- Milan Tepić je 19. novembra 1991. posthumno odlikovan Ordenom narodnog heroja i proglašen poslednjim narodnim herojem Jugoslavije.
- Tokom borbi za kasarnu u Bjelovaru digao je u vazduh skladište municije u Bedeniku, da ono ne padne u hrvatske ruke.
- U eksploziji su stradali i vojnik Stojadin Mirković, a u skladištu je bilo oko 170 tona protivtenkovske municije i mina.
Milan Tepić je, zbog junačkog podvig prilikom dizanja u vazduh skladišta naoružanja, kada je svesno žrtvovao svoj život, Predsedništvo SFRJ 19. novembra 1991. odlikovalo Ordenom narodnog heroja, što ga je učinilo poslednjim narodnim herojem Jugoslavije.
Milan je rođen 26. januara 1957. u selu Komlenac, kod Bosanske Dubice. Ovo knešpoljsko selo, smešteno u blizini ušća Mlječanice u Unu, kao i druga potkozarska sela teško je stradalo u toku Drugog svetskog rata, kada je 258 žitelja ubijeno kao žrtve fašističkog terora, dok su 58 žitelja poginuli kao partizanski borci.
Bio je posvećen školi i muzici
Milanov otac Stevo Tepić (1930—1999), bio je u vreme rata dečačić i uspeo je da sa nekoliko članova porodice preživi ustaške pokolje. U braku sa Milenom Tepić (1937—2018), pored sina Milana, imao je i dve ćerke — Milku i Mariju.
Prva četiri razreda osnovne škole pohađao je u rodnom selu Komlenac, dok je više razrede pohađao u Osnovnoj školi „Fadil Šerić” u Bosanskoj Dubici, putujući svaki dan nešto više od pet kilometara. Nakon završene osnovne škole, pohađao je dubičku Gimnaziju „Mira Cikota”.
Tokom osnovnog i srednjeg školovanja zavoleo je matematiku i fiziku, a za vreme gimnazijskih dana sa drugovima iz razreda Emirom Emšom, Sakibom Lelićem i Hasanom Idrizovićem, osnovao je neku vrstu muzičkog sastava, kome su dali naziv „Elit” (po početnim slovima njihovih prezimena).
Zbog Dušana Bukve zavoleo vojni poziv
Bio je odličan učenik, a od trećeg razreda gimnazije postao je vojni stipendista. Interesovanje za vojni poziv, kod Milana javilo se preko oficira JNA i partizanskog prvoborca Dušana Bukve, koji je bio prijatelj njegovog oca. Bukva je često navraćao u kuću Tepića, a kako se bavio sakupljanjem podataka iz istorije Komlenca i okoline, Milan je od njega slušao priče o prošlosti svoga kraja. Slušao je o Pecijinoj buni iz 1875, čiji je učesnik bio njegov pradeda Pero Tepić, kao i o ustaškim pokoljima u potkozarskim selima.
Nakon završene gimnazije, u jesen 1975. Milan Tepić upisao je 23. klasu Tehničke vojne akademije Kopnene vojske JNA u Zagrebu. Bio je najpre na saobraćajnom smeru, a kasnije je kao dobar student sa odličnim rezultatima prebačen na tehnički smer — odsek motori i motorna vozila. Nakon petogodišnjih studija, 1980. dobio je čin poručnika, a pored oficirskog čina stekao je i zvanje mašinskog inženjera.
Prvu službu dobio je u Slavonskoj Požegi, u kasarni „Nikola Demonja”, gde je bio stacioniran 243. autonastavni centar i Peti autotransportni bataljon. Ovde je kasnije bio upravnik garnizonske radionice za laki remont.
Ljubav sa Dragicom
Odmah po diplomiranju, zaprosio je svoju devojku Dragicu Tepić (1959—2017), rodom iz sela Tuključana, koju je upoznao 1977. na igranci u Čelebincima, kod Bosanske Dubice. Venčali su se 4. oktobra 1980. i počeli zajednički život u Slavonskoj Požegi, gde su potom dobili dvoje dece — ćerku Tanju (1982) i sina Aleksandra (1983).
Na službi u Požegi, ostao je do 1986. kada je premešten u Varaždin, u kasarnu „Kalnički partizani”, gde je bila smeštena 32. mehanizovana brigada, kao i Drugi bataljon remontne podrške, čiji je Tepić bio komandant.
Pukovnik JNA Berislav Popov, koji je od 1989. bio komandant 32. mehanizovane brigade i komandant kasarne, bio je pretpostavljeni oficir Tepiću, iako se njegova direktna komanda nalazila u Zagrebu, u Štabu 10. korpusa JNA.
On je Tepića opisao kao — dobrog oficira sa izraženim radnim navikama, koji nije trpeo površnost i prepuštanje stvari slučaju. Njegova upornost i odgovornost u radu, predstavljala je primer rada i radne discipline i izazivala poštovanje kod većine starešina. Tepić je veliku pažnju poklanjao organizaciji života i rada u jedinici, kao i planiranju i realizaciji zadataka, zbog čega je imao veliku samostalnost u radu. U čin majora vanredno je unapređen 22. decembra 1990. povodom Dana armije, kada je postao jedan od najmlađih oficira JNA sa činom majora (ne računajući ratni period).
Kako je skončao poslednji narodni heroj Jugoslavije Milan Tepić?
Stradanje pripadnika JNA u kasarni u Bjelovaru, u Hrvatskoj, i herojskog podviga majora Milana Tepića, koji je sebe digao u vazduh, zajedno sa skladištem municije, kako bi sprečio da ono padne u hrvatske ruke desilo se na današnji dan pre 35 godina.
Dok je trajala borba za kasarnu na Vojnoviću, major JNA Milan Tepić, komandant skladišta borbenih sredstava "Barutana" u selu Bedenik, nedaleko od Bjelovara, sprečio je da skladište padne u ruke Zboru narodne gade (Zenge) žrtvujući sebe. Magacin je digao u vazduh sa 170 tona eksplozivnih sredstava.
Tom prilikom su stradali i on i devetnaestogodišnji vojnik Stojadin Mirković, koji, uprkos Tepićevoj naredbi, nije hteo da se preda.
Mirković je iz oklopnog vozila bez predaha branio magacin. Život je izgubio tek pošto su Hrvati njegov BVP pogodili "zoljom". Hrvati su posle predaje kasarne, streljali komadira straže sa Bedemika, starijeg vodnika Ranka Stevanovića.
Naoružanje i municija u skladištu u Bedeniku kod Bjelovara bilo bi okrenuto ka srpskom narodu da 29. septembra 1991. za brigu o njemu, gotovo slučajno, nije bio zadužen major Milan Tepić. Ovaj magacin nije bio njegovo radno mesto, već su se oficiri iz Komande smenjivali u njemu na svakih desetak dana.
Posle neuspelih pregovora, na majoru Tepiću je ostalo da donese odluku od koje su zavisili životi mladića i sudbina jednog od najvećih skladišta naoružanja JNA na teritoriji Hrvatske. Odluka koju je doneo odvela ga je u legendu. Svojim vojnicima, mladićima za koje je bio odgovoran i kojima je bio oficir, ali i učitelj, održao je kratak govor.
"Vojsko,
Slušajte me dobro! Ne znam koliko ćemo moći još ovako da izdržimo, ustaše će tek žestoko navaliti i nastojati da nas zaskoče. Zato su pažljivi sa vatrom i izbegavaju da udaraju po skladištu, jer ovo što mi imamo ovde za njih je više nego dragoceno.
Isključivo je moja briga da oni to ne dobiju u ruke, jer možete zamisliti kakva bi to tragedija bila za naš narod. Ovo je moja davna odluka i molim da se ne komentariše.
Kad dođe trenutak da se više ne može izdržati i kad dođe muka do oka, tražiću da se udaljite na pristojnu udaljenost od glavnog objekta. Dakle, ne zamerite mi ako sam negde prema nekom od vas pogrešio, ali hoću dve stvari da uradim uz vašu pomoć: da ustašama ne dam Bedenik i da vi ostanete živi. Neka neko od vas sačuva ovaj moj ratni dnevnik. Voljno i zbogom, junaci moji!"
Hrvati su s više strana uveliko nadirali u krug skladišta. Bilo je samo pitanje minuta kada će pasti i branioci i oružje koje su čuvali. Vojnici su poslušali svog komandanta. Zauzeli su mesta u šupljinama bedema kojima je magacin bio opasan. Za to vreme, major je zakoračio u minirano skladište i prišao akumulatoru. Trenutak kasnije sve je nestalo u dimu eksplozije.
U magacinu je bilo mnogo ubojnih sredstava, oko 170 tona protivtenkovske municije i mina. Sve je bilo smešteno u pet-šest hangara. Tepić je u vazduh digao jedan od njih. Da su svi otišli u vazduh, nestalo bi pola Bjelovara.
Upoređivali ga sa Stevanom Sinđelićem
Nakon pogibije, major Milan Tepić upoređivan je sa Stevanom Sinđelićem, junakom iz Prvog srpskog ustanka, koji je poginuo 1809. u boju na Čegru, prethodno digavši u vazduh burad sa barutom izazvavši eksploziju u kojoj je stradalo puno Turaka. Opevan je u mnogim narodnim i guslarskim pesmama, a pevač Borislav Zorić posvetio mu je pesmu pod nazivom Oj Tepiću novi Sinđeliću. Predsedništvo SFRJ, kojim je predsedavao potpredsednik Branko Kostić, 19. novembra 1991. majora Milana Tepića je za junački podvig u borbi protiv nadmoćnijeg neprijatelja, za dizanje u vazduh skladišta naoružanja u garnizonu Bjelovar, svesno žrtvujući svoj život, posthumno odlikovalo Ordenom narodnog heroja i proglasilo narodnim herojem Jugoslavije. Kako je ubrzo došlo da raspada Jugoslavije, Tepić je postao njen poslednji narodni heroj.
Stil / Espreso / Wikipedia / Banija.rs / Potkozarje.net