- Lekar Aleksej Mamatov upozorava da jesen može opteretiti srce i krvne sudove, ne samo zbog hladnoće već i zbog manjka kretanja.
- Smanjena aktivnost, teža hrana, dehidratacija i stres mogu da utiču na pritisak, cirkulaciju i osećaj umora, težine u nogama i nepravilnog rada srca.
Lekar specijalista rehabilitacione medicine i neurolog Aleksej Mamatov upozorio je na promene koje jesen može doneti organizmu, a koje mnogi ne povezuju sa hladnijim vremenom.
Kako je objasnio, problem nije uvek sama temperatura, već i to što sa dolaskom jeseni ljudi često smanjuju fizičku aktivnost. To može uticati na cirkulaciju, krvni pritisak i opterećenje kardiovaskularnog sistema.
Promene koje nastaju u jesen
Smanjena fizička aktivnost tokom hladnog perioda može dodatno opteretiti kardiovaskularni sistem. Boravak u zatvorenom prostoru može narušiti rad mišićne pumpe potkolenice, usporiti venski povratak krvi i smanjiti ukupnu izdržljivost. Ovo je 18. septembra za list „Izvestija” izjavio Aleksej Mamatov, lekar specijalista rehabilitacione medicine, neurolog i osnivač Akademije sistemskog zdravlja.
„Najneočekivanija opasnost koju jesen nosi za kardiovaskularni sistem ponekad nije sama hladnoća, već ono što činimo zbog nje. Leti ljudi mogu svakodnevno mnogo da pešače, dok u jesen praktično prestaju da se kreću. Kao rezultat toga, funkcionisanje celokupnog cirkulatornog sistema menja se u roku od nekoliko nedelja”, istakao je Mamatov.
Nedostatak kretanja narušava funkciju mišićne pumpe potkolenice – mehanizma koji pomaže venskoj krvi da se vrati u srce. To se može manifestovati kao osećaj težine i oticanje nogu u večernjim satima. Pored toga, opada kardiovaskularna kondicija. Postaje teže dugo hodati, penjati se uz stepenice, nositi teret i obavljati uobičajene svakodnevne aktivnosti.
Prema rečima lekara, sedelački način života može dovesti do začaranog kruga: osoba se manje kreće zbog umora, a zatim se brže umara upravo zbog nedostatka aktivnosti.
Promene u ishrani tokom jeseni takođe stvaraju dodatni stres. Hrana veće kalorijske vrednosti, višak soli i šećera, dehidratacija i povećan unos kofeina mogu negativno uticati na krvni pritisak i opšte zdravstveno stanje.
Stres je još jedan faktor. Prema rečima Mamatova, tokom perioda povećanog obima posla, telo može biti u stanju stalne napetosti: krvni sudovi se više sužavaju, krvni pritisak raste, a rad srca postaje osetljiviji na stres. To može dovesti do otežanog disanja, jakog umora i osećaja nepravilnog rada srca.
Opasnosti koje se kriju iza sezonskih simptoma
Istovremeno, specijalista je savetovao da se sve promene u zdravstvenom stanju ne pripisuju isključivo dolasku jeseni.
„Nema potrebe tražiti jedan jedini uzrok za svaki skok krvnog pritiska ili nepravilnost u radu srca. Ponekad osoba dođe sa jednom tegobom, na primer problemom sa srcem, ali se kasnije ispostavi da je problem širi: postoje problemi sa krvnim sudovima, nedostaci u organizmu, kao i metaboličke ili hormonske promene”, objasnio je Mamatov.
Prema rečima lekara, održavanje redovne aktivnosti važno je kako bi se sprečilo sezonsko pogoršanje zdravstvenog stanja. To može uključivati svakodnevno hodanje, kratke vežbe istezanja (ako imate posao koji zahteva dugo sedenje) i jednostavne vežbe za noge.
„Od 10 do 30 minuta vežbanja dnevno bolje je za srce nego jedan naporan trening nedeljno. Ovo posebno važi za osobe starije od 60 godina, kod kojih se tolerancija na fizički napor mora procenjivati individualno. Kardiovaskularni sistem najbolje funkcioniše uz kontinuitet”, istakao je stručnjak.
Lekar je takođe podsetio da iznenadni bol ili pritisak iza grudne kosti, ozbiljan nedostatak daha, nesvestica, ubrzan rad srca ili naglo pogoršanje zdravstvenog stanja zahtevaju lekarsku pomoć i ne smeju se pripisivati vremenskim prilikama.
Prema rečima Mamatova, osnova za prevenciju srčanih oboljenja tokom jeseni i dalje su četiri faktora: dovoljna fizička aktivnost, kvalitetan san, adekvatan unos tečnosti i uravnotežena ishrana.
Stil / Dzen