- Važno je naučiti dete šta da radi ako se izgubi i kako da prepozna svoje granice, uz dogovor da odmah kaže ako je žedno, umorno ili mu nije dobro.
Putovanje sa decom ne mora da znači stres, nervozu i neprestano „Nemoj!“, „Sedi mirno!“ i „Pazi!“. Dete se za putovanje, baš kao i za svaku novu situaciju, može pripremiti unapred. Što više zna šta ga očekuje, to će se osećati sigurnije i lakše će prihvatiti pravila koja važe tokom puta.
1. Razgovarajte o putovanju pre nego što krenete
Nemojte detetu samo reći: „Sutra putujemo.“ Objasnite mu šta će se dešavati korak po korak.
Ako putujete avionom, pričajte o aerodromu, čekanju, kontroli, ukrcavanju, pojasu i poletanju. Ako putujete autobusom ili automobilom, objasnite koliko će put trajati i da će biti potrebno da određeno vreme sedi na svom mestu. Posebno je korisno detetu objasniti šta sme da očekuje, ali i šta se očekuje od njega.
Na primer: „Biće mnogo ljudi, možda ćemo čekati, ali mi ćemo biti zajedno. Tvoj posao je da ostaneš uz mamu i tatu i da slušaš kada ti nešto kažemo.“
2. Vežbajte ponašanje pre samog puta
Ne treba očekivati da dete prvi put nauči da sedi mirno dva ili tri sata baš onda kada krenete na odmor.
Kod kuće možete napraviti malu „probnu vožnju“. Stavite dete u sedište, podesite tajmer na 20–30 minuta i dogovorite se da tokom tog vremena sedi na svom mestu, gleda slikovnicu, crta ili se igra nečim što ste mu pripremili.
Kod starije dece možete vežbati i situacije poput čekanja u redu, držanja za ruku u gužvi i obraćanja nepoznatoj osobi samo uz prisustvo roditelja.
3. Za avion – pripremite dete na osećaj u ušima
Poletanje i sletanje mogu biti neprijatni zbog promene pritiska. Bebama može pomoći sisanje ili hranjenje, dok starija deca mogu gutati, piti vodu ili žvakati žvaku ako su dovoljno velika da je bezbedno koriste.
Dobro je da dete unapred zna da mu uši možda mogu „zapušiti“ i da to nije razlog za paniku.
Možete mu jednostavno reći:
„Možda ćeš osetiti kao da su ti uši pune. To brzo prođe, a možeš da progutaš ili popiješ malo vode.“
4. Napravite posebnu putnu torbicu za dete
Jedan od najboljih trikova je da dete ima svoj mali ranac.
U njega stavite nekoliko stvari koje će mu biti zanimljive: omiljenu igračku, bojanku, slušalice, knjigu, stikere, malu igru, maramice i jednu grickalicu.
Nemojte izvaditi sve odjednom. Napravite nekoliko „iznenađenja“ i dajte ih detetu tek kada počne da mu bude dosadno.
Važno je i da ne računate samo na ekran. Telefon ili tablet mogu biti odlična pomoć na dugom putu, ali mnogo je lakše ako imate i nekoliko aktivnosti koje ne zahtevaju internet, punjač ili bateriju.
5. Naučite dete šta da radi ako se izgubi
Ovo je jedna od najvažnijih stvari koju roditelji često zaborave.
Pre putovanja ponovite detetu:
- da ne odlazi samo sa nepoznatom osobom;
- da, ako se izgubi, ostane na mestu ili potraži policajca, radnika aerodroma, obezbeđenje ili drugu osobu koja radi na tom mestu;
- da zna ime i prezime roditelja;
- kod starije dece može biti korisno da znaju i broj telefona roditelja.
- Manjoj deci možete staviti karticu sa kontakt podacima roditelja u ranac ili džep, ali dete treba učiti da podatke ne pokazuje bilo kome bez potrebe.
6. Ne očekujte da dete na odmoru prihvati nova pravila
Hotel, plaža, bazen, restoran i potpuno drugačiji dnevni ritam mogu biti uzbudljivi, ali i naporni. Odmah prvog dana jasno dogovorite nekoliko jednostavnih pravila:
Na plaži se ne udaljavamo od roditelja. Kod bazena se ne trči. Na ulicu se ne izlazi bez odraslih. Kada roditelj kaže „stani“, stvarno se staje. Što je dete manje, pravila treba da budu kraća i jednostavnija.
Umesto deset zabrana, bolje je imati nekoliko pravila koja dete zaista razume.
7. Posebno obratite pažnju na vodu
Na letovanju deca često prvi put provode mnogo vremena u moru ili bazenu, pa roditelji mogu da se opuste kada vide da dete „zna da pliva“.
Međutim, dete koje ume da pliva i dalje zahteva nadzor odrasle osobe u blizini vode. Posebno treba biti oprezan kada su prisutni talasi, duboka voda, gužva ili kada dete postane umorno.
Ne oslanjajte se samo na mišićno pamćenje plivanja ili pomagala za plutanje.
8. Učite dete da prepozna svoje granice
Na putovanju deca često kasno shvate da su gladna, žedna ili umorna.
Zato ih treba učiti da kažu:
„Žedan/žedna sam.“
„Umoran/umorna sam.“
„Vruće mi je.“
„Ne osećam se dobro.“
„Hoću da odmorim.“
Roditelji takođe treba da planiraju pauze, vodu, obroke i odmor, umesto da čekaju da dete postane potpuno iscrpljeno.
9. Ne pretvarajte putovanje u niz zabrana
Deca će tokom putovanja verovatno nešto prosuti, nešto zaboraviti, biti glasna ili se dosađivati. Cilj nije da nekoliko sati provedu savršeno mirno.
Pre polaska napravite dogovor:
„Ne tražimo da budeš savršen/a. Samo želimo da budeš bezbedan/na, da poštuješ druge i da nas slušaš kada je nešto važno.“
To je mnogo realnija poruka od očekivanja da dete tokom celog puta sedi potpuno mirno i ne pravi nikakav problem.
10. Najvažnije je da roditelji ostanu mirni
Deca veoma brzo preuzimaju atmosferu od odraslih.
Ako roditelj već na aerodromu nervozno ponavlja „Nemoj da trčiš!“, „Ne diraj to!“, „Šta sada radiš?!“, dete će putovanje doživeti kao niz zabrana i opasnosti.
Mnogo bolje funkcioniše kada roditelji unapred objasne pravila, daju detetu male zadatke i pohvale dobro ponašanje.
Na primer:
„Ti danas nosiš svoj ranac.“
„Ti ćeš mi pomoći da pronađemo naš izlaz.“
„Super si čekao/la u redu.“
Tako dete dobija osećaj da učestvuje u putovanju, a ne da je samo neko koga odrasli sve vreme kontrolišu.
Pre puta napravite sa detetom „putni dogovor“ od samo 5 pravila.
Na primer:
- Ostajemo blizu mame i tate.
- Kada odrasli kažu „stani“, odmah stajemo.
- U avionu/autobusu sedimo na svom mestu kada je potrebno.
- Na plaži i bazenu slušamo pravila o bezbednosti.
- Ako se uplašimo, izgubimo ili nam nije dobro – odmah kažemo odrasloj osobi.