Dragan Malešević Tapi smatra se vodećim predstavnikom hiperrealizma i magičnog realizma u srpskom slikarstvu. Neki likovni kritičari njegovo slikarstvo ocenjuju kao eklektično i iluzionističko. Za života je naslikao stotinjak slika, a u poslednjim godinama pred smrt bavio se i skulpturom. Sa druge strane, njegovo ime se povezuje sa masonima, kao i srpskim podzemljem.
Voleo je da uživa u životu, mnogo je putovao, leteo uvek prvom klasom i odsedao u najskupljim hotelima. Ipak, u Srbiji nije voleo da se razmeće. Imao je automobil rols rojs, ali dugo ga je držao u garaži jer ga je bilo sramota da to vozi kad većina naroda grca u siromaštvu.
Ko je bio čuveni Tapi?
Rođen je 22. januara 1949. u Beogradu.
Kao sedmogodišnjak precrtavao je stripove iz ondašnje "Politike". Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Do 1989. živeo je u inostranstvu: Milanu, Beču, Kembridžu, Ženevi, Minhenu, na Bahamima...
Prvu izložbu slika imao je 1985. u Rovinju, gde je izlagao uz Miću Popovića i Olju Ivanjicki.
Obožavao oružje
Stanovao je u Hilandarskoj kod Radio Beograda, ulici gde su bile i dve oficirske zgrade, vojske i Udbe. Preko puta njegove zgrade bio je jedan general i on je tu imao strug pomoću koga je Tapi popravljao oružje, radio restauraciju... Tapi je tako često kod sebe imao oružje, čak i neko eksperimentalno i zavoleo ga je. Kako kaže, od rane mladosti je voleo oružje i počeo da ide naoružan.
Tapi je išao još u osnovnu školu kada je popravio valter oficirski pištolj (koje su naši vojnici oduzimali Nemcima u ratu i bili ponosni na to). Izbacili su ga iz škole kada ga je doneo i pucao u vazduh na odmoru. Oduzeli su mu pištolj koji je voleo. Došao je kasnije ispod direktorovog prozora i vikao. “... ti materina, nisi ga zarobio u ratu nego na velikom odmoru!”
Iako je kao mlad obožavao oružje, imao je veoma preciznu ruku, kasnije je shvatio da je oružje loše i da emituje negativnu energiju. Pre rata devedesetih, imao je mnogo raznog oružja, ali je tada sve poklonio prijateljima. Baš devedesetih kada su svi otvoreno nosili pištolje i pokazivali ga, Tapi to nije želeo da radi.
Dar za slikarstvo otkrio spontano
Naime, kada je bio na ekskurziji u Firenci, gledao je remek-dela i shvatio da jednostavno zna šta je rađeno kojom tehnikom, koja četkica mu je potrebna za nešto i odmah je ukapirao da bi mogao da naslika isto tako, pa je i počeo to da radi i išlo mu je od ruke.
Tapi kaže da je talenat dar, ali da se slikanje može naučiti i da on gotovo svakog može obučiti da pristojno slika i da od toga živi jer je to pre svega zanat. Mogao je da nacrta sve što vidi i zato je ostao poznat kao naš odličan slikar i najbolji falsifikator. Pričalo se da ga je služba angažovala da falsifikuje dokumenta i u tome je bio najbolji.
Slikarstvo je bila njegova ljubav, kao i mehanika, patentirao je 5 mašina. To mu je išlo od ruke, ali i sticanje novca, za to se već školovao, završio je ekonomiju. Njegove slike su bile veoma skupe. Bio je veoma cenjen u svetu i njegove slike su krasile kabinete predsednika mnogih moćnih zemalja.
Slikao je ulja na platnu i drvetu, po uzoru i tehnici sličnoj tehnikama Jana van Ajka i Salvadora Dalija. Zahvaljujući posebnoj tehnici podslikavanja, njegove slike imaju visok stepen materijalizacije. Slikajući samo ono što se vidi, i to što jasnije, sačuvao je vedrinu duha i radost življenja, te ovo neki kritičari vide kao specifičnost njegovog „stila”. Većina kritičara slaže se u mišljenju da je Tapijevo slikarstvo izvedeno do tehničke perfekcije i da je njegov umetnički jezik svima razumljiv.
Među njegovim najpoznatijim slikama su: Polje sreće, Labudovi, Venezuela, 18-ta rupa, Garaža, Duh Tesle (povodom 50 godina od Tesline smrti), Ana Bah, Borba ćurana, Rodezija, Slonište za izbeglice (na omotu kompilacije Bijelog dugmeta Ima neka tajna veza (1994)), Toplo-hladno (na omotu kompilacije The Best of Oliver Mandić), Žikin bend (na omotu CD-a Muzika za filmove, Gorana Bregovića), Bliher
Istinski verovao u reinkarnaciju
Verovao je da kako radiš u ovom životu, tako će ti se vratiti u sledećem i smatrao da je osnova dobrih međuljudskih odnosa tolerancija i da jedino tako različite osobe mogu zajedno dobro funkcionisati. Radio je puno u Južnoj Americi, na Karibima...
Tamo je navodno upoznao jednog šamana koji mu je rekao da trenutno živi 6. život. U 4 ranija života je bio ratnik i otuda njegova ljubav prema oružju, a u jednom prethodnom je bio slikar Jan Van Ajk. Tapi je zaista verovao u reinkarnaciju. Tako je objašnjavao svoja interesovanja i talente.
Kako je dobio nadimak Tapi
Još kao tinejdžer bio je tapkaroš zbog čega je dobio doživotni nadimak. Tapi se od rane mladosti družio sa žestokim momcima sa kojima je lutao po inostranstvu, poput Giške i Arkana, sa kojim je držao svojevremeno "Amadeus", a važio je i za jednog od najboljih jugoslovenskih falsifikatora koji je pravio savršene pasoše itd. zbog čega ga je navodno svojevremeno vrbovala služba.
Krajem devedesetih pada u nemilost Miloševićevog režima zbog čega je morao da se krije. Tada, u martu '99. za vreme bombardovanja je poručio svom prijatelju da se skloni iz Beograda jer je saznao da je na spisku za odstrel te da je Mira poslala "svilen gajtan" (način ubijanja u doba Osmanskog carstva - prim.aut).
Umro je kao mason najvišeg, 33. stepena i kao Grandkomander Vrhovnog saveta Srbije drevnog i prihvaćenog Škotskog reda. Nakon njegove smrti, Velika nacionalna loža Srbije formirala je novu ložu pod imenom Dragan Malešević Tapi.
Falsifikator
Nebojša Tubić Žabac rekao je jednom prilikom da je Tapi bio odličan falsifikator i da kad on falsifikuje novčanicu niko ne može da provali.
"Jednom mi je rekao da 'radi' neku sliku, nekog Modiljanija, i kaže mi: 'Nije puno, ima da ode u Japanu za 7 miliona'. Bio je povezan sa nekom teškom organizacijom. Kad god je trebalo da se čuje sa njima, on se izgubi"
Dragan Malešević Tapi je počeo od malih nogu da se snalazi za život. Otac mu je bio novinar i donosio je kući novine i stripove direktno iz štamparije, tako da je Tapi imao stripove 10-15 dana pre nego što izađu na kioscima. Iznajmljivao je vršnjacima stripove, naplaćivao je čitanje 2 dinara.
Kako kaže, odrastao je na ulici i dobro upoznao srpski mentalitet. Roditelji se nisu mnogo bavili njim, čak nisu znali u koju gimnaziju ide. Ipak, završio je fakultet, mnogo putovao i naučio nekoliko svetskih jezika.
Kako je Tapi umro?
Tapi je preminuo 29. oktobra. 2022. godine pod sumnjivim okolnostima posle hapšenja u okviru policijske akcije "Splav", koja se u oktobru 2002. odvijala, a čiji je cilj bilo pronalaženje ubica generala Boška Buhe.
"Mene su optužili da sam ja zadavio Dragana Maleševića Tapija", rekao je nekadašnji načelnik Odeljenja za krvne delikte Žarko Popović.
On je posle 20 godina progovorio o slučaju koji i dan danas intrigira javnost. Popović je detaljno opisao šta se desilo te noći kada je Tapi umro.
- Mi smo tada radili akciju 'Beograd' kako bi otkrili ko je ubio generala Boška Buhu. Radeći tu priču tužilac je jedno veče naredio da se Tapi privede na informativni razgovor u naše odeljenje.
Pošto je to bila akcija na nivou gradskog SUP-a mi smo zamolili kolege iz Četvrtog odeljenja (oni se bave drogom) da privedu Tapija i da ga dovedu kod nas. Doveli su čoveka dole, Tapi je seo i rekao da je imao tri infarkta. Zapalio je cigaru, pao na glavu. Došla je hitna i posle obdukcije je ustanovljeno da mu je pukla trbušna aorta - rekao je Žarko Popović.
On kaže da je njegova sreća bila što je to veče, mnogo ranije pre nego što je Tapi doveden, vodio akciju na širem području Beograda sa 50 operativaca gradskog SUP-a i 50 operativaca BIA-e.
- Mi smo radili tu akciju do jedno 2 ujutru. Kad sam došao u kancelariju kolege su mi rekle šta se desilo. Pitao sam samo da li je urađena obdukcija. E onda stupaju na scenu Roćko Milović i Mile Novaković. Ne znam zašto mene nišane, ali oni kažu kako sam kesom zadavio Tapija i da sam tu kesu vratio u svoj pisaći sto.
Zamislite kakav bi ja trebalo delbičnina da budem da kesu sa DNK profilom pokojnog Maleševića vratim u svoj pisaći sto. Mene su saslušavali dosta puta, a onda je te gluposti prekinuo načelnik Resora javne bezbednosti Miša Milošević. On je rekao - ne možete nikoga više da privodite od tih ljudi dok ja ne budem bio obavešten - rekao je Popović u intervjuu za Balkan info.
On je istakao i da mu je Milorad Veljović, koji je tada bio šef Unutrašnje kontrole, govorio da treba da prizna i da sebi "olakša dušu".
- Ajde Pope reci kako si zadavio Tapija i olakšaj sebi dušu.
- Zamislite taj razgovor. Srećom sam imao 100 očevidaca da nisam bio tu - ispričao je Popović.
On je potvrdio da je Tapi radio za službu Državne bezbednosti i istakao da je Tapi bio fenomenalan falsifikator.
Kurir.rs / Balkan info / Republika / Facebook / Legende devedesetih