Pavle Vuisić bio je tako svoj i poseban, bio je mrgud na kojeg niko nije mogao da se naljuti, čak i oni koji se nisu slagali sa njim - neizmerno su ga poštovali. Svrstavao se u one glumce za koje imate utisak da nijednu ulogu ne glume, već žive. Ljude je gledao po duši ne po položaju, te tako nije imao zadrške da bilo kome kaže ono što mu je na umu.
Kako je izgledao njegov susret za Titom?
Ova neobična priča odigrala se jednog vrelog avgustovskog dana u Beogradu 1969. godine.
Njeni akteri - proslavljeni i nadaleko čuveni bard srpskog glumišta Pavle Vuisić i maršal i doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito.
Nekoliko meseci pre premijere jugoslovenskog ratnog spektakla "Bitka na Neretvi" na Belom dvoru organizovana je posebna projekcija "samo za oči" maršala.
Bilo je predviđeno da Tito upozna ekipu koja je radila na filmu, pa su da prisustvuju pozvani svi – od šminkera do kompletne glumačke postave sa izuzetkom Orsona Velsa koji je bio opravdano odsutan. Poziv se, naravno, odnosio i na Pavla Vuisića, koji je u filmu igrao šofera Jordana.
I tako se dogodilo da dva uniformisana oficira pokupe slavnog glumca sa njegovog splava na Savi (verovatno jer nije ni nameravao da ode) i odvedu pred kapije dvora na Dedinju gde su ga dočekale devojke čiji je zadatak bio da Paju odvedu do garderobe i daju mu lepo, svečano odelo predviđeno za prijem kod Tita.
Obučen u svoju "alasku uniformu" – bermude, raskopčana prugasta košulja, papuče izbledele od peska, Pavle Vuisić nije imao ni najmanju nameru da obuče "pingvinski kostim".
"Ja ne moram ništa! Možda vi da ga probate, a da se ja vratim na Adu", kažu da je vikao dok su se probijali do garderobe.
Neprijatna situacija je potrajala. Paja nije odustajao i činilo se da nije bilo te sile koja bi ga naterala da se predomisli i ipak "uparadi". Galama je bila tolika da ju je, hodajući ka dvorani, čuo i sam Tito.
Zaobilazeći svoju pratnju maršal je sam otišao do garderobe i otvorio vrata. Svi su zaćutali.
"Druže, jesu li vaši šoferi nosili odela i kravate u ratu? Teraju me da ovo obučem, a svi znaju da sam ja u filmu šofer Jordan", kao iz topa je ispalio glumac.
Priča kaže da se Tito nasmejao, prišao i zagrlio Pavla Vuisića odvodeći ga u jedno malu, sporednu prostoriju. Niko nije znao šta se unutra dešava. Samo je u jednom trenutku konobar uneo viski.
Pavle Vuisić nikada nije pričao o događajima od tog dana. Bio je to zvanično njegov jedini susret sa Titom.
Ko je bio njegov rođeni brat?
Takođe, malo ko zna da Paja ima rođenog brata Dušana koji je takođe bio glumac. Igrao je u 40 filmova, uglavnom sporedne uloge.
Između ostalih, igrao je i u filmu “Šešir profesora Koste Vujića” iz 1972. godine u kojem je u glavnoj ulozi briljirao Pavle Vuisić.
Dušan Vujisić je igrao manju ulogu stanodavca Ivkovića. On je takođe imao ulogu u “Povratku otpisanih”.
Ono što je zanimljivo je da je Dušan je zadržao slovo “j” u prezimenu, dok ga je Pavle izbacio.
Zašto je Pavle izbacio "j" iz prezimena?
Ono što je posebno zanimljivo, vezano za njega, jeste to da ga je prilično nerviralo slovo J u njegovom prezimenu – Vujisić.
Kako se navodi, pri pisanju ga je redovno izostavljao, a onda je jednog dana, kada je trebalo da izvadi krštenicu, otišao u crkvu Svetog Save, u kojoj je kršten. Tada je, kako se priča, dosta lako nagovorio činovnik da mu ukloni to slovo iz prezimena.
Kada je došao kući rekao je: “Sada nemam veze ni sa kim. Pop je pogrešio”.