- Zimsko računanje vremena počinje u noći između 24. i 25. oktobra, kada se kazaljke vraćaju sa tri na dva sata i spava se sat duže.
- Raniji mrak i manje dnevne svetlosti kod nekih ljudi izazivaju umor, bezvoljnost i pad raspoloženja, dok drugima prilagođavanje traje samo nekoliko dana.
Krajem oktobra, tačnije poslednjeg vikenda ovog meseca pomerimo kazaljke. A kada počne da se smrkava ranije, mnogi imaju osećaj kao da im je neko oduzeo deo dana. Jutro postaje svetlije ranije, ali se veče skraćuje, a hladnije vreme i manje sunčeve svetlosti mogu dodatno da utiču na raspoloženje.
I dok je nekima potrebno tek nekoliko dana da se prilagode, drugi osećaju umor, manjak motivacije i potrebu da više vremena provode kod kuće.
Ove godine zimsko računanje vremena počinje u noći između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra. U tri sata ujutru kazaljke se vraćaju jedan sat unazad, na dva sata, pa ćemo te noći spavati sat duže. Ipak, promena vremena mnogima teško pada upravo zbog ranijeg mraka i osećaja da se svakodnevni ritam menja.
Zašto pomeranje sata može da utiče na raspoloženje
Promena vremena utiče na svakodnevni ritam, posebno na odnos između budnosti, sna i izloženosti dnevnoj svetlosti. Kada dani postanu kraći, neki ljudi primećuju da su umorniji, teže ustaju ili imaju manje energije za aktivnosti koje su im tokom proleća i leta prijale.
Manjak dnevne svetlosti kod pojedinih osoba može biti povezan i sa promenama raspoloženja. U jesenjim i zimskim mesecima mogu se javiti bezvoljnost, pojačana potreba za snom i povlačenje iz društvenih aktivnosti. Ipak, važno je razlikovati prolaznu promenu raspoloženja od depresije, koja može zahtevati stručnu procenu i podršku.
Iskustva se razlikuju od osobe do osobe. Dok nekima raniji mrak ne predstavlja problem, drugi primećuju da im hladniji dani i smanjena količina svetlosti otežavaju svakodnevno funkcionisanje. Zbog toga ne postoji jedan datum koji će svima biti jednako težak.
Kako da lakše podnesete kraće dane
Kada se dani skrate, korisno je da što više vremena provodite na prirodnom dnevnom svetlu. Kratka šetnja tokom pauze ili odlazak pešice do obližnje prodavnice mogu biti jednostavni načini da izađete iz kuće i prekinete dug boravak u zatvorenom prostoru.
Redovna fizička aktivnost, stabilan ritam spavanja i kontakt sa prijateljima takođe mogu doprineti boljem raspoloženju. Ne morate da pravite velike planove niti da se primoravate na previše obaveza. Ponekad je dovoljno da tokom dana odvojite vreme za aktivnost koja vam prija i postavite nekoliko realnih ciljeva.
Ako se osećaj tuge, bezvoljnosti ili iscrpljenosti zadrži, pojačava ili počne da ometa svakodnevni život, važno je potražiti savet stručnjaka. Ne treba pretpostaviti da su dugotrajne tegobe samo posledica godišnjeg doba ili pomeranja sata.
Stil / Ona