Grip je sezonska bolest koja se najčešće javlja tokom hladnijeg dela godine, kad više vremena provodimo u zatvorenim prostorima koji su pogodni za njegovo širenje.
Osnovni put prenosa gripa je kapljični (vazduhom). Virus se izlučuje kašljanjem, kijanjem i govorom. Grop je moguće preneti i direktnim ili indirektnim kontaktom (rukama, preko predmeta) kad kapljice ili izlučevine iz nosa i grla dospeju na ruke ili druge površine i ako takvim rukama dodirujemo usta, oči ili nos.
Odrasla osoba je zarazna tri do pet dana od početka bolesti, a deca do sedam dana. Bolesnik retko može da bude zarazan i duže vreme, do dve nedelje.
SIMPTOMI
Od ostalih uobičajenih virusnih infekcija disajnih puteva, grip se razlikuje po naglom početku i razvoju simptoma bolesti. Bolest započinje naglo. Uz povišenu telesnu temperaturu, glavobolju, bolove u mišićima i zglobovima, i osećaj potpune klonulosti i nemoći, mogu da se pojave i mučnina, povraćanje, gubitak apetita i probavne tegobe. Temperatura može da bude veoma visoka i često je propraćena osećajem hladnoće (groznicom) ili drhtavicom, a nakon dan-dva često se pojavljuju i bol u grlu, otežano disanje i suvi kašalj. Temperatura obično ostaje povišena četiri, a u nekim slučajevima i do šest dana.
LEČENJE
Lečenje gripa sastoji se pre svega u mirovanju, nadoknadi tečnosti toplim napicima (supe, čajevi), uzimanju sredstava protiv temperature i kašlja. Mere za snižavanje temperature uključuju i tuširanje bolesnika i uzimanje lekova (antipiretika). Možete da koristite i kapi za nos (ako je začepljen), ali ih ne treba zloupotrebljavati. Upotreba pastila ublažiće grlobolju. Antibiotici nisu delotvorni jer je grip virusna, a ne bakterijska bolest!
Kod doktora treba otići ako temperatura traje duže od četiri-pet dana, ako postoji poremećaj disanja (teško ili ubrzano disanje, jak kašalj, bol u grudima), ako se jave vrtoglavica, povraćanje i proliv, ako se i nakon poboljšanja stanja ponovo pojavi povišena temperatura i ako kod starijih osoba ili hroničnih bolesnika dođe do komplikacija bolesti. Potrebno je hranom unositi dovoljno vitamina, oni ne sprečavaju prenos virusa i nastanak infekcije, ali jačaju otpornost organizma i utiču da bolest brže prođe.
PREVENCIJA
Vakcina je najdelotvornija mera prevencije gripa i njenih komplikacija! Idealno vreme za vakcinu je u oktobru, tj. u ranu jesen, pre širenja virusa gripa.
Vakcinisanje se preporučuje: osobama starijim od 65 godina života, hroničnim bolesnicima, dijabetičarima, osobama s patološkom gojaznošću i ljudima sa oslabljenim imunitetom.
Osobe koje ne mogu da dobiju vakcinu su: deca mlađa od šest meseci, osobe sa alergijama na vakcinu protiv gripa i osobe koje se trenutno ne osećaju dobro.
Ostale mere zaštite
- Izbegavajte gužve, skupove i zatvoren prostor
- Brišite maramicom nos i usta kad kašljete i kijate i nakon toga je bacite u smeće
- Često perite ruke sapunom, to smanjuje rizik od prenosa bolesti. Ako sapun i voda nisu dostupni, koristite sredstva na bazi alkohola
- Izbegavajte da dodirujete oči, nos i usta, jer se rukom sa zagađene površine virus možete preneti na njih
- Izbegavajte blizak kontakt s bolesnim ljudima, od bolesnika budite udaljeni bar jedan metar
- Ako nije neophodno, ne posećujte bolesnika
- Ako ste bolesni, ostanite kod kuće, ne idite na posao i ograničite kontakt s drugim osobama
- Održavajte higijenu okoline (čišćenje, redovno provetravanje prostorija, dezinfekcija površina)