- Kardiolog Jevgenij Čazov smatrao je da srce ne ugrožavaju samo hrana i navike, već i zavist, ogorčenost i želja za osvetom.
- Kao važan saveznik dugovečnosti izdvajao je osećaj svrhe, svakodnevnu aktivnost i udaljavanje od stalnih negativnih vesti.
Legendarni sovjetski lekar, koji je spasavao živote najviših zvaničnika zemlje, znao je odgovor na ovo pitanje. Među njegovim pacijentima bili su Nikita Hruščov, Leonid Brežnjev i Jurij Andropov. Stalne intrige iza kulisa, ogromna odgovornost za živote državnih vođa i iscrpljenost – pod takvim okolnostima, njegovo srce je, činilo se, prvo trebalo da otkaže. Ipak, živeo je 92 godine, zadržavši bistar um i neverovatnu radnu sposobnost.
Ovaj čovek zvao se Jevgenij Čazov. Imajući pristup najnaprednijim medicinskim tehnologijama svog vremena, bio je uveren da glavni uzrok srčanog udara nije u tanjiru.
1. Šta zapravo uništava krvne sudove?
Savremeni ljudi navikli su da za sve svoje zdravstvene probleme krive holesterol i nedostatak fizičke aktivnosti. Međutim, Čazov je posebnu pažnju posvećivao emocijama i karakteru.
"Srčani udar ne počinje u arterijama, već u našoj glavi", ponavljao je akademik.
Verovao je da srce ne opterećuju samo masna hrana i nezdrave navike već i dugogodišnje nezadovoljstvo, želja za osvetom, zavist i zloba. Takva emocionalna stanja mogu ozbiljno da opterete psihu. Kada osoba stalno razmišlja o tuđem uspehu ili ponavlja u sebi neku staru uvredu, stres može da postane hroničan. Organizam tada pojačano luči hormone stresa, što može da utiče na krvni pritisak, rad srca i stanje krvnih sudova.
Opraštanje nije samo moralni izbor već i način da se oslobodimo emocionalnog tereta.
Sposobnost da se oslobodimo negativnih osećanja može da doprinese smanjenju stresa, što je važno za zdravlje srca. Čazov je isticao značaj životnih lekcija koje je usvojio od majke, a koje su mu pomogle da se suoči sa brojnim životnim iskušenjima.
Njegova majka, Aleksandra Iliinična, prošla je kroz teška iskušenja tokom građanskog rata i represije, ali je sina naučila važnoj životnoj lekciji: da ne treba gajiti zavist i želju za osvetom. Kasnije je Čazov, prema navodima iz ove priče, oprostio čak i studentima koji su ga izdali, ne dozvoljavajući da ga prošlost zauvek opterećuje.
2. Ovsena kaša vas neće spasiti ako nemate razlog da ustanete ujutru
Danas je popularno tragati za „superhranom“ koja navodno može da produži život. Jevgenij Ivanovič bi se, prema ovoj priči, samo osmehnuo takvim raspravama, a jutro bi započeo slatkim čajem i sendvičem sa kobasicom.
Naravno, uravnotežena ishrana jeste važna za zdravlje. Zdjela kaše može da obezbedi vlakna i energiju potrebnu za početak dana. Ipak, nijedan doručak sam po sebi ne može da nadoknadi posledice hroničnog stresa, usamljenosti i gubitka životne motivacije.
Srce i organizam ne zavise samo od onoga što jedemo već i od načina na koji živimo. Kada osoba ode u penziju, povuče se iz društva i izgubi osećaj da je nekome potrebna, može da počne da zanemaruje svoje zdravlje i svakodnevne navike.
Pravi saveznik dugovečnosti jeste osećaj svrhe.
To ne moraju da budu velika naučna otkrića niti izuzetni uspesi. Baštovanstvo, briga o unucima, čitanje knjiga ili bavljenje novim hobijem mogu da unesu radost i strukturu u svakodnevicu. Važno je imati nešto čemu se radujemo i zbog čega želimo da ostanemo aktivni.
3. Izvor skrivenog stresa u svakom domu
Kada biste savremenog čoveka pitali koji je najopasniji predmet u njegovom domu, verovatno bi pomenuo zračenje mobilnog telefona ili mikrotalasne pećnice. Međutim, u ovoj priči pažnja je usmerena na televizor i sadržaje koji u nama neprestano podstiču strah i zabrinutost.
Danas su televizijski ekrani dopunjeni beskrajnim nizovima vesti i objava na društvenim mrežama. Stalna izloženost negativnim informacijama može da pojača osećaj uznemirenosti i drži nervni sistem u stanju pripravnosti.
Iako mozak ne reaguje na svaku lošu vest kao na neposrednu fizičku opasnost, neprestano praćenje uznemirujućih sadržaja može da naruši san, poveća stres i oteža opuštanje. Kod osoba koje su tome posebno podložne, posledice mogu da se odraze i na krvni pritisak i opšte kardiovaskularno zdravlje.
"Ne umiremo od samih srčanih udara, umiremo od beznađa", navodno je govorio doktor.
Čovek koji je rizikovao sopstveni život da bi spasao milione
Čazov nije bio samo teoretičar. Sredinom prošlog veka infarkt miokarda često je imao veoma ozbiljne posledice, a mnogi pacijenti nisu uspevali da na vreme stignu do bolnice i dobiju odgovarajuću terapiju.
Jevgenij Ivanovič dao je značajan doprinos razvoju kardiologije. Radio je na unapređenju hitne pomoći za pacijente sa infarktom i primeni trombolitičke terapije, čiji je cilj rastvaranje krvnog ugruška i ponovno uspostavljanje protoka krvi. Pravovremena primena takvih lekova može da ograniči oštećenje srčanog mišića.
U pojedinim pričama o njegovom radu navodi se da je Čazov, pre primene leka kod pacijenata, testirao preparat na sebi kako bi proverio njegovu bezbednost. Prema istoj priči, to se dogodilo 5. oktobra 1961. godine, na dan kada mu se rodila ćerka. Iako je zbog toga izostao iz porodilišta, njegov rad na razvoju novih metoda lečenja doprineo je napretku medicine i pružio veću nadu pacijentima sa srčanim oboljenjima.
Tri pravila za dugovečnost prema životnoj filozofiji Jevgenija Čazova
Da bi se očuvalo kardiovaskularno zdravlje tokom godina, važno je usvojiti jednostavne navike koje se mogu primenjivati svakodnevno.
1. Informativna higijena. Zaštitite se od nepotrebnog stresa izazvanog neprekidnim praćenjem negativnih vesti. Ne morate odmah po buđenju da proveravate telefon, a pred spavanje je korisno da se udaljite od ekrana i posvetite mirnijim aktivnostima.
2. Svakodnevna šetnja. Nije neophodno svakodnevno se izlagati napornim treninzima da biste bili fizički aktivni. Brzo hodanje u trajanju od 30 do 40 minuta, u skladu sa vašim zdravstvenim stanjem i mogućnostima, može da doprinese boljoj cirkulaciji, kondiciji i zdravlju srca.
3. Emocionalna higijena. Ne dozvolite da ogorčenost, sukobi i teške misli postanu stalni deo vaše svakodnevice. Naučite da postavite granice, rešavate probleme kada je to moguće i potražite podršku kada vam je potrebna. Upravljanje stresom može da bude važan deo brige o zdravlju, ali ne zamenjuje medicinsku terapiju.
Naše srce je snažan i izdržljiv organ, ali mu je potrebna svakodnevna briga. Uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i briga o emocionalnom zdravlju mogu da doprinesu dužem i kvalitetnijem životu. Na kraju, nije važno samo koliko godina živimo već i kako ih provodimo.