- Ovo su majke koje su odgajile neke od najvećih svetskih genija, od Dostojevskog i Gagarina do Edisona, Ajnštajna i Mocarta.
- Njihove priče pokazuju koliko su podrška, obrazovanje, vera u dete i porodične okolnosti uticale na razvoj talenata koji su promenili svet.
- Nisu sve imale iste mogućnosti i uslove, ali jesu jubav prema detetu.
Iza velikih imena svetske istorije često su stajale žene o kojima se zna mnogo manje nego o njihovoj deci. Nisu osvajale nagrade, nisu ispisivale istoriju i najčešće nisu bile poznate široj javnosti. Ipak, upravo su one odgajale buduće naučnike, umetnike, pisce, istraživače i ljude koji su promenili tok čovečanstva.
Neke su bile obrazovane i podsticale radoznalost svoje dece, druge su živele skromno, borile se sa siromaštvom i porodičnim tragedijama, a neke su ostale bez prilike da vide koliko će njihova deca postati velika. Njihove priče otkrivaju jednu zanimljivu stranu istorije, koliko se iza izuzetnih pojedinaca često nalazila jedna žena koja je verovala u njih mnogo pre nego što je ostatak sveta znao njihova imena.
Marija Dostojevska – majka čoveka koji je razumeo najmračnije ljudske tajne
Pre nego što je Fjodor Dostojevski postao jedan od najvećih pisaca svetske književnosti, odrastao je u porodici u kojoj je njegova majka Marija Fjodorovna imala posebno mesto. Poticala je iz trgovačke porodice, bila je religiozna, nežna i posvećena deci. Upravo od nje je mali Fjodor usvajao prve biblijske priče, upoznavao se sa religijskom literaturom i razvijao duhovni svet koji će kasnije imati ogroman uticaj na njegova dela.
Marija je preminula 1837. godine, kada je Fjodor imao svega 15 godina. Nije dočekala da vidi kako njen sin postaje autor romana „Zločin i kazna“, „Braća Karamazovi“ i „Idiot“. Njegov književni svet, ispunjen pitanjima vere, krivice, patnje, iskupljenja i ljudske prirode, nosio je i tragove duhovnog vaspitanja koje je dobio u detinjstvu.
Ana Timofejevna Gagarin – majka prvog čoveka koji je otišao u svemir
Malo ko danas zna mnogo o Ani Timofejevnoj Gagarinoj, ženi koja je rodila i odgajila Jurija Gagarina, prvog čoveka u istoriji koji je poleteo u svemir.
Rođena je 1903. godine u siromašnoj seljačkoj porodici, u kojoj je od četrnaestoro dece samo petoro preživelo detinjstvo. Ni njen život nije bio lak. Udala se za Alekseja Gagarina, sa kojim je dobila četvoro dece, a porodica je živela od teškog rada na selu.
Drugi svetski rat doneo je tragediju koju nijedna majka ne bi smela da doživi. Kada su nemačke snage okupirale njihovo selo Klušino, dvoje starije dece Gagarinovih odvedeno je u prinudno zarobljeništvo. Ana je mesecima živela u strahu, ne znajući da li će ih ikada ponovo videti. Tek u aprilu 1945. saznala je da su preživeli.
A onda je došao 12. april 1961. godine. Dok je ceo svet slavio istorijski uspeh njenog sina, Ana je vest o njegovom letu dočekala kao majka, zabrinuta za njegovo preživljavanje. Kada je čula da je uspešno sleteo, mogla je da odahne.
Nekoliko godina kasnije, 1968, doživela je novu tragediju: Jurij je poginuo u avionskoj nesreći, u 34. godini. Žena koja je dočekala da njen sin postane prvi čovek u svemiru morala je da se suoči i sa njegovom preranom smrću.
Nensi Eliot Edison – žena koja nije dozvolila da njen sin odustane od sebe
Kada je Tomas Edison bio dečak, njegovo školovanje nije išlo onako kako se očekivalo. U školi se zadržao svega nekoliko meseci, a potom je njegovo obrazovanje preuzela majka Nensi Eliot Edison, koja je imala učiteljsko iskustvo.
Umesto da prihvati ograničenja koja mu je nametnuo tadašnji školski sistem, Nensi je odlučila da ga sama podučava. Učila ga je čitanju, pisanju i matematici, ali je pre svega podsticala njegovu radoznalost i ljubav prema knjigama. Tomas je mnogo čitao, istraživao i samostalno učio.
Kasnije, kada je postao jedan od najpoznatijih pronalazača u istoriji, Edison je posebno isticao koliko mu je majka značila. Ostale su zabeležene njegove reči: „Moja majka je bila tvorac mene.“
Nensi nije doživela sve njegove najveće uspehe, ali je njen uticaj bio presudan za način na koji je gledao na obrazovanje i sopstvene sposobnosti.
Paulina Ajnštajn – majka koja je u sinu prepoznala posebnost
Albert Ajnštajn promenio je način na koji čovečanstvo razume prostor, vreme i univerzum. Međutim, mnogo pre nego što je postao jedan od najpoznatijih naučnika svih vremena, bio je dečak čija je majka Paulina Koch Ajnštajn imala jasnu predstavu o značaju obrazovanja i umetnosti.
Paulina je volela muziku i književnost, a posebno je želela da njena deca razviju osećaj za umetnost. Kada je Albert imao šest godina, insistirala je da počne da uči violinu. U početku nije bio oduševljen časovima, ali je vremenom zavoleo muziku i ona je ostala važan deo njegovog života.
Njihova povezanost kroz muziku bila je posebna: Albert je kasnije svirao violinu, dok ga je majka pratila na klaviru.
Zanimljivo je i da je Paulina verovala u njegov potencijal još dok je bio dečak. Nije mogla da zna kakav će trag ostaviti u nauci, ali je očigledno prepoznavala njegovu radoznalost i intelektualnu posebnost.
Ana Marija Mocart – majka jednog od najvećih muzičkih genija
Kada se govori o Volfgangu Amadeusu Mocartu, pažnja je najčešće usmerena na njegovog oca Leopolda, koji je bio muzičar i prvi učitelj svoje dece. Ipak, u njegovom životu važnu ulogu imala je i majka Ana Marija Pertl Mocart.
Ana Marija je sa suprugom putovala širom Evrope tokom detinjstva njihove dece, prateći njihov muzički razvoj i nastupe pred evropskim dvorovima. Dok je Leopold podučavao i organizovao muzičke karijere dece, ona je vodila računa o porodičnom životu i bila važna podrška porodici tokom dugih putovanja.
Sačuvana pisma i dokumenta pokazuju da je imala blizak odnos sa sinom i da je često bila posrednik između njega i ponekad strogog oca. Upravo zbog toga njena uloga ne sme biti zanemarena, čak i kada je muzičko obrazovanje mladog Mocarta prvenstveno bilo u rukama njegovog oca.
Ana Marija je preminula 1778. godine u Parizu, tokom putovanja sa sinom. Mocart je tada imao 22 godine.
Ove žene nisu imale iste životne okolnosti, obrazovanje niti mogućnosti. Neke su živele u siromaštvu, druge u porodicama koje su negovale umetnost i znanje. Neke su dočekale slavu svoje dece, a neke su preminule mnogo pre nego što je svet saznao njihova imena. Ipak, zajedničko im je nešto mnogo važnije od slave: bile su deo detinjstva ljudi koji će kasnije promeniti svet. Naravno, nijedna majka sama ne može da objasni nastanak genija. Tu su i urođeni talenti, lični rad, okolnosti, učitelji i istorijski trenutak. Ali priče ovih žena podsećaju nas da iza velikih biografija postoje i one manje poznate, majčinske.