- Dražen Petrović je poginuo 7. juna 1993. kod Ingolštata, kada je crveni 'golf' u kojem je bio udario u preprečeni šleper na nemačkom autoputu.
- Za volanom je bila njegova tadašnja devojka Klara Šalanci, a na zadnjem sedištu Hilal Edebal, koja je teško povređena i kasnije izgubila pamćenje i košarkašku karijeru.
Smrt Dražena Petrovića, jednog od najvećih košarkaša koje je Evropa ikada imala, ostavila je neizbrisiv trag u istoriji sporta, ali i bolnu priču o ljudskim sudbinama koje su se zauvek promenile u svega nekoliko sekundi. Tragedija koja se dogodila 7. juna 1993. godine na nemačkom autoputu kod Ingolštata odnela je život slavnog košarkaša, dok su dve žene koje su se nalazile sa njim u automobilu preživele sa teškim posledicama.
Za volanom crvenog "golfa" bila je njegova tadašnja devojka, nemačka manekenka Klara Šalanci, dok je na zadnjem sedištu sedela Hilal Edebal, mlada košarkašica turskog porekla koja je u toj nesreći zadobila povrede od kojih se, kako je kasnije svedočila, nikada nije u potpunosti oporavila. Dok je Draženova smrt potresla čitav sportski svet, Edebal je ostala da se suočava sa drugačijom vrstom tragedije – gubitkom pamćenja, prekidom sportske karijere i pitanjima na koja ni decenijama kasnije nije pronašla odgovore.
Kobni trenutak na nemačkom autoputu
Tog kišnog predvečerja, putovanje koje je trebalo da bude samo još jedna vožnja između nemačkih gradova pretvorilo se u katastrofu. Kamion je iz suprotnog smera izleteo na kolovoz, probio zaštitne ograde i preprečio se preko gotovo cele širine autoputa, ostavljajući vozačima veoma malo prostora za reakciju.
U crvenom "golfu" nalazio se Dražen Petrović, koji je nakon reprezentativnih obaveza odlučio da putuje automobilom umesto da sa saigračima nastavi put avionom. Za volanom je bila Klara Šalanci, a sa njima i Hilal Edebal.
Prema navodima iz policijskog uviđaja, automobil se kretao velikom brzinom, a udarac u kamion bio je koban za košarkaša koji je sedeo na suvozačevom mestu. Petrović je imao samo 28 godina. Njegova smrt prekinula je karijeru koja je već tada predstavljala jednu od najimpresivnijih sportskih priča sa prostora bivše Jugoslavije.
Šta je policajac rekao o nesreći?
Okolnosti tragedije godinama su bile predmet rasprava, a posebna pažnja usmerena je na brzinu kojom se automobil kretao i mogućnost da vozač izbegne prepreku.
- Činjenica je da je Klara vozila prebrzo. Bila je mlada vozačica, s malo iskustva, i u takvoj situaciji nije se baš mogla najbolje snaći. Doletela je u preprečeni šleper s brzinom većom od 160 kilometara na čas. Čak nije uspela ni da reaguje, da koči. I da je uspela da pokuša da zaustavi svoje vozilo, pitanje je kako bi sve to prošlo s obzirom da se šleper ispred njih pojavio iznenada. A onda je usledio strahoviti udarac od kojeg je Dražen, koji je u automobilu sedeo na suvozačevom mestu, poginuo - rekao je „Slobodnu Dalmaciju“ policajac Binder koji je izvršio uviđaj.
Ipak, procena policije i sudstva bila je da nije mogla da izbegne nesreću i zbog toga nikada nije odgovarala.
Prema izveštaju "Süddeutsche Zeitunga" iz 1996. godine, Klara je nakon nesreće nedelju dana provela na intenzivnoj nezi. Jedini vidljivi fizički trag koji joj je, prema tim navodima, ostao bio je mali ožiljak na levom kapku. Nakon oporavka vratila se svakodnevnom životu, manekenstvu i košarci.
Klara Šalanci nastavila je život, ali tragedija nije zaboravljena
Klara Šalanci je nakon nesreće nastavila karijeru fotomodela, između ostalog radeći i u Sjedinjenim Američkim Državama, a ponovo se posvetila i košarci. Ipak, njeno ime ostalo je trajno povezano sa smrću Dražena Petrovića, pa su se pitanja o tragediji vraćala svaki put kada bi se govorilo o poslednjim danima legendarnog sportiste.
Tri godine nakon nesreće upoznala je Olivera Birhofa, čuvenog nemačkog fudbalera, sa kojim je kasnije zasnovala porodicu. Venčali su se 2001. godine, a 2007. dobili su ćerku. Međutim, porodični život obeležile su i teške tragedije. Godine 2010. izgubila je dete u osmom mesecu trudnoće, a iste godine preminuo je i njen brat Ladislav.
Klara se nije javno izvinila zbog nesreće niti je opširno govorila o Draženovoj smrti. Prema pojedinim medijskim navodima, nekoliko puta je nezvanično posetila njegov grob, dok je Biserka Petrović, majka slavnog košarkaša, godinama nosila bol zbog gubitka sina i nije oprostila Klari.
Priča o njihovom odnosu ostala je jedna od najosetljivijih tema povezanih sa ovom tragedijom, jer iza nje ne stoji samo pitanje odgovornosti već i bol porodice koja je izgubila dete, kao i sudbina ljudi koji su preživeli nesreću.
Hilal Edebal bila je treća putnica u automobilu
Dok se o Klari Šalanci godinama govorilo kao o Draženovoj devojci i vozaču automobila, mnogo manje pažnje dugo je privlačila priča o trećoj putnici. Hilal Edebal, tada mlada košarkašica koja je studirala i igrala u Sjedinjenim Američkim Državama, takođe se nalazila u crvenom "golfu" kobnog dana.
Edebal je pristala da putuje sa Klarom, kojoj je bilo potrebno društvo na putu od Minhena prema Frankfurtu. Njih dve su na aerodromu pokupile Petrovića, koji je prethodno sa hrvatskom reprezentacijom doputovao iz Poljske. Umesto da sa ostatkom ekipe sedne u avion za Zagreb, Dražen je odlučio da put nastavi automobilom.
Hilal je poznavala Petrovića preko Klare i imala je priliku da prati njegovu karijeru.
''Znala sam Dražena preko Klare. Čak sam i gledala neke njegove utakmice za Nju Džerzi. Bio je vrlo drag čovek'', rekla je pre 14 godina Hilal Edebal, koja je teško stradala u toj nesreći. Ona se nikad nije oporavila od gotovo potpunog gubitka pamćenja.
Tek godinama kasnije shvatila je da je bila deo tragedije
Posebno potresan deo njene priče jeste činjenica da se zbog teških povreda mozga i gotovo potpunog gubitka pamćenja nije sećala samog udesa. Kako je godinama kasnije ispričala za "New York Daily News", tek je naknadno shvatila da je nesreća u kojoj je ona teško povređena ista ona u kojoj je život izgubio Dražen Petrović.
Zbog amnezije, mnoge detalje o događajima morala je da saznaje iz novinskih članaka i policijskih izveštaja. Sećanja na raniji život bila su joj fragmentisana, a posledice povrede nisu joj dozvoljavale da se jednostavno vrati osobi kakva je bila pre tragedije.
Prema njenom svedočenju, nesreća je za nju značila gubitak dotadašnjeg života, sportske karijere i samostalnosti. Umesto da nastavi da gradi budućnost kao mlada košarkašica, morala je da prolazi kroz dug oporavak i da se iznova suočava sa osnovnim stvarima koje je ranije uzimala zdravo za gotovo.
Pitanja o nepravdi proganjala su je godinama
U intervjuu za "New York Daily News" Edebal je govorila i o emotivnom stresu koji je doživela nakon nesreće, ali i o tome koliko joj je bilo teško da prihvati činjenicu da su se životi svih troje putnika zauvek promenili. Prema njenim rečima, Klara je nakon tragedije bila izložena i pretnjama smrću koje su joj upućivali Draženovi obožavaoci. Istovremeno, Edebal je smatrala da njena nekadašnja prijateljica snosi najveću odgovornost za ono što se dogodilo.
Pitanja o tome zašto se sve dogodilo baš tog dana i zašto su posledice bile toliko različite dugo su je mučila.
''Zašto je Petrović, čovek takvog statusa i bogatstva, morao putovati iz Nemačke za Zagreb baš automobilom, a ne avionom? Zašto sam ja morala baš tada biti u Njemačkoj umesto u SAD-u, gde sam studirala i igrala košarku? Zašto sam ja morala izgubiti karijeru, a Dražen život, dok je ona koja je vozila uskoro mogla da nastavi svoju košarkašku i karijeru modela? Na kraju, je li Dražen prošao bolje od mene? Odnosno, bi li za mene bilo bolje da nisam preživela?'' sve su to pitanja koja su se tih godina Turkinji rođenoj u Nemačkoj vrtela po glavi.
''Jednostavno, to je previše nepravedno. Sve je bilo savršeno u mom životu do tog dana i fatalne nesreće'', rekla je Edebal iz svog istanbulskog doma za NYDaily News.
Njene reči otkrivaju dubinu psihičkih posledica sa kojima se suočavala. Dok je javnost Draženovu smrt doživljavala kao nenadoknadiv gubitak za košarku, Hilal je morala da se bori sa sopstvenim gubitkom – životom koji je poznavala pre nesreće.
Pogrešna identifikacija dodatno je zakomplikovala njenu priču
Nakon nesreće, u pojedinim novinskim izveštajima pojavile su se netačne informacije o identitetu treće putnice. Edebal je, prema navodima o njenom kasnijem svedočenju, u nekim tekstovima bila pogrešno predstavljena kao Hilal Haene, dok su se širile i verzije prema kojima je u automobilu bila Klarina majka.
U stvarnosti, na zadnjem sedištu nalazila se tada 23-godišnja košarkašica. Zbog teških povreda provela je osam nedelja u komi, a zadobila je i prelome ruke i kuka. Posledice su bile toliko ozbiljne da je izgubila mogućnost da nastavi životni i sportski put koji je do tada gradila.
Gubitak stipendije i prekid košarkaške karijere bili su samo deo problema. Mnogo teže bilo je to što nije mogla da se osloni na sopstvena sećanja, pa je morala da rekonstruiše sopstvenu prošlost na osnovu onoga što su joj govorili drugi i onoga što je uspevala da pronađe u dokumentima.
''Poslednjih 18 godina je bilo jako teško. Dražen je poginuo, i to je užasno, ali da je preživeo, pitam se kakav bi život mogao imati. Kad pogledate automobil, jasno vam je da ne bi mogao nastaviti karijeru. I pitam se kako bi podneo činjenicu da više ne može da igra košarku'', rekla je u intervjuu pre 13 godina.
"U potpunosti sam izgubila pamćenje"
Oporavak nakon nesreće bio je dug i iscrpljujući. Edebal je morala ponovo da uči kako da se snalazi u okruženju koje joj je nekada bilo poznato, a podrška porodice bila joj je neophodna i za svakodnevne aktivnosti.
''Bilo mi je vrlo teško. Dugo sam bila na terapijama. U potpunosti sam izgubila pamćenje. Nisam prepoznavala ništa u Mihnenu, gradu u kojem sam odrasla. Gde god da sam pošla, roditelji su morali sa mnom.''
Prema njenim rečima, lekari su joj u početku davali nadu da će se mozak vremenom potpuno oporaviti. Međutim, očekivani napredak nije se dogodio u meri u kojoj se nadala, pa je morala da prihvati da neke posledice možda nikada neće nestati.
"Lekari su mi rekli da će se moj mozak nakon šest do osam godina u potpunosti oporaviti, da će biti kao što je bio pre nesreće. Nažalost, nisam to dočekala. S vremenom sam odustala, zahvalna što sam preživela, što mogu barem da hodam i govorim.''
Njena ispovest predstavlja potresno svedočanstvo o tome kako jedna saobraćajna nesreća može da promeni više života u istom trenutku. Dražen Petrović ostao je upamćen kao košarkaška legenda čija je karijera prekinuta prerano, dok je Hilal Edebal nastavila da živi sa posledicama koje su joj oduzele veliki deo prošlosti i promenile budućnost.
Iza priče o kobnom putovanju tako su ostale dve različite tragedije: smrt sportiste čije se ime i danas izgovara sa poštovanjem i život žene koja je preživela, ali je morala da se izbori sa gubitkom pamćenja, karijere i osećaja da je njen svet nekada bio potpuno drugačiji.