- Dvanaestogodišnja Laura Smidr nestala je 1997. tokom jutarnjeg trčanja u Teksasu, a pronađena je 17 dana kasnije u retencionom bazenu.
- Istraga je godinama vodila do Vilijama Risa, kod koga su pronađeni tragovi povezani sa slučajem, ali tada nije bilo dovoljno dokaza za hapšenje.
- Tek 2016. priznao je ubistva Laure, Keli Koks, Džesike Čejn i Tifani Džonson, a 2022. dobio je tri doživotne kazne.
Devojčica je krenula na jutarne trčanje a onda joj se gubi svaki trag. Sedamnaest dana kasnije, njena porodica dobila je vest koju nijedan roditelj ne bi mogao da podnese.
Bilo je jutro 3. aprila 1997. godine u Teksasu. Laura Smidr imala je samo 12 godina i bila je poznata kao mirna, vredna i izuzetno talentovana devojčica koja je obožavala balet.
Neočekivani nestanak
Tog jutra odlučila je da ode na trčanje. Nije otišla daleko. Krenula je putem nedaleko od svoje kuće, kao što je već ranije radila. Njeni roditelji nisu imali razlog da pomisle da bi tog jutra moglo da se dogodi nešto strašno. Ali Laura se nije vratila.
U početku su roditelji mislili da se možda samo zadržala. Međutim, kada je vreme prolazilo, shvatili su da nešto ozbiljno nije u redu. Pozvali su policiju i počela je ogromna potraga.
Uključili su se komšije, prijatelji i brojni dobrovoljci, a potraga je bila toliko velika da su pomagali čak i američki marinci. Ali od Laure nije bilo ni traga.
„Život nam se promenio u jednom trenutku“ Njena majka je godinama kasnije govorila je o tome koliko je porodica bila uverena da je njihov kraj bezbedan.
Laura je bila dete koje nije bilo sklono rizičnom ponašanju. Bila je blizu kuće, na poznatom mestu, i trebalo je samo da ode na kratko trčanje. Umesto toga, porodica je počela da živi najgoru moguću noćnu moru, čekanje.
Svaki automobil koji bi prošao ulicom mogao je da donese vest. Svaki telefonski poziv mogao je da znači da je Laura pronađena.
Ali dani su prolazili. Jedan, pet, deset, petnaest.
Sedamnaestog dana pronađeno je nešto u vodi
Dana 20. aprila 1997., otac i sin koji su šetali pse u blizini retencionog bazena ugledali su nešto u vodi. U prvi mah pomislili su da je u pitanju životinja. Onda su primetili čarapu. Bila je to Laura.
Pronađena je oko 12 milja od svog doma, a zbog vremena koje je provela u vodi istražiteljima je bilo teško da utvrde tačan uzrok smrti. Za njenu porodicu potraga se završila na najgori mogući način. Ali za policiju je tek počinjala druga, i mnogo veća istraga.
Jedan muškarac ubrzo je privukao pažnju policije
Istražitelji su saznali da je u blizini radio muškarac po imenu Villiam Ris. Bio je građevinski radnik i operater buldožera, a na dan Laurinog nestanka zbog kiše je ranije završio posao.
To je bilo posebno važno jer se njegovo kretanje tog jutra uklapalo u područje kojim je Laura trčala. Policija je pretresla njegov kamion i pronašla vlakna sa podnih prostirki koja su odgovarala tragovima pronađenim na Laurinim čarapama.
Ipak, tada nije bilo dovoljno dokaza za hapšenje zbog Laurinog ubistva. On je ostao na slobodi. A onda je iste godine nestala još jedna mlada žena. Laura nije bila jedina.
U julu 1997. nestala je 20-godišnja Keli Koks. Nekoliko meseci kasnije nestala je i 17-godišnja Džesika Čejn. Još jedna mlada žena, Tifani Džonson, takođe je ubijena te godine.
Istražitelji su vremenom počeli da shvataju da možda ne gledaju četiri potpuno odvojena slučaja. Postojao je obrazac. A u njegovom centru ponovo se pojavljivalo ime Vilijam.
Prošlo je skoro 20 godina
Najjeziviji deo priče jeste što odgovori nisu došli brzo. Vilijam Ris je uhapšen 1997. godine zbog drugog slučaja, pokušaja otmice žene i zbog toga je završio u zatvoru. Međutim, tek godinama kasnije DNK dokazi ponovo su istražitelje vratili do njega.
A onda je 2016. godine pristao da razgovara sa istražiteljima.
Tokom tih razgovora doveo ih je do mesta na kojima su se nalazili posmrtni ostaci Keli i Džesike, koje su nestale skoro 19 godina ranije. Na kraju je priznao da je ubio Lauru, Keli, Džesiku i Tifani.
Posle toliko godina, porodice je konačno dobile odgovor.
Godine 2022. Vilijam je priznao krivicu za ubistva Laure, Keli i Džesike u Teksasu i dobio tri doživotne kazne. Za Tifanino ubistvo prethodno je osuđen na smrt.
Tako se, posle više od dve decenije, završila istraga koja je počela jednog običnog aprilskog jutra kada je 12-godišnja devojčica izašla da trči. Laura je tog dana trebalo samo da ode nekoliko stotina metara od kuće i da se vrati na doručak.
Nije se vratila. Njena porodica je čekala. Čitav grad ju je tražio.
A čovek koji je bio pod sumnjom mnogo ranije nego što je iko mogao da dokaže njegovu krivicu ostao je slobodan dovoljno dugo da počini još ubistava.
Upravo je ovaj slučaj 48 Hours pratio više od dve decenije, a epizoda „The Daughters Who Disappeared“ vratila se na slučaj nakon što su konačno došli odgovori.