Pečena bundeva je veoma ukusna jesenja poslastica,ali i namirnica koja donosi brojne blagodeti za ceo organizam.
Bundevina karakteristična narandžasta boja potiče od fitonutrijenata karotenoida, koji su ključni za njena mnogobrojna lekovita svojstva.
Pečenje je jedan od najpopularnijih načina pripreme jer dodatno naglašava njenu prirodnu slatkoću, a pritom zadržava većinu važnih vitamina i minerala koji su telu potrebni.
Malo kalorija
Najveća prednost ove namirnice je to što je niskokalorična. U sto grama nalazi se svega tridesetak kalorija, što je čini idealnim izborom za sve koji paze na telesnu težinu. Bogata je dijetalnim vlaknima, koja brzo izazivaju osećaj sitosti i sprečavaju prejedanje.
Puna vitamina
Bundeva obiluje vitaminima C, B1, B2, B3, B6 i važnim vitaminom A, odnosno beta-karotenom, koji je jak antioksidans. Tu su i brojni minerali, poput kalijuma, kalcijuma, gvožđa i fosfora. Zbog visokog udela vode, konzumiranje pečene bundeve uveliko poboljšava rad creva.
Vitamini A i C igraju presudnu ulogu u jačanju imunološkog sistema i pomažu telu u borbi protiv raznih infekcija. Beta-karoten je neophodan za dobar vid i zaštitu očiju, dok kalijum pomaže u regulaciji krvnog pritiska i očuvanju zdravlja kardiovaskularnog sistema.
Prirodni diuretik
Pečena bundeva podstiče izlučivanje viška tečnosti iz organizma, što je posebno korisno za rad bubrega. Blagotvorno deluje i na osobe koje pate od artritisa ili gihta, a jaki antioksidansi štite kožu od oštećenja i usporavaju proces starenja.
Dijabetičari, ne preterujte
Iako je veoma zdrava, osobe s dijabetesom treba da budu oprezne s količinom pečene bundeve koju unose. Sveža bundeva ima glikemijski indeks od dvadeset i pet jedinica, ali on pečenjem raste i do osamdeset i pet. Porcija od 250 grama dnevno neće izazvati nagli skok šećera, ali više od toga nije preporučljivo.
Najbolje je jesti pečenu bundevu bez šećera, posutu s malo cimeta, ali ako već morate da je zasladite, dodajte joj malo meda posle pečenja ili vrlo malo šećera pre nego što je ispečete.