Džon Šniberger (John Schneeberger), lekar rođen 1961. godine, godinama je radio u kanadskom gradu Kiplingu, gde je uživao poverenje pacijenata i važio za uglednog člana zajednice. Međutim, iza njegovog belog mantila krila se jeziva tajna: bio je optužen da je drogirao i seksualno zlostavljao svoju 23-godišnju pacijentkinju, a nekoliko godina kasnije i petnaestogodišnju pastorku.
Iako su dokazi ukazivali na njega, policija je nailazila na neverovatnu prepreku – DNK testovi uporno su ga oslobađali sumnje, zbog čega je slučaj u jednom trenutku čak bio zatvoren. Istražitelji tada nisu ni slutili da lekar koristi krajnje bizaran trik kako bi manipulisao rezultatima analiza i prikrio tragove svojih zločina.
Život lekara kojem je zajednica verovala
Džon Šniberger rođen je 1961. godine u tadašnjoj Severnoj Rodeziji, današnjoj Zambiji. Medicinsko obrazovanje stekao je na Univerzitetu u Stelenbošu u Južnoafričkoj Republici, a 1987. godine preselio se u Kanadu, gde je započeo lekarsku karijeru.
Nastanio se u malom mestu Kipling, u provinciji Saskačevan, gde je radio u lokalnom medicinskom centru. U zajednici u kojoj su se ljudi uglavnom poznavali, njegov posao podrazumevao je svakodnevni kontakt sa pacijentima koji su mu poveravali svoje zdravlje i najintimnije probleme.
Godine 1991. oženio se Lisom Dilman, koja je iz prethodnog braka imala dvoje dece. Zajedno su dobili još dve ćerke. Naizgled, Šniberger je imao stabilan porodični život i uspešnu profesiju, ali će se ubrzo pokazati da iza te slike postoji mnogo ozbiljnija priča.
Noć veštica koja je promenila sve
Jedan od najvažnijih događaja u ovom slučaju odigrao se 31. oktobra 1992. godine. Tada je 23-godišnja pacijentkinja, poznata kao Kendi, došla u bolnicu nakon emotivno teškog dana i svađe sa dečkom. Želela je da razgovara sa prijateljicom, ali je nije zatekla.
Zbog njenog uznemirenog stanja, medicinsko osoblje preporučilo joj je da razgovara sa lekarom. Tako se našla pred dr Džonom Šnibergerom, čovekom kojeg je već poznavala kao svog lekara i koji joj je ranije čak pomagao tokom porođaja.
Prema njenom iskazu, lekar joj je dao sedativ midazolam, poznat i pod nazivom Versed. Ovaj lek može izazvati izraženu amneziju, odnosno gubitak sećanja na događaje koji su usledili nakon uzimanja.
Kendi je kasnije prijavila da ju je lekar seksualno napao dok je bila pod dejstvom leka. Uprkos njegovom dejstvu, uspela je da se seti napada i odlučila je da slučaj prijavi policiji.
DNK analiza nije pokazala ono što je žrtva tvrdila
Istražitelji su tokom istrage prikupili forenzičke dokaze, uključujući biološke tragove sa odeće žrtve. Šniberger je dao uzorak krvi za DNK analizu, ali rezultati nisu odgovarali biološkom materijalu pronađenom na njenoj odeći.
Kendi nije odustajala. Bila je uverena da je prepoznala čoveka koji ju je napao i tražila je da se analiza ponovi. Godine 1993. urađeno je novo testiranje, ali je rezultat ponovo bio negativan.
Do 1994. godine slučaj je zatvoren, a lekar je naizgled uspeo da izbegne odgovornost.
Međutim, Kendi nije prihvatala takav ishod. Iako su laboratorijski nalazi govorili protiv njenih tvrdnji, ona je nastavila da insistira na tome da je govorila istinu.
Nezadovoljna načinom na koji je istraga završena, Kendi je angažovala privatnog istražitelja Lerija O'Brajena. On je pokušao da pronađe nove dokaze koji bi mogli da rasvetle slučaj i ponovo usmere sumnju ka lekaru.
Tokom svoje istrage došao je do dodatnog biološkog uzorka iz Šnibergerovog automobila. Prema dostupnim opisima slučaja, do uzorka je došao provaljivanjem u vozilo, što je otvorilo i pitanja zakonitosti načina na koji je dokaz pribavljen. Kada je uzorak analiziran, rezultati su se poklopili sa biološkim tragovima pronađenim na odeći žrtve.
Policija je organizovala još jedno zvanično testiranje, ali se tada pojavio novi problem: uzorak krvi koji je lekar dao bio je premale količine i nedovoljnog kvaliteta za pouzdanu analizu. Istraga je ponovo zapala u ćorsokak.
Nova optužba koja je razotkrila porodičnu tajnu
Godine 1997. slučaj je dobio još mračniji nastavak. Lisa Šniberger saznala je da je njen suprug, prema navodima koji su potom prijavljeni policiji, drogirao i seksualno zlostavljao njenu petnaestogodišnju ćerku iz prethodnog braka.
Lisa je odlučila da slučaj prijavi nadležnim organima. Nove optužbe dovele su do ponovnog uzimanja bioloških uzoraka od Šnibergera, ovog puta na više načina.
Istražitelji su prikupili krv, bris usne duplje i uzorke folikula dlake. Rezultati su povezali njegov DNK sa biološkim tragovima iz slučaja njegove pastorke. Ovaj razvoj događaja dodatno je učvrstio sumnje da prethodni negativni rezultati nisu bili slučajnost.
Najšokantniji deo slučaja otkriven je tokom suđenja 1999. godine, kada je Šniberger objasnio kako je uspevao da obmane forenzičke stručnjake.
Naime, u ruku je hirurški ugradio plastičnu cev, poznatu kao Penrose dren, dugu približno 15 centimetara. U njoj se nalazila krv drugog muškarca, pomešana sa antikoagulansima kako se ne bi zgrušala.
Kada je trebalo da da krv za DNK analizu, lekar je uspevao da navede medicinsko osoblje da uzorak uzme upravo sa mesta na kojem se nalazila ugrađena cev.
Tako laboratorija nije analizirala njegovu pravu krv, već tuđi biološki materijal. Zbog toga rezultati nisu odgovarali dokazima pronađenim na odeći žrtava.
Njegova prevara bila je posebno uznemirujuća upravo zato što je kao lekar poznavao medicinske procedure i znao koliko istražitelji veruju rezultatima laboratorijskih analiza.
Suđenje i šest godina zatvora
Proglašen je krivim za seksualni napad, davanje štetne supstance i ometanje pravde. Sud mu je izrekao kaznu od šest godina zatvora.
Nakon presude izgubio je lekarsku licencu u Kanadi, a supruga Lisa pokrenula je razvod. Takođe ga je prijavila kanadskim imigracionim vlastima, što je kasnije dovelo do postupka oduzimanja njegovog državljanstva.
Šniberger je 2003. godine pušten na uslovnu slobodu, nakon što je odslužio četiri godine zatvorske kazne. Njegovo kanadsko državljanstvo, koje je dobio 1993. godine, kasnije je oduzeto zbog utvrđenih nepravilnosti i lažnih izjava tokom postupka sticanja državljanstva.
Kanadske vlasti su u decembru 2003. godine donele odluku o njegovoj deportaciji, a u julu 2004. vraćen je u Južnoafričku Republiku, gde se nastanio u Durbanu.
Prema medijskim izveštajima, ubrzo nakon povratka pokušao je ponovo da se registruje za obavljanje medicinske delatnosti, ali je kasnije povukao zahtev.
Njegovo ime ponovo se našlo u vestima kada je zatražio raniji izlazak na slobodu. Tokom saslušanja tvrdio je da se promenio i izrazio žaljenje zbog svojih postupaka. Međutim, odbor za uslovni otpust odbio je zahtev, ocenjujući da i dalje predstavlja visok rizik od ponavljanja krivičnih dela.