- Lekar Džejson Pral proučavao je stogodišnjake u 12 zemalja i zaključio da je ključ njihove dugovečnosti jednostavnost.
- Kaže da su sreću nalazili u običnim stvarima, bez luksuza, uz bliske odnose i život bez žurbe i stresa.
- Posebno ističe prirodnu hranu, kretanje i dobar crevni mikrobiom kao navike koje čuvaju zdravlje.
"Bio sam lekar u praksi oko deset godina. Moji pacijenti su često bili ljudi u tridesetim i trideset petim godinama sa autoimunim i kožnim bolestima. Žalili su se na loš san, loše varenje, gubitak kose i druge zdravstvene probleme. Ali sam takođe čuo za ljude u osamdesetim, pa čak i devedesetim godinama koji nisu imali ove probleme. To me je podstaklo da privremeno napustim svoju medicinsku praksu i počnem da proučavam najstarije ljude na Zemlji, poznatije kao stogodišnjaci", kaže Džejson Pral, lekar i direktor Projekta dugovečnosti.
Džejson Pral posetio je dvanaest zemalja širom sveta u kojima živi veliki broj stogodišnjaka. Proučavao je njihov način života, način razmišljanja i kvalitet životne sredine. Njegov glavni zaključak nakon istraživanja bio je: "Otkrio sam da je tajna dugovečnosti jednostavnija nego što mislimo. Razlog dugovečnosti leži u samo jednoj reči. A to je upravo ono što mnogi od nas danas propuštaju."
Poseban mentalitet dugovečnih ljudi
"Putovao sam po svetu i intervjuisao stogodišnjake. Ispostavilo se da imaju mnogo toga zajedničkog. Posebno me je pogodila činjenica da nijedan od stogodišnjaka nije živeo u luksuzu, a ipak su bili srećni uprkos tome. Pronalazili su sreću u jednostavnim, svakodnevnim stvarima, a ne u onome što mi smatramo važnim. Ovim ljudima nije potrebno da žive u svetu Ilona Maska ili Stiva Džobsa da bi bili srećni i pronašli smisao u životu", kaže Džejson Pral.
Doktor takođe napominje da stogodišnjaci nisu birali takav način života, već su jednostavno živeli onako kako su im okolnosti dopuštale. Neki od njih živeli su bez struje, dok se mnogi i dalje sećaju vremena kada je bilo teško doći do hrane. Jedan stogodišnjak ispričao je Džejsonu Pralu da je sa 14 godina imao samo 18 kilograma. Gladovao je zbog rata, a čak i danas, mnogo godina kasnije, kada uzme običan komad hleba, odmah mu pođu sline na usta.
"Hrana je važan deo naših života. Stogodišnjaci su jeli ono što su uzgajali u svojim baštama i dvorištima. Mislim da je hrana igrala značajnu ulogu za njih ne samo u pogledu fizičkog zdravlja, već i u tome što im je pomogla da dožive emocije i povežu se jedni sa drugima. Deleći hranu jedni sa drugima, stogodišnjaci su stvorili posebne odnose koji su im omogućili da se osećaju kao deo velike porodice. Ništa od toga sada ne postoji, jer imamo dostavu hrane i uvek smo zauzeti nečim drugim, umesto da se samo okupljamo oko velikog stola", kaže Džejson Pral.
Doktor se priseća stogodišnjaka kojeg je upoznao u Grčkoj. Taj čovek mu je ispričao priču o selu u kojem je živeo. Kada bi odlazio na polje da radi ili u šumu da sakuplja drva za ogrev, ponekad bi nailazio na prijatelje koje dugo nije video. Zastali bi i započeli razgovor, a onda bi im se pridružio još neko i razgovor bi se nastavio.
Pre nego što bi shvatili koliko je vremena prošlo, našli bi se za stolom, kakvi se često postavljaju u seoskim dvorištima. Ubrzo bi na sto stigli jednostavna hrana i piće, a razgovori bi se nastavili u opuštenoj atmosferi.
Sve bi počelo tako što bi neko sasvim slučajno sreo prijatelja kojeg dugo nije video i odlučio da sa njim malo popriča. Niko od njih tog dana ne bi otišao na posao, niti bi morao da zove šefa da bi objasnio svoje odsustvo. Ostajali bi zajedno satima jer je druženje predstavljalo važan deo njihovog života.
"Takav su život vodili. Takav su mentalitet imali. Živeli su bez žurbe i nisu znali šta je stres. Da, imali su odgovornosti i dužnosti, mnogo su se trudili, ali najvažnije im je bilo da žive svoj život i održavaju prijateljstva sa drugim ljudima", objašnjava Džejson Pral ovu karakteristiku stogodišnjaka.
"Na Okinavi postoji dom za stare u kojem žive ljudi stariji od 90 godina. Međutim, neki od njih dolaze ovde samo u posetu. To me je zaintrigiralo. Želeo sam da znam zašto ovi stogodišnjaci redovno posećuju dom za stare, a žive negde drugde. Ispostavilo se da ovi ljudi nemaju nikoga više. Ono što ih održava jeste to što dolaze u dom za stare, kao u centar zajednice, i imaju priliku da komuniciraju sa drugim starijim osobama. To ih angažuje i doprinosi njihovom zdravlju i dugovečnosti."
Zajednička osobina koja odlikuje dugovečne ljude
Naravno, Džejson Pral bio je zainteresovan i za zdravstveno stanje stogodišnjaka. Tokom razgovora postavljao im je pitanja poput: "Da li imate problema sa varenjem?" ili "Da li dobro spavate?" Takva pitanja često su ih iznenađivala, pa je doktor ponekad imao utisak da ne razumeju zbog čega ih to pita.
Njihovi odgovori uglavnom su zvučali ovako: "Šta mislite? Da li je moguće da neko ne može da spava?" Takvi zdravstveni problemi bili su im toliko strani da nisu uvek razumeli zašto bi ih neko posebno ispitivao o njima.
Džejson Pral napominje da mnogi stogodišnjaci nemaju problema sa varenjem jer imaju zdrav crevni mikrobiom. Prema njegovim rečima, na razvoj njihovog crevnog mikrobioma uticalo je i to što su živeli u prirodnom okruženju, u svakodnevnom kontaktu sa različitim mikroorganizmima.
Nisu koristili dezinfekciona sredstva u meri u kojoj ih danas koristimo. U najboljem slučaju, imali su jedan komad sapuna. Pored toga, jeli su jednostavnu, prirodnu hranu, a voće i povrće često su brali neposredno pre jela. Bilo je uobičajeno da uberu jabuku sa drveta ili povrće iz bašte i odmah ga pojedu, bez pranja.
"Danas koristimo sintetičke hemikalije koje ubijaju bakterije — i neophodne i nepotrebne. Neke od njih su se prilagodile hemijskom okruženju i sada ih ne možemo ubiti. To postaje problem i utiče na crevni mikrobiom, što utiče na celo telo. Postoji direktna uzročno-posledična veza između našeg opšteg zdravlja i onoga što se dešava u crevima. Zato se crevni mikrobiom često naziva drugim mozgom. Dugovečni ljudi se dobro snalaze u tom pogledu", objašnjava Džejson Pral.
Tokom razgovora sa stogodišnjacima, Džejson Pral prepoznao je jednu zajedničku osobinu koju je smatrao posebno važnom: jednostavnost.
Jednostavnost je bila prisutna u gotovo svim aspektima njihovog života. Hranili su se jednostavno, kretali se svakodnevno i obavljali fizičke aktivnosti koje nisu zahtevale posebnu opremu ili složene planove. I njihovo okruženje bilo je jednostavnije, a međuljudski odnosi često su se zasnivali na neposrednom kontaktu i zajedničkom vremenu.
Što savremeni život postaje složeniji, to se jednostavnost sve više gubi iz svakodnevice. Zbog toga Džejson Pral smatra da ona danas postaje svojevrstan luksuz.
"Čini se da jednostavnost stvara sreću, osećaj pravog smisla u životu i pripadnosti. Mislim da je naš zadatak da se vratimo ovoj jednostavnosti i da se malo približimo svojoj prirodi. Govoreći ovo, ne zagovaram da se vratimo u prošlost, da napustimo svu našu tehnologiju i da se iscrpljujemo radom. Ni sam ne bih želeo da se vraćam tome. Moja ideja je da pogledam način života dugovečnih ljudi, da iz njega izvučem sve pozitivne stvari i da vidimo kako možemo svesno da ovo uključimo u naše moderne živote", kaže Džejson Pral.
Kako možemo da primenimo navike stogodišnjaka u savremenom životu?
"Pa šta bi trebalo da uradimo danas? Naše okruženje ima tendenciju da diktira naše ponašanje, ali to se dešava samo kada toga nismo svesni. Međutim, ako uključim svoju svest i kažem: 'Provodim sve više i više vremena na računaru. Možda bi trebalo da povremeno izađem napolje i prošetam 10 minuta.' Ili kažem sebi: 'San je važniji od društvenih mreža i večeras ću otići na vreme u krevet kako bih se rano probudila i pokrenula svoj cirkadijalni ritam.' Ili mogu da odložim važne stvari i sastanem se sa roditeljima da uživam u vremenu licem u lice."
Džejson Pral preporučuje i pojednostavljivanje ishrane. Iako prerađena hrana može predstavljati brzo i praktično rešenje za užinu u pokretu ili obrok nakon dugog radnog dana, mnogi takvi proizvodi sadrže velike količine dodatog šećera, soli i drugih sastojaka čija prekomerna konzumacija može nepovoljno uticati na zdravlje. Zbog toga savetuje da se prednost daje kvalitetnijim, raznovrsnim i što manje prerađenim namirnicama.
Umesto da se svakodnevna ishrana uglavnom zasniva na industrijskim grickalicama, zaslađenim žitaricama i gotovim jelima koja se brzo zagrevaju u mikrotalasnoj pećnici, korisno je češće birati povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice i druge namirnice koje obezbeđuju važne hranljive materije i dijetalna vlakna.
Takav pristup ne zahteva odricanje od svih praktičnih rešenja niti povratak načinu života iz prošlosti. Mnogo je važnije da se postepeno usvoje navike koje mogu doprineti boljem zdravlju, kvalitetnijem snu i većem zadovoljstvu svakodnevicom.
"Usporavanje, pojednostavljivanje života i ostanak aktivnim – to je ono što verujem da je početak putovanja ka boljem kvalitetu života. Možda nemate cilj da doživite 100 godina, ali svi žele da žive srećno i zdravo. A to se može postići istim metodama o kojima smo razgovarali", kaže Džejson Pral.