Hladne šake i stopala mnogima su svakodnevna pojava, naročito tokom jeseni i zime. Dok je napolju hladno, sasvim je očekivano da telo reaguje tako što smanjuje protok krvi kroz periferne delove tela kako bi sačuvalo toplotu i zaštitilo vitalne organe. Međutim, ako su vam prsti na rukama i nogama gotovo uvek hladni, čak i kada boravite u toploj prostoriji, taj osećaj ne bi trebalo automatski pripisivati niskim temperaturama.
Povremena hladnoća uglavnom nije razlog za zabrinutost, ali učestalo ili dugotrajno osećanje hladnih šaka i stopala ponekad može da ukaže na poremećaj cirkulacije, anemiju, probleme sa štitastom žlezdom ili druga zdravstvena stanja. Zato je važno obratiti pažnju na to kada se tegobe javljaju, koliko traju i da li ih prate još neki simptomi.
Zašto su vam šake i stopala stalno hladni?
Jedan od najčešćih razloga jeste način na koji organizam reguliše telesnu temperaturu. Kada je hladno, krvni sudovi u koži i ekstremitetima se sužavaju kako bi se smanjio gubitak toplote. Zbog toga šake i stopala mogu biti hladniji od ostatka tela.
Ipak, postoje i drugi mogući uzroci.
1. Slabija periferna cirkulacija
Kada krv ne dolazi u dovoljnoj meri do šaka i stopala, oni mogu biti hladni, bledi, utrnuli ili praćeni osećajem peckanja. Problemi sa cirkulacijom mogu biti povezani sa sužavanjem krvnih sudova, pušenjem, povišenim holesterolom, dijabetesom ili drugim faktorima koji utiču na zdravlje krvnih sudova.
Posebno je važno obratiti pažnju ako se hladnoća javlja samo u jednoj ruci ili nozi, ako je praćena bolom ili ako se pogoršava prilikom hodanja.
2. Anemija i nedostatak gvožđa
Anemija nastaje kada organizam nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina da bi tkiva dobila odgovarajuću količinu kiseonika. Zbog toga osoba može da oseća umor, malaksalost, vrtoglavicu, lupanje srca i hladnoću u šakama i stopalima.
Nedostatak gvožđa jedan je od čestih uzroka anemije, ali nije jedini. Zato nije dobro samostalno uzimati preparate gvožđa bez provere krvne slike i procene lekara.
3. Usporena funkcija štitaste žlezde
Štitasta žlezda utiče na metabolizam i način na koji telo proizvodi i troši energiju. Kada radi usporeno, organizam može teže da održava telesnu temperaturu, pa osobe sa hipotireozom često imaju izraženiju osetljivost na hladnoću.
Ostali mogući simptomi su umor, pospanost, suva koža, zatvor, opadanje kose i neobjašnjivo dobijanje na težini.
4. Rejnoov fenomen
Kod Rejnoovog fenomena dolazi do naglog sužavanja malih krvnih sudova, najčešće u prstima šaka i stopala, kao odgovor na hladnoću ili stres. Tokom napada prsti mogu da pobele, poplave, a zatim pocrvene kada se cirkulacija ponovo uspostavi.
Mogu se javiti i utrnulost, bol, peckanje ili osećaj pulsiranja. Ako primećujete ovakve promene boje prstiju, važno je da to pomenete lekaru, jer Rejnoov fenomen ponekad može biti povezan sa drugim oboljenjima.
5. Dijabetes i oštećenje nerava
Kod osoba sa dijabetesom, dugotrajno povišen nivo šećera u krvi može da ošteti nerve i krvne sudove. Kada su zahvaćeni nervi u stopalima, mogu se javiti trnjenje, peckanje, bol ili osećaj hladnoće, čak i kada stopala nisu stvarno hladna na dodir.
Zbog toga je važno razlikovati subjektivni osećaj hladnoće od stvarnog sniženja temperature kože.
6. Niska telesna masa, pušenje i pojedini lekovi
Osobe sa manjom količinom potkožnog masnog tkiva mogu biti osetljivije na hladnoću. Pušenje, s druge strane, sužava krvne sudove i može da pogorša cirkulaciju. Na osećaj hladnih ekstremiteta mogu uticati i pojedini lekovi, zbog čega lekaru treba pomenuti sve preparate koje koristite.
Kada hladne šake i stopala mogu biti znak za pregled?
Nije svaka hladnoća razlog za odlazak lekaru. Ipak, pregled je preporučljiv ako se tegobe ponavljaju bez jasnog razloga, traju dugo ili se javljaju čak i kada vam je ostatak tela topao.
Posebno obratite pažnju na sledeće simptome:
- Šake i stopala su gotovo uvek hladni, bez obzira na temperaturu prostorije.
- Prsti menjaju boju, postaju beli, plavičasti ili izrazito crveni.
- Uz hladnoću se javljaju trnjenje, utrnulost, bol ili peckanje.
- Imate izražen umor, vrtoglavicu, slabost ili lupanje srca.
- Primećujete rane na stopalima koje sporo zarastaju.
- Tegobe su izraženije na jednoj strani tela ili se postepeno pogoršavaju.
Ako se iznenada pojavi veoma hladna, bleda ili plavičasta ruka ili noga, naročito uz jak bol, utrnulost ili slabost, potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć. To mogu biti znaci naglog prekida dotoka krvi u ekstremitet.
Koje analize mogu biti potrebne?
Lekar će najpre razgovarati sa vama o tegobama, njihovom trajanju i drugim simptomima, a zatim obaviti pregled. U zavisnosti od onoga što utvrdi, može predložiti određene laboratorijske analize ili dodatna ispitivanja.
Među pregledima koji se mogu razmatrati su:
- Kompletna krvna slika – pomaže u otkrivanju anemije.
- Feritin i status gvožđa – mogu ukazati na nedostatak zaliha gvožđa.
- TSH i hormoni štitaste žlezde – koriste se za procenu njenog rada.
- Glukoza u krvi i HbA1c – pomažu u proceni nivoa šećera u krvi.
- Pregled krvnih sudova – po proceni lekara, može uključivati dopler ultrazvuk ili druga ispitivanja cirkulacije.
Ne znači da su sve ove analize potrebne svakoj osobi. Izbor zavisi od simptoma, zdravstvene istorije i nalaza tokom pregleda.
Šta možete da uradite da biste ublažili hladnoću?
Ako su hladne šake i stopala posledica niskih temperatura, nekoliko jednostavnih navika može da pomogne:
- Nosite slojevitu odeću i birajte tople čarape i obuću koja ne steže stopala.
- Redovno se krećite, jer fizička aktivnost podstiče cirkulaciju.
- Izbegavajte dugotrajno sedenje bez pauze i povremeno razgibavajte prste na rukama i nogama.
- Prestanite da pušite, jer nikotin sužava krvne sudove.
- Ruke i stopala zagrevajte postepeno, bez izlaganja veoma vrućoj vodi ili direktnom izvoru toplote, posebno ako imate smanjen osećaj u ekstremitetima.
Hladne šake i stopala najčešće nisu znak ozbiljnog oboljenja, ali ako se problem ponavlja, traje mesecima ili ga prate drugi simptomi, nemojte ga zanemarivati. Važno je otkriti uzrok, umesto da se stalno oslanjate na dodatne slojeve odeće i grejanje. Pravovremeni pregled može pomoći da se prepozna eventualni zdravstveni problem i započne odgovarajuće lečenje.