- Sedamnaestogodišnji Vilijam nestaje na kampovanju u australijskoj divljini
- U potrazi koja je trajala 6 dana učestvovalo je više od 100 ljudi, a helikopter je uočio njegovu kutiju za ribolov i potom ga pronašao pored potoka
- Ono što se desilo tinejdžeru ledi krv u žilama
Vilijam je nestao tokom kampovanja u blizini Valhale, u državi Viktorija, nakon što je pogrešno skrenuo. Nije imao ni telefon, ni hranu, ni vodu, pa je pokrenuta velika potraga kako bi ga pronašli.
Vilijam je nestao 6. novembra 2026., dok je bio na kampovanju sa prijateljem u blizini Valhala Ista (Walhalla East), oko 180 kilometara istočno od Melburna. Njegova majka, Elizabet Barkli, tog popodneva je ostavila dečake u blizini puta „Stouni krik” (Stoney Creek Road). Nakon što su prvu turu zaliha odneli do mesta za kampovanje, Vilijam se vratio do mesta gde su ih ostavili kako bi uzeo preostalu opremu. Međutim, sedamnaestogodišnjak je pogrešno skrenuo i izgubio orijentaciju u nepoznatoj divljini.
Telefon, hranu i vodu ostavio je u kampu, a sa sobom je poneo samo nekoliko stvari, uključujući kutiju sa opremom za pecanje, jastuke i peškire. Kada se Vilijam nije vratio, njegov prijatelj je pretražio okolinu, a zatim, uz pomoć vozača koji su prolazili putem, alarmirao nadležne.
Policija i hitne službe ubrzo su pokrenule opsežnu potragu u koju je na kraju bilo uključeno više od 100 pripadnika službi i volontera, uz podršku helikoptera, policijskih pasa i ronilaca. Ključni trenutak dogodio se, 12. novembra, kada je helikopter vazduhoplovne jedinice policije Viktorije uočio kutiju sa ribolovačkom opremom u šipražju, na oko dva kilometra od kampa.
Nakon što su detaljnije osmotrili to područje, članovi posade ugledali su Vilijama kako leži na ravnoj steni pored potoka. Kada se helikopter približio, Vilijam je spavao umotan u peškire, a nakon što se probudio, navodno je mahnuo policajcima.
Prema navodima policije, s obzirom na to da je teren bio previše strm i nepristupačan za pešačenje, policajci iz helikoptera su se „spustili pomoću vitla, izvukli Vila, a zatim ga prevezli do komandnog mesta, gde se ponovo susreo sa svojom majkom”.
Za lokalne medije su izjavili: „Neverovatno, ali Vilijam je dobro raspoložen i, uglavnom, dobrog zdravstvenog stanja.”
Iako je imao sasvim malo hrane i opreme, Vilijam je preživeo šestodnevnu agoniju koristeći ono što je imao kod sebe. Jedina hrana koju je imao bila je velika kesa čipsa sa ukusom piletine, koju je racionalno rasporedio za prva dva dana. Takođe je pio vodu iz obližnjeg potoka, a dva peškira i jastuk pomogli su mu da se zagreje tokom ledenih noći. Temperature su tokom noći padale i do 3°C, a Vilijam je izdržao hladno i kišovito vreme noseći samo šorts i radničke čizme.
U početku je pokušavao da pronađe put nazad do kampa krećući se kroz nepristupačan teren. Međutim, nakon što se okliznuo niz strmu padinu u jarugu i povredio noge, prestao je da se kreće i ostao u blizini potoka. Ta odluka se pokazala kao presudna. Ostajanje na jednom mestu značilo je da se više ne udaljava dublje u divljinu, što je spasilačkim timovima pružilo veću šansu da ga pronađu.
Njegova kutija sa ribolovačkom opremom takođe je odigrala neočekivanu ulogu u spasavanju. Predmet se isticao na pozadini okolnog šiblja i privukao pažnju posade helikoptera, što ih je dovelo do Vilijama.
Vilijam je takođe pronašao način da održi duh tokom usamljenih noći. Pevao je sebi pesmu Džona Denvera „Take Me Home, Country Roads”, a kasnije je novinarima rekao da mu je ta pesma pomogla da se „oseća bolje” i da mu je pravila društvo.
Za Vilijamovu majku, trenutak kada je saznala da joj je sin pronađen živ označio je kraj šest mučnih dana neizvesnosti
„Presrećna sam što je živ. Jednostavno je ostao na jednom mestu i čekao da bude spasen”, rekla je Elizabet. Takođe se našalila na račun onoga što će uslediti kada se on oporavi, rekavši novinarima: „Više nikada neće izaći iz kuće. Doživotno mu je zabranjen izlazak.”
Vilijam je najpre prebačen u regionalnu bolnicu „Latrob” radi praćenja stanja. Kasnije je prebačen u bolnicu „Alfred”u Melburnu radi daljih pregleda i specijalističke nege, nakon što mu je krvni pritisak opao usled dehidracije. Uprkos teškom iskustvu, navodi se da je u stabilnom stanju i dobrog raspoloženja.
Vest o spasavanju brzo je izazvala snažne emocije na internetu; mnogi su hvalili tinejdžera i izražavali olakšanje što se ponovo spojio sa svojom porodicom.
Jedan korisnik je napisao: „Šest dana sam u divljini sa samo 17 godina... ne mogu ni da zamislim kakva je hrabrost bila potrebna da se preživi. Kakvo olakšanje što je ponovo sa porodicom.”
Drugi korisnik je dodao: „Dečko je sigurno presrećan što ponovo vidi civilizaciju. Svaka čast što je uspeo da preživi!”
„Izraz njegovog lica kada je shvatio da je pronađen, i zvuk majčinog plača od olakšanja... Fantastično! Svaka čast spasiocima”, primetio je treći.
Bilo je i komentara poput: „Ovo je materijal za Netfliksov dokumentarac – sigurno bih ga odgledao! Svaka čast svima koji su učestvovali u potrazi i spasavanju.”
Spasavanje ovog tinejdžera skrenulo je pažnju i na nekoliko drugih slučajeva nestalih osoba u divljini Viktorije
Teren oko mesta Valhala (Walhalla) i šireg regiona Gipslend (Gippsland) odlikuje se gustom vegetacijom, strmim brdima, kamenitim uvalama i koritima potoka. Ovi uslovi mogu ljudima otežati povratak na poznate staze, a takođe mogu i zakomplikovati spasilačke operacije.
U junu 2020. godine, četrnaestogodišnji Vilijam Kalagan, koji je imao neverbalni autizam, takođe je nestao tokom porodičnog izleta na planini Disapointment (Mount Disappointment). Nakon dve ledene noći provedene u divljini, pronašao ga je jedan od volontera koji je učestvovao u potrazi, dok se kretao tim područjem.
Međutim, nisu se sve potrage završile srećno. U septembru 2020. godine, četrnaestogodišnji Vilijam Vol nestao je nakon što je napustio svoj dom u mestu Lončing Plejs (Launching Place) i krenuo u uobičajenu šetnju stazom Vorbarton (Warburton Trail).
Uprkos opsežnoj potrazi u kojoj su učestvovali policija, hitne službe i volonteri, kasnije je pronađen mrtav u mestu Jara Džankšon (Yarra Junction).
Ovi slučajevi dogodili su se u različitim delovima države Viktorije i pod različitim okolnostima, ali ukazuju na to koliko brzo neko može da zaluta u nepoznatom okruženju.