Kada se govori o ulozi žene u Bibliji, često se ističu skromnost, čednost i tiha posvećenost porodici. Ali iza te naizgled nenametljive uloge krije se mnogo više — žena je predstavljena kao saputnik, oslonac i pomoćnik čiji doprinos često prolazi nezapaženo.
Njena briga, rad i žrtva možda nisu uvek vidljivi, ali bez njih porodica i zajednica teško mogu da funkcionišu. Šta Biblija zaista govori o mestu žene i njenoj ulozi?
1. Pravi dom u koji se muž rado vraća
Svojom dobrotom i srdačnošću, hrišćanska supruga može u domu stvoriti takvu atmosferu da će suprug uvek želeti da se vrati kući, umesto da provodi previše vremena u kafani ili u ribolovu, da se preterano posvećuje poslu ili traži ljubavne avanture sa strane.
U svim sukobima, kad god je to moguće, trebalo bi stati na njegovu stranu.
„Vrsna žena je venac svome mužu, a ona koja ga sramoti je kao trulež u njegovim kostima.” (Priče Solomonove 12:4)
2. Beskrajno odana žena
Supruga treba da bude brižna, odmerena u rečima, iskrena i smerna. Žrtvena ljubav prema drugima temelj je njenog bića. Ona je uvek verna, šta god da se desi, spremna da pođe za svojim voljenim u izgnanstvo ili da brine o njemu u slučaju teške bolesti.
Njena ljubav „nikad ne prestaje” (1. Kor. 13:8) i ne bledi tokom čitavog života. Ona ne traži sopstvenu korist i raduje se sreći svojih najmilijih. Čak je i Gospod uzeo njenu ljubav prema detetu kao primer svog odnosa prema izabranom narodu: „Makar žena i zaboravila svoje dete, ja tebe neću zaboraviti” (Isaija 49:15).
3. Zna kad da prećuti i kad da kaže istinu
Važna odlika hrišćanske supruge je sposobnost da prećuti, jer neuzdržanost u rečima često dovodi do svađe.
Postoji priča o ženi koja je savetovala svoje prijateljice, koje su imale problema sa muževima, da uzmu vodu u usta kada počne svađa i drže je sve dok se ona ne završi. Muž, ne čujući nikakve prigovore, brzo se smiruje, gnev ga popušta i mir se vraća u porodicu.
Ipak, nije uvek prikladno ćutati ako nešto nije u redu. Često je neophodan iskren razgovor, ali on ne sme da se vodi u stanju razdraženosti.
Treba sačekati, sabrati se i, umesto prebacivanja krivice na supruga, razgovarati o svojim osećanjima povodom određene problematične situacije ili opisati samu tu situaciju.
4. Stoji čvrsto pred životnim teškoćama
Pravoslavna supruga treba da bude uravnotežena, spokojna, otporna na sva iskušenja, vedra i uvek privlačna svom suprugu.
Supruga mora imati strpljenja; ne sme da kuka niti da se žali na nedaće, već treba da uliva hrabrost suprugu i deci i da ih ohrabruje u teškim okolnostima. Na kraju krajeva, žene su psihološki fleksibilnije od muškaraca; one se lakše prilagođavaju životnim promenama, uključujući i one negativne.
Važno je zapamtiti da prirodne ženske osobine – krhkost, ranjivost, osetljivost – mogu poprimiti iskrivljen oblik i pretvoriti se u nervozu i razdražljivost ako se ne nastoji da se one kontrolišu uz pomoć Božiju.
5. Spremna za razgovor i mudar savet
Supruga uvek treba više da brine o tome kako da ugodi svom suprugu nego bilo kome drugom. Kada su sami, treba da izgleda još bolje, a ne da zanemari svoj izgled samo zato što je niko drugi ne vidi.
Umesto da bude živahna i privlačna u društvu, a zatim postane melanholična i ćutljiva kada ostane sama, supruga treba da ostane vedra i privlačna čak i kada je sama sa suprugom u svom mirnom domu. I suprug i supruga treba da pruže jedno drugom ono najbolje što imaju.
Njeno živo interesovanje za sve njegove poslove i njeni mudri saveti o bilo kom pitanju jačaju ga za svakodnevne dužnosti i čine ga hrabrim za svaku životnu bitku.
6. Interesovaće se za svaki aspekt muževog života
Još jedan važan element porodičnog života jeste jedinstvo interesovanja. Nijedna briga supruge ne sme izgledati beznačajno, čak ni pred ogromnim intelektom najvećeg među supruzima. S druge strane, svaka mudra i verna supruga spremno će se interesovati za poslove svog supruga.
Želeće da sazna za svaki novi projekat, plan, poteškoću ili nedoumicu. Želeće da zna koji su njegovi poduhvati uspeli, a koji nisu, i da bude upućena u sve njegove svakodnevne aktivnosti. Neka oba srca dele i radost i patnju. Neka podjednako dele teret briga. Neka im sve u životu bude zajedničko.
Zašto ne bi razgovarali jedno s drugim o svojim iskušenjima, nedoumicama i tajnim željama, i pomagali jedno drugom saosećanjem i rečima ohrabrenja? Na taj način će živeti jedan život, a ne dva.
Svako mora da uzme u obzir onog drugog u svojim planovima i nadama. Ne bi trebalo da kriju ništa jedno od drugog. Trebalo bi da imaju samo zajedničke prijatelje. Tako će se dva života stopiti u jedan.
Stil / Dzen