Žena koja je prešla stotu godinu života i koja je, tokom svoje duge karijere u nauci i medicini, posmatrala kako hiljade ljudi umire od raka, otkrila je koje namirnice treba odmah da izbacite iz ishrane.
Priča o dr Mariko, onkologu starijoj od 100 godina, nedavno je dospela u žižu javnosti. Ona je izdvojila samo dve namirnice koje se nikada ne nađu na njenom tanjiru. Ne radi se o retkim ili egzotičnim sastojcima, štaviše, verovatno ih trenutno možete pronaći u 9 od 10 frižidera.
Velika obmana i pravi otrov
Na vrhu njene liste nalaze se sve vrste prerađenog mesa, salama, slanina, kobasice ili šunka, namirnice koje mnogi od nas vole. Lako je zamisliti: sendvič sa kobasicom za doručak, jaja sa slaninom ili pica sa kobasicom (peperoni) tokom vikenda, praktično, brzo i ukusno. I tako, pravi otrov postaje deo naše svakodnevne ishrane.
Ipak, Svetska zdravstvena organizacija odavno je svrstala ove „ružičaste delikatese” u istu kategoriju sa azbestom i aktivnim pušenjem. One su označene kao kancerogeni 1. grupe ne 2. grupe, i ne samo kao „moguće štetne”, već kao 1. grupa. U čemu je stvar? U hemiji, naravno. Da bi komad mrtvog mesa na polici u prodavnici mesec dana zadržao privlačnu ružičastu boju, dodaju mu se nitriti. Kada dospeju u naš digestivni trakt, oni se pretvaraju u nitrozamine, supstance koje lako oštećuju DNK, objašnjava bloger i autor kanala „Misli iz duše” pozivajući se na dr Mariko.
Prema nalazima studije objavljene u časopisu "British Medical Journal", svakodnevna konzumacija 50 grama prerađenog mesa povećava rizik od raka debelog creva za 18%.
„Ako neki proizvod može mesecima da stoji na polici, a da ostane praktično nepromenjen, moram se zapitati: da li je to mom telu zaista potrebno?“ pita se lekar.
„Trojanski konj“ u svakom proizvodu
Druga stavka je bolno svakodnevna, šećer. Ne samo onaj kristalni šećer koji možda dodajete u čaj, već šećer koji se krije u gotovo svakom prehrambenom proizvodu i tiho narušava vaše zdravlje.
- Šećer se nalazi u raznim sosovima, na primer u kečapu (koji se, surovom ironijom, često služi uz kobasice i prerađeno meso proizvode koji već sadrže i šećer i prevelike količine soli).
- Takođe ga ima u hlebu od celog zrna žitarica, pa čak i u jogurtu bez masti.
Jelena savetuje da se izbegavaju i „Analgin“ i aspirin.
Ako pažljivo pogledate mnoge proizvode na kojima krupnim slovima piše „bez šećera“, možda ćete primetiti dodatni natpis sitnijim slovima koji menja celokupan smisao: „bez dodatog šećera“. To znači da šećer koji je prirodno prisutan u namirnici ostaje, što može biti opasno za osobe koje boluju od dijabetesa, imaju kamen u žuči, oboljenja jetre, gojaznost i druga stanja. Ovo se posebno odnosi na fruktozu, koja se metaboliše na drugačiji način i može se direktno pretvoriti u masti u jetri. Iako je jetra izuzetno otporan organ sposoban za regeneraciju, u slučajevima gojaznosti njene ćelije mogu biti zamenjene vezivnim tkivom. Shodno tome, neko ko preteruje sa ishranom zasnovanom na voću mogao bi se, između ostalog, suočiti sa povećanim rizikom od ciroze jetre.
Nakon 50. godine života, naše telo više nije tako vitalno kao nekada. Pankreas postaje iscrpljen. Svaka kašičica šećera izaziva nagli skok nivoa insulina, nakon čega sledi njegov oštar pad, zbog čega se osećate umorno, „maglovito“ u glavi i javlja se želja za još jednim kolačićem. Nije stvar u tome da ste lenji; u pitanju je hemija. Šećer bukvalno slepljuje kolagena vlakna – proces poznat kao glikacija. Ako vaše lice počne da gubi čvrstinu, to nije nužno posledica starenja, možda je reč o posledici onog eklera koji ste pojeli prošlog utorka.
Međutim, glavni paradoks leži negde drugde, zamene za šećer su često mnogo gore i opasnije od samog šećera. Kao prvo, neke od njih su opasni kancerogeni koji mogu izazvati rak. Štaviše, pokušaj da „prevarite” svoj organizam je težak i rizičan; telo ipak registruje da je uneto nešto slatko i šalje odgovarajući signal pankreasu. A budući da ovim zamenama često nedostaje isti nivo slatkoće, ljudi imaju tendenciju da ih konzumiraju u još većim količinama nego što bi to bio slučaj sa proizvodima koji sadrže pravi šećer. Na kraju, može se desiti da tokom jednog obroka unesete 300 kalorija više, jer vaše telo traži ono što je obećano vašim čulima ukusa.
U svojoj stotoj godini, dr Mariko se hrani jednostavno, jede pirinač, ribu i povrće, jelovnik koji bi lako razumelo i trogodišnje dete. Ovde nema mesta za „prirodno identične” arome. Ona smatra da hrana treba da bude jednostavna, a porcije umerene.
Stil/Dzen