- Marko Nikolić je pred kraj života govorio da mu je bolest promenila svakodnevicu, navike i odnos prema hrani, cigaretama i piću.
- Otkrio je i da su mu posao, penzija i porodične okolnosti dodatno otežali period u kojem se borio sa bolešću.
Publika ga je pamtila po šarmu, duhovitosti i ulozi Gige Moravca, jednog od najvoljenijih televizijskih likova na ovim prostorima. Marko Nikolić bio je glumac čije su replike obeležile generacije, ali iza prepoznatljivog lica i bogate karijere krila se i priča o čoveku koji je, suočen sa ozbiljnom bolešću, morao iz korena da promeni svoj život. O najtežim trenucima nije mnogo govorio, niti je želeo da svoju privatnu borbu pretvara u javni spektakl.
Kada je preminuo 2. januara 2019. godine, iza sebe je ostavio veliki umetnički trag, ali i svedočanstva o poslednjim godinama života u kojima su se strah, neizvesnost i porodične brige smenjivali sa nadom i željom da nastavi da radi i živi što ispunjenije.
Bolest je promenila njegovu svakodnevicu, ali o njoj nije želeo mnogo da govori
Marko Nikolić nastojao je da sačuva dostojanstvo i privatnost čak i onda kada mu je zdravlje ozbiljno narušeno. Nije tražio pažnju javnosti niti je želeo da ga ljudi posmatraju kroz bolest. Ipak, u jednom razgovoru za magazin "Pas" otvoreno je govorio o tome koliko se njegov život promenio nakon što se razboleo.
- Kada sam se razboleo sve je nekako počelo kod mene da se menja. Ostavio sam cigarete i piće iz čistog straha. Sedeo sam u pozorištu, niko me više nije zvao da igram uloge. U junu sam se penzionisao, a u septembru mi ukinuta nacionalna penzija. Žena izgubila posao nakon 27 godina radnog staža, starija ćerka ostala bez posla, mlađa diplomirala i ništa. Bilo je mnogo teško - rekao je jednom glumac za "Magazin Pas".
Iz njegovih reči moglo se naslutiti da se nije suočavao samo sa zdravstvenim problemima. U isto vreme, promenile su se i okolnosti u njegovom profesionalnom i porodičnom životu, pa je period koji je već bio težak zbog bolesti postao još neizvesniji.
Strah od smrti promenio je njegove navike i pogled na život
Nikolić je govorio i o tome koliko je teško suočiti se sa mogućnošću da se život približava kraju. Takvo iskustvo, kako je opisivao, nije bilo nalik uobičajenim stresnim situacijama za koje čovek vremenom pronađe način da ih prevaziđe. Kada se suočio sa sopstvenom prolaznošću, misli su mu odlazile ka ljudima i stvarima koje je voleo, ali i ka svim onim malim zadovoljstvima koja je mogao da izgubi.
- Izuzetno, preživeo sam to što sam preživeo i bio na samoj ivici života. I to je strašno. U ovakvoj situaciji nema nikakvih odbrambenih mehanizama kao što postoje za neke druge stresne slučajeve, pa da čovek može da se brani. Kad dođeš u situaciju da se suočiš s nestankom, više misliš na svoju okolinu, na porodicu, na psa, lepe trenutke koje ćeš propustiti, pecanje, Dunav, čamac... Možete da zamislite koliki je to strah kada od njega više ne pijem, ne pušim, ne jedem meso. Bio sam sladokusac koji je sebi spremao hranu, a danas takođe spremam, ali ono što moram da jedem. Više i nije toliko važno šta jedeš, već da jedeš na vreme, a ja imam i šećer, koji takođe ima taj zahtev zbog insulina. Ali, i pored svega toga, osećam se veoma dobro, pun sam duha, imam kondicije da radim.
Ove reči otkrivaju koliko se njegov odnos prema svakodnevnim navikama promenio. Ono što je ranije predstavljalo zadovoljstvo moralo je da bude podređeno zdravstvenom stanju, a briga o sebi postala je deo svakog dana. Ipak, uprkos svemu kroz šta je prolazio, Nikolić je isticao da se oseća dobro i da još ima snage i volje za rad.
Poslednji oproštaj od glumca koji je obeležio generacije
Marko Nikolić preminuo je 2. januara 2019. godine, posle borbe sa bolešću. Njegov odlazak rastužio je brojne gledaoce koji su ga godinama pratili na televiziji, ali i kolege koje su ga poznavale kroz zajednički rad i susrete tokom njegove duge karijere.
Ipak, iza javnog oproštaja ostala je i porodična tuga, koju je svako od njegovih najbližih morao da proživljava na svoj način. Njegova ćerka Mina kasnije je govorila o tome kako je izgledalo suočavanje sa gubitkom oca i zbog čega je činjenica da je dugo bolovao imala poseban značaj za njeno prihvatanje neminovnog.
Ćerka Mina o gubitku: "Mogla sam da se pripremim za neminovno"
Mina Nikolić otvoreno je govorila o tome da je dugotrajna bolest njenog oca, koliko god bolna bila, ostavila prostor da se postepeno suočava sa mogućnošću njegovog odlaska. Ipak, to nije značilo da je tuga nestala niti da se gubitak može u potpunosti prihvatiti unapred.
- Budući da je duže vreme bolovao, mogla sam da se pripremim za neminovno. Da je smrt nastupila iznenada, verovatno bih se i danas oporavljala od tog šoka. Jedna koleginica mi je nedavno rekla da ju je smrt oca stigla tek posle deset godina, tako da očekujem nove udare tuge. Nemam potrebu da često odlazim na tatin grob. Posetim ga kad mi se nešto važno desi - istakla je Mina.
Njene reči pokazuju da ne postoji samo jedan način na koji se čovek nosi sa smrću roditelja. Nekome su česti odlasci na grob važan deo tugovanja, dok drugi uspomenu čuvaju kroz svakodnevne navike, predmete, muziku i trenutke u kojima osete potrebu da sa voljenom osobom podele nešto što im se dogodilo.
Muzika, cigareta i mali rituali kojima čuva uspomenu na oca
Govoreći o svom odnosu prema uspomeni na Marka Nikolića, Mina je otkrila da je vremenom počela da radi stvari koje ranije nije mogla ni da zamisli. Ti mali rituali postali su njen lični način da sačuva osećaj bliskosti sa ocem, iako njega više nema.
- Ne pričam s njim, puštam mu muziku, najviše Olivera Dragojevića, Animalse, Bitlse, sve ono što je voleo. Sednem, zapalim mu cigaru. Nisam verovala da ću to činiti. Počela sam da radim te čudne rituale. Taj običaj mi je bio stran kada je mama mog druga sinu palilu cigaru i sipala koka-kolu na grobu. Sad ja imam potrebu da radim to isto - ispričala je ona.
U njenom svedočenju posebno se izdvaja činjenica da su joj rituali, koji su joj nekada delovali neobično, kasnije postali prirodan izraz tuge i ljubavi. Muzika koju je njen otac voleo podseća je na njega, dok mali gestovi predstavljaju način da sačuva uspomenu na zajedničke trenutke.
Praznina koju vreme ne može jednostavno da popuni
Smrt roditelja ne menja samo porodične odnose već i način na koji čovek doživljava svakodnevicu. Ostaju situacije u kojima bi nekada pozvao oca, ispričao mu nešto važno ili potražio njegov savet, a onda se pojavi svest da taj razgovor više nije moguć.
Upravo se u takvim trenucima često najjasnije oseti koliko je nečije prisustvo bilo značajno. Uspomene mogu da pruže utehu, ali ne mogu u potpunosti da nadomeste bliskost koja je postojala dok je voljena osoba bila živa.
Marko Nikolić ostao je upamćen kao glumac koji je svojim ulogama obeležio domaću televiziju, ali i kao čovek koji je u poslednjim godinama života prolazio kroz teške lične izazove. Njegova ćerka nastavila je da čuva uspomenu na njega na način koji joj je najbliži, kroz muziku, male rituale i trenutke u kojima poželi da sa ocem podeli nešto važno.
Iza javne slike legendarnog Gige Moravca tako je ostala i priča o porodici, bolesti, strahu i ljubavi koja ne prestaje njegovim odlaskom.