- Isidora Bjelica je 2012. saznala da ima rak jajnika u poodmakloj fazi i godinama je prolazila kroz lečenje u više zemalja.
- Otvoreno je govorila da su tuga, stres i velika razočaranja, po njenom mišljenju, bili okidač bolesti i da je sa sličnim iskustvima srela i druge žene.
Dijagnoza koja joj je promenila život, neizvesnost koja ju je pratila godinama i potraga za lekom u čak 12 zemalja obeležili su poslednju deceniju života književnice Isidore Bjelice. Kada joj je 2012. godine otkriven rak jajnika, bolest je već bila u poodmakloj fazi, a pred njom je počela iscrpljujuća borba tokom koje je prolazila kroz različite terapije i suočavala se sa strahom od neizvesne budućnosti.
Isidora je otvoreno govorila o svom zdravstvenom stanju, teškim trenucima i pokušajima da pronađe način da se izbori sa bolešću. Ipak, posebno je pažnju privlačilo njeno uverenje da su duboka tuga, stres i velika životna razočaranja imali važnu ulogu u njenom obolevanju. Smatrala je da se o emocionalnim posledicama teških iskustava ne govori dovoljno, naročito kada je reč o ljudima koji se suočavaju sa ozbiljnim dijagnozama.
Književnica je isticala da nije pušila, konzumirala alkohol niti se nezdravo hranila, zbog čega je pokušavala da razume zašto se upravo njoj dogodila takva bolest. Tugu je opisivala kao "najkancerogeniju stvar na svetu", govoreći da ju je u svom životu imala "u izobilju".
Dijagnoza koja je promenila sve
Rak jajnika Isidori Bjelici dijagnostikovan je 2012. godine, kada je bolest već bila uznapredovala. Od tog trenutka njen život obeležili su lečenje, iščekivanje rezultata i neprestano suočavanje sa mogućnošću da se stanje promeni u veoma kratkom roku.
Koliko je bolest bila nepredvidiva, opisala je i sama, ne skrivajući koliko je teško živeti sa takvom dijagnozom.
"Imam kancer jajnika koji se širi kao požar. Danas mogu da budem u remisiji, a za dva meseca na samrti. U borbi s rakom nema pravila. Zato sam tragala za lekom u 12 zemalja", govorila je Isidora, objašnjavajući da je, u potrazi za rešenjem, pokušavala da pronađe mogućnosti koje bi joj pomogle u borbi sa bolešću.
Tokom godina lečenja prošla je kroz hemoterapiju, imunoterapiju i različite druge pristupe, ne odustajući od nade da će pronaći način da produži život i sačuva snagu. Njena potraga za odgovorima odvela ju je i do različitih dijeta i alternativnih metoda, jer je želela da razume šta bi moglo da joj pomogne.
"Četiri puta sam bila na ivici smrti"
Isidora je o bolesti govorila bez ulepšavanja, opisujući koliko teško čovek može da podnese stalnu neizvesnost. Za nju borba nije podrazumevala samo fizičku iscrpljenost i lečenje, već i psihološki teret koji prati saznanje da se zdravstveno stanje može promeniti gotovo preko noći.
"Četiri puta sam bila na ivici smrti i četiri puta se vraćala. Videla sam koliko je čovek glup i malen", istakla je.
Svoje iskustvo upoređivala je sa boravkom u logoru, želeći da dočara osećaj zarobljenosti u bolesti i nemogućnost da se sa sigurnošću zna šta donosi naredni dan.
"Od trenutka dijagnoze život je logor. Ne znaš kada će te odvesti na pogubljenje, a svaki novi dan je mučenje. Pojma nemaš šta si kriv i što te muče, a opet veruješ u čudo i nadaš se", kazala je Bjelica.
Govoreći o drugim ljudima koji se suočavaju sa teškim dijagnozama, isticala je da svako ima svoj način da se izbori sa strahom, bolom i iscrpljenošću.
"Kažu ovo nije život… Sve ih razumem, ovo nije za živog čoveka. Molila sam dragog Boga da me snaga i zdrav razum ne izdaju."
Verovala je da se iza bolesti kriju tuga i stres
Posebno upečatljiv deo Isidorinih svedočenja odnosio se na njeno uverenje da su snažne emocije i teška životna iskustva možda doprineli razvoju bolesti. Smatrala je da se premalo pažnje posvećuje dugotrajnom stresu, velikim razočaranjima i emocionalnom bolu, naročito kada ljudi prolaze kroz ozbiljne zdravstvene probleme.
U razgovoru za B92 govorila je o svom iskustvu sa različitim načinima ishrane i pokušajima da pronađe ono što bi joj pomoglo.
"Kancer je hronična bolest, ja znam da meni borba tek sledi, da se bolest ne vrati. Moji lekari su vrištali kada smo saznali... Nema čarobnog leka, svaki kancer je drugačiji", kazala je.
Isidora je eksperimentisala sa ishranom, uključujući režim sirove hrane i ishranu sa smanjenim unosom ugljenih hidrata. Verovala je da šećer, aditivi, stres i zagađenost mogu imati značajnu ulogu u razvoju bolesti, a svoja zapažanja povezivala je i sa iskustvima drugih žena koje su prolazile kroz sličnu dijagnozu.
"Ja sam bila na potpuno sirovoj hrani i moj kancer je progradirao, a neki su se izlečili na taj način. ‘Low carbs’ (engl. hrana sa malo ugljenih hidrata) je najbolja terapija. Ne hrane proteini i meso kancer, nego šećer. Aditivi, stres, zagađenost, ja na ulici kada sretnem žene sa istim dijagnozama, ja se šalim, niko od nas nije pušio, nije pio, zdravo se hranio, ali imamo jednu zajedničku stvar – sve smo doživele velike tuge, stresove. Ako mene pitate šta je okidač, to je velika tuga, stres, razočarenje, a oko toga niko ne radi", govorila je Isidora.
Šta medicina kaže o vezi između stresa i raka?
Iako je Isidora verovala da su tuga, stres i razočaranja bili važan deo njene životne priče i pokušavala da pronađe objašnjenje za svoju bolest, važno je razlikovati lično iskustvo od medicinski potvrđenih činjenica.
Za rak jajnika ne postoji jedan univerzalni uzrok, a u mnogim slučajevima nije moguće utvrditi zašto je bolest nastala baš kod određene osobe. Rizik mogu povećati različiti faktori, uključujući starost, porodičnu istoriju bolesti i određene nasledne genetske promene.
Hronični stres može uticati na san, opšte zdravlje i kvalitet života, ali nije dokazano da je velika tuga ili razočaranje samostalni uzrok raka jajnika. Isto tako, ne postoji naučno potvrđena osnova za tvrdnju da šećer direktno hrani tumor na način koji bi značio da njegovo izbacivanje može izlečiti rak.
Zbog toga su njene reči pre svega svedočanstvo o tome kako je ona doživljavala bolest i pokušavala da pronađe smisao u onome što joj se dogodilo. Njena ispovest istovremeno podseća na emocionalnu težinu sa kojom se suočavaju oboleli, ali i na važnost pouzdanih medicinskih informacija i lečenja pod nadzorom stručnjaka.
Isidora Bjelica preminula je 2020. godine, posle višegodišnje borbe sa rakom jajnika. Iza nje su ostali književni rad, brojni javni nastupi i iskrena svedočenja o bolesti, strahu, nadi i potrebi da se, čak i u najtežim trenucima, pronađe razlog za nastavak borbe.