preci, kao i da tako izbegnemo nezdravu i prerađenu hranu zbog koje se uglavnom i gojimo.

Dijeta bez pravila

Trudite se da uz glavno jelo jedete što više priloga od povrća i raznih salata, kao i da upotrebljavate začine - od uobičajenih kao što su so i biber, pa sve do anisa, metvice, kima, kardamona, vlašca i čilija. Umesto ulja, hranu začinite sirćetom, jogurtom ili sokom limuna ili limete.

Pokušajte da jedete što kvalitetnije i ne zaboravite da osluškujete potrebe organizma. Principi nordijske dijete vrlo su jednostavni i ni po čemu nisu revolucionarni, osim po tome da vam se kilogrami neće vraćati i da ćete izbalansirati metabolizam. Nordijska jela i namirnice će vas zasititi, pa nećete imati neprekidni osećaj gladi. Uz to, nećete gubiti vreme proučavajući pravila ove dijete - jer ih ni nema. Potrebno je samo da proučite šta to Nordijci jedu iz dana u dan.

Šta jedu Nordijci?

Divljač i posno crveno meso

Umesto piletine i ćuretine, Nordijci više vole crveno meso (svinjetina, jagnjetina, junetina, teletina) i divljač, jer daju energiju. Na njihovom primeru jasno se vidi da crveno meso ne utiče na kardiovaskularne bolesti, kako se obično smatra. Arne Astrup misli da je crveno meso zdravije od belog, jer sadrži visok nivo L-karnitina koji nastaje iz aminokiselina i pomaže pri sagorevanju masnoća. L-karnitin često nedostaje osobama na dijeti pa se zato osećaju iscrpljeno.

Kupus i spanać

Ovo su najčešće vrste povrća na nordijskim tanjirima, jer sadrže visoku koncentraciju antioksidanasa. Bogate su vitaminima B, C i K, vodom i vlaknima. S druge strane, reč je o namirnicama koje možemo da jedemo u neograničenim količinama, jer su siromašne kalorijama.

Ulje uljane repice

Umesto maslinovog i suncokretovog, na Severu radije koriste ulje uljane repice jer sadrži više omega-3 masnih kiselina. Uz to je i odličan izvor vitamina E, kao i esencijalnih masnih kiselina, posebno linolenske koja je važna za regulisanje krvnog pritiska. Nordijci često konzumiraju i orašaste plodove kao bogat izvor minerala.

Ražani hleb

Nordijci ne izbegavaju žitarice u ishrani, što je dobro jer stvaraju osećaj sitosti, a i zahvaljujući vlaknastoj strukturi doprinose varenju. Hleb od integralnih žitarica uvek je u prednosti u odnosu na beli.

Začini

Kardamon, peršun, anis, majčina dušica i mirođija omiljeni su začini na Severu. Mirođija najviše - nju ćete pronaci u većini jela. Sirće je takođe čest začin, koji Nordijci koriste umesto ulja za povrće, salate i priloge. Nepisano pravilo nordijske dijete glasi: više sirćeta, manje ulja.

Ukiseljena i sušena riba

Bakalar, skuša, pastrmka i haringa bogate su nezasićenim masnim kiselinama. Najčešće se riba servira uz kuvani krompir. Sušena i ukiseljena riba, takođe, su česte namirnice na Severu.

Bobičasto voće

Borovnice, brusnice i nordijske kupine bogate su antioksidansima. Bobice su i prirodni antibiotik, koji uništava bakterije u organizmu i sprečava urinarne infekcije.