Braća Dan i Dejvid DeVajld izgledali su gotovo potpuno isto, delili su dom, a njihova genetska sličnost predstavljala je ozbiljan problem za istražitelje.
Žrtva je bila Heder DeVajld, mlada majka dvoje dece, koja je nestala 2003. godine nakon odlaska u kuću svog otuđenog supruga. Njeno telo pronađeno je tek šest nedelja kasnije, a ono što je usledilo pretvorilo je potragu za ubicom u višegodišnju istragu.
Policija je sumnjala da se iza zločina krije mnogo više od jednog čoveka. A kada su istražitelji konačno počeli da povezuju sve detalje.
Brak koji se raspadao i suprug koji nije želeo da izgubi kontrolu
Heder je imala 30 godina i bila majka dvoje dece, Džejkoba i Hane. Njen brak sa Danijelom, poznatim kao Den DeVajld, već je duže vreme bio u ozbiljnoj krizi. Njihov šestogodišnji brak završavao se razvodom, a odnosi između supružnika postajali su sve napetiji.
Razvod je trebalo da bude okončan 31. jula 2003. godine. Heder je dobila privremeno starateljstvo nad decom, dok je Den trebalo da plaća alimentaciju. To je, prema svedočenju njene porodice, teško podnosio. Plašio se da će izgubiti kuću i da neće moći da podmiri finansijske obaveze.
U međuvremenu, u njegovu kuću uselio se njegov identični brat blizanac Dejvid, koji je zajedno sa svojom devojkom Rouz-An pomagao Denu da finansijski opstane. Braća su bila izuzetno bliska. Odrasli su zajedno, radili kao mehaničari u gradskom saobraćajnom preduzeću i gotovo sve radili zajedno.
Ipak, postojala je jedna važna razlika, Den je bio dominantniji, kontrolisao je situacije i često odlučivao umesto svog brata. Prema kasnijem svedočenju istražitelja, upravo je ta dinamika odigrala ključnu ulogu u zločinu koji će uslediti.
Poslednji odlazak u kuću supruga
Bio je 24. jul 2003. godine. Heder je tog dana povela svoje dvoje dece i otišla u kuću supruga u Edžvoteru, u Koloradu. Nije planirala da se dugo zadržava. Trebalo je samo da preuzme zdravstvene kartice za decu i potpiše ček.
Njen otac Dejv Springer, penzionisani policajac iz Denvera, nije želeo da ide tamo. Bio je zabrinut zbog odnosa između nje i supruga, ali Heder je ipak odlučila da završi ono zbog čega je došla.
Prema dokumentima optužnice, Den je dva dana ranije pokušao da se pomiri sa njom. Došao je u kuću njenih roditelja sa čestitkom i cvećem, ali se vratio besan kada je pokušaj pomirenja propao.
Tužilaštvo je kasnije tvrdilo da je upravo nakon toga organizovao način da Heder ponovo dođe u njegovu kuću, znajući da će povesti decu.
Tog 24. jula, oko podneva, Heder je stigla. Deca su ostala u kući, a ona je otišla sa suprugom u garažu. To je bio poslednji put da ju je iko video živu. Ček koji je trebalo da potpiše nikada nije potpisan. Zdravstvene kartice nikada nisu preuzete.
Kada se Heder nije vratila, njena majka Karol pozvala je Dena. On joj je rekao da je Heder ostavila decu kod njega i otišla u kupovinu. Njena porodica odmah je posumnjala u tu priču. Heder nije ponela novac ni kreditnu karticu, a njeni najbliži nisu verovali da bi ikada napustila svoju decu i jednostavno nestala.
Njena majka je otišla po unuke i odvela ih iz kuće. Otac je počeo da traži ćerku. Vozio je ulicama, gledao oko zgrada i nadao se da će ugledati njen automobil. Njegov policijski instinkt govorio mu je da ovo nije običan nestanak.
Policija nailazi na prve sumnjive detalje
Sledećeg jutra u potragu se uključio detektiv Mark Krider iz policije Denvera. Kada je razgovarao sa Denom, primetio je nešto neobično: suprug nestale žene odmah je pomenuo da ima advokata i da mu je savetovano da ne razgovara sa policijom.
Ubrzo je stigao i njegov brat Dejvid. Čim je Den primetio da bi detektiv mogao da razgovara sa Dejvidom, prišao mu je i počeo da mu govori da ne mora ništa da objašnjava policiji i da uđe u kuću. Za istražitelje je to bio važan trenutak. Počeli su da sumnjaju da nestanak Heder možda krije mnogo ozbiljniji zločin.
Policija je šest dana nakon nestanka dobila nalog za pretres kuće. Međutim, unutra nije pronađeno ništa što bi direktno ukazivalo na ubistvo. Nije bilo krvi, vidljivih tragova borbe niti oružja kojim bi zločin mogao biti počinjen. A onda su istražitelji obratili pažnju na Dejvidov automobil, veliki Chevrolet Suburban. Dejvid je, iako je i sam bio profesionalni mehaničar, odvezao vozilo na popravku čak 15 milja dalje. Policija je odlučila da ga proveri uz pomoć posebno obučenih pasa koji mogu da otkriju miris ljudskog raspadanja.
Psi su reagovali na zadnjem delu automobila. To nije predstavljalo konačan dokaz da je u vozilu prevoženo telo, ali je istražiteljima dalo razlog da posumnjaju da je Dejvid možda pomogao u uklanjanju Hederinog tela. Kada su ga direktno pitali da li je ubio Heder, Dejvid je postao emotivan i zatražio advokata. A onda je, samo dan nakon što je policija razgovarala s njim o automobilu, iznenada oženio svoju dugogodišnju devojku Rouz-An. Istražitelji su kasnije posumnjali da je brak sklopljen kako Rouz-An ne bi mogla da svedoči protiv njega. Ona je, međutim, tvrdila da nije znala ništa o zločinu.
Pronađen automobil, a zatim i telo
Četvrtog avgusta 2003. godine, skoro dve nedelje nakon nestanka, pronađen je Hederin beli Nissan Sentra. Automobil je bio parkiran na parkingu jednog stambenog kompleksa, oko pet milja od kuće DeVajldovih. Prozor na suvozačevoj strani bio je otvoren.
Ali ono što je posebno zabrinulo istražitelje jeste stanje automobila, unutrašnjost je bila toliko temeljno očišćena da nisu pronađeni čak ni Hederini otisci prstiju, iako bi se očekivalo da ih ima na volanu i drugim površinama. Policija nije uspela da pronađe tragove koji bi otkrili ko je poslednji koristio automobil.
Dejv Springer je kasnije priznao da je pronalazak automobila za njega bio trenutak kada je gotovo izgubio nadu. A onda se, 4. septembra 2003, dogodilo nešto još strašnije. Radnik koji je pomerao zemlju na jednom putu kroz kanjon naišao je na ljudske ostatke. Bio je to muškarac po imenu Kertis Džonson.
Ispod naslage zemlje nalazilo se telo Heder DeVajld.
Bila je vezana konopcima i umotana u plastične kese, odnosno vreće za smeće. Preko lica imala je lepljivu traku. Telo je bilo u toliko uznapredovalom stanju raspadanja da veštaci nisu mogli pouzdano da utvrde tačan uzrok smrti.
Smrt je okarakterisana kao ubistvo, ali nije bilo moguće utvrditi da li je Heder ugušena, zadavljena ili usmrćena na neki drugi način. Nije bilo pouzdanog oružja. Nije bilo DNK tragova koji bi povezali osumnjičene sa zločinom. Braća su, činilo se, uspela da uklone gotovo sve dokaze.
Osam godina bez odgovora
Porodica Springer nije odustajala. Hederin otac bio je policajac i znao je koliko je teško dokazati ubistvo kada nema dovoljno fizičkih dokaza. Ipak, nije mogao da prihvati da čovek za koga je verovao da je odgovoran za smrt njegove ćerke nastavi normalno da živi. Godine su prolazile, a slučaj je postajao hladan.
Prekretnica se dogodila 2005. godine, kada je Skot Storij postao novi tužilac okruga Džeferson. Porodica mu se obratila i zamolila ga da ponovo pogleda slučaj. On je obećao da će to učiniti.
Istraga je dobila novi tim, a istražitelj Ras Boatrajt preuzeo je važnu ulogu u ponovnom analiziranju dokaza. Kada je 2009. godine počeo da radi na slučaju puno radno vreme, istražitelji su ponovo pregledali sve što su imali.
Dokumentacija je narasla na oko 30.000 stranica, a tim je iznova prolazio kroz ranije izjave, policijske izveštaje i forenzičke nalaze. Problem je bio gotovo nerešiv, Den i Dejvid bili su jednojajčani blizanci. Imali su praktično isti DNK profil. Čak i da je pronađena dlaka jednog od njih, bilo bi izuzetno teško utvrditi kome pripada. Ipak, istražitelji su pronašli nekoliko detalja koji su počeli da sklapaju mozaik.
Video snimak koji je otvorio novu istragu
Jedan od značajnih tragova bio je snimak koji je policija pronašla u kući. Radilo se o intimnom snimku koji su Den i Heder napravili ranije, a na kojem se videlo da je Den bio zainteresovan za vezivanje i upotrebu konopaca. Istražitelji su primetili sličnosti između načina na koji je Heder bila vezana na snimku i načina na koji je pronađeno njeno telo. Još jedan detalj bio je Denov profil na internet stranici za upoznavanje. U njemu se opisao kao udovac.
Problem je bio u tome što Hederino telo u tom trenutku još nije bilo pronađeno. Za istražitelje je to predstavljalo dodatnu indiciju da je Den možda znao da je njegova supruga mrtva mnogo pre nego što je njena sudbina zvanično utvrđena. Ipak, sve su to bili posredni dokazi. Tužilaštvo nije imalo ni oružje ni neposredan forenzički dokaz koji bi nedvosmisleno povezao Dena sa ubistvom. A onda je stigao preokret koji je promenio čitav slučaj.
Šokantno priznanje: Dejvid odlučuje da progovori protiv rođenog brata
Godine 2012, skoro devet godina nakon Hederinog ubistva, dogodilo se nešto što istražitelji nisu očekivali.
Dejvid DeVajld odlučio je da prekine ćutanje. Priznao je da je učestvovao u zločinu i da je pomogao bratu da ukloni telo Heder. Tvrdio je da je Den bio čovek koji je osmislio i izvršio ubistvo, dok je on pomagao u prikrivanju tragova. Prema njegovom iskazu, Den je počeo da planira ubistvo još u aprilu 2003. godine, nakon što je sud odlučio da mora da plaća alimentaciju.
Dejvid je istražiteljima rekao da je u početku pokušavao da odgovori brata od njegove namere. Međutim, Den mu je navodno poručio da će to učiniti sa njim ili bez njega. Dejvid je tada odlučio da mu pomogne, tvrdeći da je verovao da će njegov brat, ukoliko bude delovao sam, biti uhvaćen. Njegovo priznanje bilo je izuzetno važno jer je prvi put neko iz neposrednog kruga osumnjičenih detaljno opisao šta se dogodilo u kući 24. jula 2003. A ono što je ispričao bilo je jezivo.
Šta se dogodilo u garaži?
Dejvid je 4. avgusta 2012. odveo istražitelje u garažu kuće u kojoj su braća živela. Tamo je, pred kamerama, pokazivao gde se sve dogodilo i opisivao poslednje trenutke Hederinog života. Prema njegovom iskazu, kada je Heder stigla sa decom, Den je otišao da je dočeka. Dejvid je tvrdio da je pokušao da ga zaustavi i rekao mu da ne radi ono što je naumio. Deca su se u međuvremenu igrala u kući.
Tužilac Robert Vajner smatrao je da je Den iskoristio intimni snimak koji je ranije napravio sa Heder kako bi je naveo da uđe u garažu. Heder je, prema toj teoriji, želela da dobije snimak nazad. Kada je ušla, Den je zatvorio vrata, zgrabio je i oborio na pod.
Dejvid je ispričao da je Heder pokušala da ustane i da je u jednom trenutku pogledala prema njemu, kao da traži pomoć.
On joj, međutim, nije pomogao. Prema njegovom svedočenju, Den je zatim uzeo teški gumeni čekić koji se koristi u radionici, i udario Heder dok je pokušavala da se podigne.
Potom je upotrebio konopac i obesio je za konstrukciju u garaži. Istražitelji su smatrali da je nakon ubistva Den pokušao da namesti scenu tako da izgleda kao da je reč o nesreći tokom seksualne igre.
Telo je zatim umotano u vreće za smeće. Ono što je posebno potreslo istražitelje jeste činjenica da su se, dok se sve to događalo u garaži, Hederina deca nalazila u kući i igrala. Dejvid je potom, prema sopstvenom priznanju, odvezao Hederin automobil i ostavio ga na parkingu stambenog kompleksa. Kada se vratio, telo se već nalazilo u Denovom Chevrolet Suburbanu.
Braća su gledala kriminalističke emisije kako bi naučila da uklone dokaze
Jedan od najneobičnijih detalja ovog slučaja jeste način na koji su braća, prema tvrdnjama tužilaštva, pokušala da prikriju zločin.
Istražitelji su otkrili da su gledali televizijske kriminalističke serije i emisije o forenzičkim istragama, uključujući popularni „CSI“.
Tužilaštvo je tvrdilo da su iz tih programa učili kako policija pronalazi dokaze i šta bi trebalo izbegavati kako bi se ostavilo što manje tragova. Prema iskazu Dejvida i objašnjenju tužilaca nosili su po dva para rukavica kako ne bi ostavili tragove. Kao i odeću dugih rukava kako bi izbegli ostavljanje dlaka i vlakana. Koristili su jednokratni brijač za sečenje konopaca, umesto makaza, jer su verovali da se takav predmet teže može povezati sa njima. Temeljno su očistili Hederin automobil.
Telo su umotali u plastične kese i pokušali da ga sakriju na mestu gde ga niko neće pronaći. Prema navodima iz istrage, prvobitni plan bio je da telo odvezu do unapred odabranog mesta za sahranjivanje. Međutim, problem sa menjačem na Dejvidovom automobilu poremetio je plan. Zbog toga je telo ostavljeno uz put kroz kanjon, gde ga je kasnije pronašao radnik koji je pomerao zemlju. Ipak, njihova pažnja prema detaljima nije bila dovoljna da zauvek sakrije zločin.
Treći osumnjičeni: Rouz-An, žena koja je živela sa braćom
U čitavoj priči postojala je još jedna osoba, Rouz-An DeVajld, Dejvidova supruga. U vreme Hederinog nestanka živela je sa braćom i bila je u kući u kojoj se, prema optužnici, dogodilo ubistvo.
Istražitelji su sumnjali da je znala više nego što je govorila. Posebno im je bio sumnjiv njen brak sa Dejvidom, sklopljen dan nakon što je policija ispitivala njega o mogućim tragovima u automobilu. Postojala je i sumnja da su se venčali kako Rouz-An ne bi mogla da svedoči protiv supruga. Ona je pred kamerama emisije „48 Hours“ tvrdila da nije znala ništa o ubistvu i da nije učestvovala u zločinu.
Tužilaštvo je ipak optužilo i nju, ali je nakon više od osam meseci provedenih u zatvoru odustalo od postupka jer nije bilo dovoljno dokaza da se njena krivica dokaže van razumne sumnje. Sve optužbe protiv nje su odbačene.
Suđenje: blizanac svedoči protiv blizanca
U novembru 2012. godine počelo je suđenje Denu DeVajldu.
Tužilaštvo je imalo veliki problem: gotovo da nije bilo fizičkih dokaza koji bi ga direktno povezali sa ubistvom. Njihov najvažniji svedok bio je njegov rođeni brat. Dejvid je pristao da svedoči protiv Dena u zamenu za sporazum o priznanju krivice.
Kada je ušao u sudnicu, svi su čekali da vide da li će imati snage da pogleda brata i izgovori ono što je istražiteljima već ispričao. Kada su ga pitali ko je ubio Heder, Dejvid je pokazao na Dena. Ipak, odbrana je tvrdila da Dejvid laže kako bi dobio blažu kaznu. Advokati su insistirali da je upravo on mogao biti pravi ubica, jer je priznao da je uklonio automobil i učestvovao u uklanjanju tela.
Pojavila se i tvrdnja da je Dejvid bio opsednut Heder i da je verovao da bi nakon njenog razvoda mogao da započne vezu sa njom. To je bila teza odbrane, a ne činjenica koja je nezavisno dokazana. Odbrana je takođe ukazivala na Dejvidovu raniju istoriju nasilja. Porota je imala težak zadatak: da li verovati čoveku koji je priznao da je učestvovao u zločinu, ali je za najteži deo optužio svog identičnog brata?
Porota nije uspela da se dogovori
Posle dvonedeljnog suđenja i dan i po većanja, porotnici su uspeli da se slože oko dva važna dela optužnice. Zaključili su da je Den učestvovao u zaveri za ubistvo svoje supruge i da je pomagao u prikrivanju zločina.
Međutim, nisu mogli jednoglasno da odluče da li je upravo on bio osoba koja je fizički ubila Heder. Deset porotnika smatralo je da je kriv, dok su dvojica imala ozbiljne sumnje.
Ključno pitanje bilo je poverenje u Dejvidovo svedočenje. Da li je govorio istinu ili je pokušavao da spase sebe i suprugu Rouz-An? Den je osuđen za zaveru radi ubistva prvog stepena i pomaganje u ubistvu, ali porota nije donela presudu za samo ubistvo prvog stepena. Tužilaštvo je najavilo novo suđenje.
Međutim, Den nije želeo da rizikuje još jedan postupak u kojem bi mogao da dobije doživotnu kaznu bez mogućnosti uslovnog otpusta. Samo mesec dana kasnije pristao je na sporazum i priznao krivicu za ubistvo drugog stepena.
Presuda: 74 godine zatvora za Dena, 12 godina za Dejvida
Dana 28. februara 2013. godine, Den DeVajld ponovo se pojavio pred sudom.
Ovoga puta više nije bilo dileme oko njegove odgovornosti za Hederinu smrt. Priznao je da je svesno prouzrokovao smrt druge osobe i pristao da se ne žali na presudu.
Dejvid DeVajld je ranije priznao krivicu za zaveru radi ubistva drugog stepena i dobio kaznu od 12 godina zatvora. Za razliku od brata, na izricanju svoje presude izvinio se Hederinoj porodici i rekao da mu je žao zbog bola koji im je naneo. Prema podacima CBS-a iz 2024. godine, Dejvid je pušten na uslovnu slobodu 2020. godine, dok je Den ostao u zatvoru u Koloradu.