- Joakim Hes, osnivač Intertec-Hessa, i sa 101 godinom i dalje radi pet dana nedeljno i dolazi na posao. Kaže da ga u firmi, koja danas zapošljava 330 ljudi, drže radost i bliskost sa zaposlenima.
- Tajnu vitalnosti vidi u umerenoj ishrani, svakodnevnom vežbanju, sobnom biciklu, tegovima i smehu. Tokom dana sebi priušti i kratku dremku.
- Zbog pogoršanog vida više ne vozi automobil, ali i dalje učestvuje na relijima klasičnih vozila kao putnik.
Ovaj izuzetni čovek osnovao je svoju kompaniju Intertec-Hess pre 61 godinu. Od tada je njegova poslovna ideja značajno napredovala, a danas kompanija zapošljava 330 ljudi širom sveta. Porodični posao duboko je utkan u živote nekoliko generacija, pa tako i sin preduzetnika, Martin, koji danas ima 69 godina, radi u kompaniji.
Ipak, glavni junak ove neverovatne priče jeste sam osnivač, Joakim Hes. Iako ima 101 godinu, on i dalje svakodnevno dolazi na posao. U penziju je mogao da ode još pre 36 godina, piše Onet.
"Obožavam to. Osećam radost kada pogledam u blistave oči svojih zaposlenih", rekao je. Njegova kompanija za njega je poput porodice. "Ja sam kao stari tata, a moji zaposleni su moja deca", naglašava. Hes snagu crpi upravo iz tog međusobnog poštovanja i bliskosti. Odlazak u penziju za njega ne dolazi u obzir, a ovaj dugogodišnji preduzetnik ističe da će nastaviti da radi sve dok bude mogao.
U čemu je tajna njegove vitalnosti u 101. godini?
Joakim Hes smatra da se tajna dugog života krije u umerenoj i zdravoj ishrani, ali i u svakodnevnom kretanju. Svakog jutra vežba, vozi sobni bicikl i podiže tegove, a posebnu važnost pridaje još jednoj navici – smehu.
"Mnogo se smejte", poručuje, jer je, kako ističe, dan bez smeha izgubljen dan.
Ovakav način života negovao je i sa svojom pokojnom suprugom Rouzmeri. Osim redovne fizičke aktivnosti, sebi dozvoljava i kratku dremku tokom dana, koja mu pomaže da se odmori i nastavi sa svakodnevnim obavezama.
I dalje učestvuje na relijima klasičnih automobila
Gospodin Hes već nekoliko meseci ne vozi automobil, iako je vozačku dozvolu stekao još davne 1945. godine. Razlog za to je pogoršanje vida, zbog čega je odlučio da volan prepusti drugima.
"Zapravo, imam vozačku dozvolu od 1945. Ali mi se vid pogoršao. Sada bih radije da me neko vozi", rekao je.
Ipak, to ne znači da je odustao od svoje ljubavi prema automobilima. I dalje učestvuje na relijima klasičnih vozila, samo što sada na njima nastupa kao putnik, a ne kao vozač. Svoj novi položaj prihvatio je sa dozom humora.
"Znate kako se kaže: vozač je mišić, ali putnik je mozak."