- Mirin Dajo, rođen kao Arnold Gerit Henskes, postao je poznat po nastupima u kojima je dopuštao da mu oštri predmeti prolaze kroz telo.
- Tvrdio je da njegova nepovredivost dokazuje snagu duha nad materijom i da čovečanstvo živi u tami.
- Umro je 1948. u Švajcarskoj, a obdukcija je pokazala rupturu aorte, dok je njegova priča ostala obavijena misterijom.
"Vidite, nisam ranjiv. Znam to već dve godine."
Ovim rečima Mirin Dajo je, prema zapisima o njegovim eksperimentima, mirno govorio ljudima koji su posmatrali ono što je izgledalo potpuno nemoguće. Pred lekarima i profesorima dozvoljavao je da mu oštri predmeti prolaze kroz telo, a njegovi nastupi izazivali su istovremeno fascinaciju, nevericu i strah.
Pravo ime ovog neobičnog čoveka bilo je Arnold Gerit Henskes. Rođen je 6. avgusta 1912. godine u Roterdamu, a pod imenom Mirin Dajo postao je poznat širom Evrope zbog svojih ekstremnih demonstracija. Sam naziv "Mirin Dajo" povezuje se sa esperantskom rečju mirindaĵo, koja znači "čudo" ili "nešto čudesno".
Ono što je njegove nastupe činilo posebno neobičnim jeste činjenica da nije želeo samo da zabavlja publiku. Dajo je tvrdio da njegovo telo predstavlja dokaz da postoji nešto iznad materijalnog sveta i da je njegova "nepovredivost" zapravo poruka čovečanstvu.
Pred lekarima je dozvoljavao da mu probodu telo
Jedan od najpoznatijih događaja odigrao se tokom njegovih demonstracija u Švajcarskoj, gde su lekari i drugi stručnjaci imali priliku da posmatraju njegove nastupe iz neposredne blizine.
Dajo je dopuštao da mu se telo probada mačevima i drugim oštrim predmetima, a postoje i istorijski zapisi i fotografije na kojima se vidi kako mu oštrica prolazi kroz trup. Lekari su želeli da utvrde da li je reč o triku, prevari ili nečemu što se može objasniti fiziologijom ljudskog tela.
U jednom od najpoznatijih eksperimenata oštrica je prošla kroz njegov grudni koš, dok je Dajo ostajao miran. Prema tadašnjim izveštajima, pregledan je i rendgenskim snimkom, kako bi se proverilo šta se zaista događa unutar njegovog tela.
Za posmatrače je prizor bio gotovo nestvaran. Čovek je stajao sa metalnim predmetom koji je prolazio kroz njegovo telo, dok je on razgovarao kao da se ništa neobično ne događa.
"Takvi eksperimenti su potpuno nemogući sa običnim čovekom"
Lekari koji su posmatrali Dajoove demonstracije nisu jednostavno prihvatili tvrdnju da je čovek "nepovrediv". Naprotiv, pokušavali su da pronađu racionalno objašnjenje.
Dajo je, međutim, insistirao da nema šta da krije. Bio je spreman da se pregleda, snima i posmatra tokom eksperimenata, upravo zato što je verovao da će takvi pregledi dokazati ono što je govorio.
Lekarska zapažanja iz tog perioda nisu predstavljala dokaz da je Dajo zaista bio fizički "nepovrediv" u natprirodnom smislu, ali su njegove demonstracije ostale dovoljno neobične da privuku pažnju medicinske zajednice. Istorijski izvori beleže da su lekari bili zapanjeni načinom na koji je podnosio takve postupke.
Njegove tvrdnje zato su ostale na granici između spektakla, psihološkog fenomena i pojave koju tadašnji posmatrači nisu umeli lako da objasne.
Od grafičkog dizajnera do "nepovredivog čoveka"
Dajo nije od početka bio izvođač neobičnih eksperimenata.
Rođen je u Roterdamu i kao mladić se bavio umetnošću i dizajnom. U dvadesetim godinama radio je u oblasti grafičkog dizajna i vodio sopstveni dizajnerski posao. Međutim, oko svoje 33. godine tvrdio je da je došao do spoznaje da je njegovo telo „nepovredivo“.
Tada je napustio dotadašnji život i počeo da se posvećuje onome što će ga kasnije proslaviti.
Dajo je verovao da njegova sposobnost nije nešto što je sam razvio, već dar više sile. Njegovi nastupi zato nisu bili zamišljeni samo kao fizičke demonstracije. Uz njih je držao predavanja o duhovnosti, veri i potrebi da čovek prestane da svet posmatra isključivo kroz materijalne vrednosti.
Verovao je da njegova "moć" ima višu svrhu
Dajo je ljudima objašnjavao da ne žele da ga posmatraju samo kao neobičnog izvođača.
"Gledate me i mislite da vidite čudo. Ali ja sam svoje sposobnosti dobio bez svog učešća. Možda sam ih posedovao kao dete, ali to nisam shvatao. A sada kada sam počeo da govorim ljudima, svi misle da me iskorišćavaju. Ali to nije istina. Pristao sam na ove nastupe da bih demonstrirao snagu duha koja dolazi odozgo."
U njegovom tumačenju, sposobnost da podnese ono što bi za običnog čoveka bilo izuzetno opasno nije bila cilj sama po sebi.
"Moja nepovredivost mi je data samo da bih vas ubedio u superiornost duha nad materijom. Došao sam da vam kažem o večnom miru koji vas čeka. Čovečanstvo živi u tami. Ali ako prestanete da tražite senzacionalizam u meni i pogledate dublje, videćete svet o kome govorim."
Zbog ovakvih stavova počeo je da se predstavlja kao svojevrsni "nepovredivi prorok".
Nisu svi verovali da je reč o natprirodnom fenomenu
Dok su ga jedni smatrali čovekom sa neverovatnim sposobnostima, drugi su bili mnogo skeptičniji.
Postojala je i mogućnost da su njegovi nastupi predstavljali izuzetno veštu tehniku izvođenja ekstremnih telesnih demonstracija. Savremeni izvori navode da činjenica da je Dajo mogao da podnese određene vrste probadanja sama po sebi ne dokazuje nikakvu natprirodnu nepovredivost.
Dajo je, međutim, bio potpuno uveren u svoju sposobnost.
Tvrdio je da mu je telo prolazilo kroz brojna probadanja i da nije osećao strah kao običan čovek.
Ali kako je vreme prolazilo, počeo je da shvata da njegove demonstracije ipak nose ozbiljan rizik.
"Bio sam kao dete koje ne razume opasnost"
Dajo je svojim prijateljima navodno priznao da su upozorenja lekara počela da utiču na njegovo samopouzdanje.
"Ali kada sam shvatio šta mi rade na sceni, prestrašio sam se. Pre tog saznanja, bio sam kao dete koje ne razume opasnost i ne oseća strah od onoga što radi. Bio sam takvo dete, a onda su se pojavili lekari i počeli da govore: ‘Sve što radite je veoma opasno.’ To je narušilo moje samopouzdanje."
Ipak, njegova vera u sopstvene sposobnosti nije nestala.
Tvrdio je da komunicira sa snažnim glasom koji ga je ohrabrivao da nastavi eksperimente i čak ih učini još zahtevnijim.
U jednom intervjuu otišao je toliko daleko da je rekao:
"Vidiš, možeš više nego samo da me probodeš. Mogu se baciti pod voz, i ponovo ćeš videti moju nepovredivost, jer mogu da se dematerijalizujem i rematerijalizujem."
Ovakve izjave danas zvuče ekstremno, ali novinari i ljudi koji su ga upoznali ostavili su zapise o tome da je Dajo delovao potpuno uveren u ono što govori.
Želeo je da ode u Ameriku i pokaže još neverovatnije eksperimente
Dajo je planirao da svoje demonstracije proširi i na Sjedinjene Američke Države. Pre toga je pokušao da dobije podršku Alberta Ajnštajna.
Poslao mu je pismo i zatražio njegovo pokroviteljstvo, ali odgovor čuvenog fizičara nije bio onakav kakvom se Dajo nadao.
Ajnštajn mu je, prema sačuvanom navodu, odgovorio:
"Nadam se da su vaša dostignuća čista magija. Ne mogu vam pomoći. Moram biti oprezan. Moje izjave mogu uticati na druge."
To, međutim, nije zaustavilo Dajoa.
Naprotiv, nastavio je da veruje da može da izvede još složenije eksperimente.
Poslednji eksperiment nije bio mač
U proleće 1948. godine dogodio se događaj koji će zauvek ostati povezan sa njegovom smrću.
Dajo je 11. maja progutao veliku čeličnu iglu. Prema njegovim tvrdnjama, na taj čin ga je navodio glas za koji je verovao da dolazi od njegovih "anđela čuvara". Igla je ostala u njegovom telu oko dva dana, a zatim je hirurški uklonjena 13. maja.
Nakon intervencije činilo se da se oporavlja. Čak je, prema dostupnim zapisima, nakon izlaska iz bolnice hodao kroz Cirih kako bi pokazao da je dobro.
Ali ubrzo se njegovo stanje promenilo.
Poslednji dani "nepovredivog čoveka"
Nekoliko dana kasnije Dajo je počeo da se ponaša kao da ponovo ulazi u stanje transa.
Njegov bliski saradnik Jan Dirk de Grot znao je da je Dajo ranije tvrdio da može da „napusti telo“ i da je tokom takvih perioda njegovo telo izgledalo gotovo potpuno beživotno. Zbog toga njegovo neobično ponašanje u početku nije odmah protumačeno kao znak smrti.
Dajo je legao na krevet i ostao nepomičan.
De Grot je proveravao njegovo stanje i u početku je, prema zapisima, osećao puls i primećivao disanje. Međutim, Dajo se nije budio.
Sutradan je i dalje ležao u istom položaju.
Kada je prošao još jedan dan, situacija je postala drugačija.
Pronađen je mrtav u krevetu
Kada je njegov saradnik ponovo proverio Dajoa, shvatio je da više nema pulsa ni disanja.
Mirin Dajo proglašen je mrtvim 26. maja 1948. godine, u Švajcarskoj, u 35. godini života.
Obdukcija je pokazala da je uzrok smrti bila ruptura aorte, odnosno pucanje najveće arterije u telu. Međutim, Dajoov saradnik Jan de Grot i hirurg koji je učestvovao u uklanjanju igle navodno nisu prihvatili da je to nužno bila posledica samog eksperimenta sa iglom.
Tako je čovek koji je godinama tvrdio da je nepovrediv završio život na način koji je još dugo ostao obavijen misterijom.
Njegova smrt nije izbrisala pitanje koje je pratio tokom celog života: kako je uspevao da dozvoli da mu oštri predmeti prolaze kroz telo bez trenutne, očigledne reakcije koju bi većina ljudi očekivala?
Misterija koja je ostala iza njega
Moguće je da deo odgovora leži u anatomiji, tehnici i načinu na koji su izvođene njegove demonstracije. Moguće je i da je Dajo posedovao izuzetnu toleranciju na bol i sposobnost kontrole sopstvenih reakcija. Ali upravo zbog nedostatka savremene dokumentacije i medicinskih analiza kakve bi danas bile dostupne, njegov slučaj je ostao predmet rasprava.
Ono što je nesporno jeste da je Mirin Dajo ostavio iza sebe jedan od najneobičnijih slučajeva u istoriji popularnih telesnih performansa. Bio je grafički dizajner koji je postao izvođač ekstremnih eksperimenata, čovek koji je verovao da njegovo telo predstavlja dokaz postojanja više sile i ličnost koja je uspela da privuče pažnju lekara i javnosti u posleratnoj Evropi.
A njegov kraj bio je gotovo jednako zagonetan kao i život koji mu je prethodio: posle godina u kojima je tvrdio da je nepovrediv, pronađen je nepomičan u svom krevetu, dok je čovek koji je toliko puta prkosio granicama ljudskog tela ovog puta zaista prestao da diše.