- Natalijina ramonda je retka endemska biljka centralnog Balkana, poznata kao 'cvet feniks' jer može da oživi nakon što se osuši.
- U Srbiji se nosi na reveru za Dan primirja 11. novembra i simbolizuje stradanje, izdržljivost i obnovu države.
- Ime je dobila po kraljici Nataliji Obrenović, koju su zbog teškog života i brojnih tragedija zvali 'najtužnijom evropskom kraljicom'.
Natalijina ramonda, poznata i kao „cvet feniks“, je endemska i retka biljka centralnog Balkana.
Otkrili su je 1884. godine doktor Sava Petrović i botaničar Josif Pančić blizu Niša,u Sićevačkoj i Jelašničkoj klisuri, a ime je dobila po kraljici Nataliji Obrenović.
Zovu je i „Cvet feniks“ jer ima neverovatnu sposobnost da i kada se potpuno osuši i uvene, nakon zalivanja ponovo oživi i nastavi da raste.
Raste na nepristupačnim krečnjačkim stenama na nadmorskim visinama od 350 do 2150 metara u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Severnoj Grčkoj i zaštićena je prirodna retkost.
Simbolika u Srbiji
Zvanični je amblem koji se u Srbiji nosi na reveru povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembra. Simbolizuje stradanje, izdržljivost, feniks-ponovno rađanje i uspon srpske države iz pepela nakon velikih stradanja u Velikom ratu, a sastavni deo amblema je i motiv Albanske spomenice.
Kako se gaji
Natalijina ramonda gaji se u polusenci, u izuzetno propusnom kamenitom supstratu, uz umereno zalivanje oko korena kako bi se imitiralo njeno prirodno stanište u pukotinama stena.
Pre sadnje je važno znati da je ova biljka u Srbiji strogo zaštićena zakonom, te je njeno uzimanje iz prirode zabranjeno i kažnjivo. Sadnice ili seme nabavljaju se isključivo iz sertifikovanih rasadnika i specijalizovanih prodavnica za alpske biljke.
Uslovi za uspešan uzgoj
• Položaj i svetlost: Najviše joj prija polusenka ili mesto sa jutarnjim suncem. Direktno, jako podnevno sunce može spržiti njene listove, posebno tokom leta.
• Zemljište i drenaža: Zahteva rastresitu i savršeno propusnu zemlju. Idealna mešavina sastoji se od humusa, peska i sitnog šljunka ili tucanog kamena, jer zadržavanje vode izaziva truljenje korena.
• Način sadnje: U kamenjarima i alpskim baštama sadi se blago ukoso ili bočno u pukotine između stena. Ovakav položaj sprečava da se kišnica i sneg zadrže u centru lisne rozete tokom zime.
• Zalivanje: Tokom proleća i leta zaliva se umereno, tek kada se gornji sloj zemlje prosuši. Vodu treba sipati isključivo u zemlju oko biljke ili u podmetač saksije, nikada direktno preko središta listova.
• Prihrana i orezivanje: Raste u siromašnim uslovima, pa joj đubrivo nije potrebno. Orezivanje se ne primenjuje, osim povremenog uklanjanja potpuno suvih cvetnih drški.
• Zimovanje: Veoma je otporna na niske temperature i mraz. Ako je gajite u saksiji na terasi, tokom zime drastično smanjite zalivanje na jednom mesečno i zaštitite posudu od jakog smrzavanja.
Razmnožavanje
• Deljenjem rozeta: Odrasle biljke koje formiraju više bočnih rozeta mogu se pažljivo podeliti u proleće ili krajem leta nakon cvetanja.
• Lisnim reznicama: Zdrav list sa peteljkom može se ožiliti u vlažnom pesku i tresetu tokom leta ili rane jeseni, slično kao kod afričke ljubičice.
• Iz semena: Sitno seme se seje u proleće na samu površinu vlažnog supstrata bez prekrivanja zemljom, jer mu je za klijanje potrebna svetlost. Mlade biljke iz semena rastu veoma sporo u prvoj godini.
Ime je dobila po najtužnijoj evropskoj kraljici
U bajkama princeza upozna princa na belom konju, venčaju se i žive srećno do kraja života, ali život je bio sve samo ne bajka za Nataliju Obrenović.
Od trenutka kada se udala za Milana Obrenovića i postala kraljica Srbije, život joj je postao nemirno more, a tragedije su dolazile jedna za drugom. Upravo zato dobila je titulu najtužnije evropske kraljice.
Natalija Petrovna Keško rođena je u Firenci 1859. godine u bogatoj i uglednoj rusko - rumunskoj porodici. Njen otac Petar bio je ruski pukovnik, a majka princeza iz kneževine Moldavije. Bezbrižan period za nju je brzo završen jer ostala bez oca u šestoj, a bez majke u petnaestoj godini života.
Za Milana Obrenovića se udala sa 16 godina, a godinu dana kasnije nakon porođaja koji je jedva preživela, dobili su sina Aleksandra. Imali su još jednog sina Sergeja koji je nažalost preminuo pet dana nakon rođenja. Važili su za najlepši par, ali ubrzo su počele da kruže glasine o Milanovom neverstvu i aferama koje je imao sa mnogim ženama. Nataliju je to jako pogodilo, a kako su godine prolazile, jaz između njih je bio sve veći.
Osim nesuglasica na privatnom planu, kralj i kraljica se nisu slagali ni po političkim pitanjima. Poreklom Ruskinja, Natalija je bila naklonjena Rusiji, a Milan Beču. Nakon razvoda 1888. godine, proterana kraljica je sa sinom Aleksandrom otišla u Nemačku. Nakon što je otkrio gde se nalazi kralj Milan je tražio od nje da mu vrati sina, što je ona nakon dugog protivljenja i učinila. Godinu dana kasnije zbog neuspeha koji je Srbija doživela u ratu protiv Bugraske i narušenog ugleda, kralj Milan je abdicirao.
Svoj život Natalija je nastavila u Francuskoj u dvorcu ''Sašino'', koji je dobio ime po njenom sinu Aleksandru (Saša). U to vreme društvo joj je pravila Draga Mašin, dvorska dama. Veruje se da su se tako Aleksandar i Draga Mašin upoznali i zavoleli. Natalija je bila protiv braka svog sina sa 12 godina starijom udovicom, a kasnije se ispostavilo i nerotkinjom.
Umesto čestitke sinu povodom venčanja, kraljica Natalija ga se putem pisma javno odrekla. Nisu imali priliku da se pomire jer je kralj Aleksandar, zajedno sa kraljicom Dragom ubijen u majskom prevratu 1903. godine. Gubitak sina jedinca duboko je pogodio kraljicu Nataliju koja se potom povukla iz javnog života u jedan katolički manastir u Francuskoj. Kasnije je i sama primila katoličku veru.
Umrla je sama u velikoj bedi i siromaštvu u manastiru Sen Deni 1941. godine. Počiva na groblju Lardi pored Pariza.
Uprkos nesuglasicama i svađama sa kraljem, narod je zavoleo i prihvatio Nataliju kao svoju kraljicu. Zvali su je ''srpskom majkom''. Brinula je o ranjenicima za vreme rata sa Bugarskom 1885. godine, pomagala je narodu i iskoristila je svoj uticaj da popravi mišljenje o Srbima i Srbiji koje je vladalo u Evropi.