- Davorin Popović je bio zaštitni glas Indexa i jedan od najprepoznatljivijih pevača sarajevske i jugoslovenske rok scene.
- Tokom rata ostao je u Sarajevu, a poslednji koncert održao je teško bolestan, iako je znao da ima rak pankreasa.
- Preminuo je 2001. u 54. godini, a pesme poput 'Sanjam' i 'Da sam ja netko' ostale su deo muzičkog nasleđa.
Gotovo četiri decenije Indexi su bili među najpoznatijim i najvoljenijim muzičkim sastavima na prostoru bivše Jugoslavije. Njihova muzika uspevala je da spoji različite generacije i ukuse, a posebno mesto u toj priči pripadalo je Davorinu Popoviću, čoveku čiji je glas postao jedno od najprepoznatljivijih obeležja sarajevske i jugoslovenske pop-rok scene.
Davorin Popović, koga su prijatelji i publika često zvali Pimpek, rođen je u Sarajevu. Nadimak je dobio zbog male izrasline iza uha. Od najranijih dana bio je izrazito svestrana ličnost, a pre nego što je muzika potpuno zauzela njegovo mesto u životu, ozbiljno se bavio sportom.
Indexi su osnovani u Sarajevu 1962. godine, a tokom skoro četiri decenije postojanja kroz bend je prošao veliki broj muzičara. Upravo su Davorinov glas i specifičan način interpretacije ostali jedna od njihovih najprepoznatljivijih karakteristika.
Od sportskog terena do muzičke scene
Davorin je bio talentovan sportista i aktivno se bavio košarkom i rukometom. Posebno je bio vezan za košarku, a prema dostupnim biografskim podacima, odigrao je veliki broj utakmica i sportom se ozbiljnije bavio sve do svoje 22. godine.
Ipak, muzika je od ranih dana bila njegova velika ljubav. Pre nego što je postao zaštitni glas Indexa, pevao je u grupama Lutalice i Pauci, a Indexima se pridružio 1964. godine.
U tom periodu bend je još uvek često izvodio obrade stranih pesama, ali se njegov muzički izraz postepeno menjao. Posebno važan trenutak dogodio se sredinom šezdesetih, kada su u sastav došli Fadil Redžić i Slobodan Bodo Kovačević, a nešto kasnije i Kornelije Kovač. Sa novim članovima Indexi su počeli sve ozbiljnije da rade na autorskoj muzici.
Indexi postaju jedan od simbola jugoslovenskog roka
Dolazak Kornelija Kovača 1967. godine bio je važan za dalji razvoj grupe. Indexi su se sve više okretali autorskim pesmama, složenijim aranžmanima i drugačijem zvuku, a njihov ugled počeo je da prelazi granice Sarajeva.
Bend je krajem šezdesetih nastupao i na velikim festivalima, a imao je i dvomesečnu turneju po Sovjetskom Savezu. Jedan od značajnih trenutaka dogodio se 1968. godine, kada su na festivalu u Opatiji sa pesmom „Jutro će promeniti sve“ osvojili treću nagradu.
U godinama koje su usledile nastale su neke od pesama po kojima se Indexi pamte i danas. Njihov zvuk postajao je sve prepoznatljiviji, a saradnja Davorina Popovića sa autorima poput Slobodana Bode Kovačevića, Fadila Redžića, Kornelija Kovača i drugih muzičara ostavila je dubok trag u istoriji domaćeg roka.
"Sanjam", "Da sam ja netko" i pesme koje nisu ostarile
Iako je povremeno učestvovao u stvaranju pesama, Davorin je sebe prvenstveno smatrao pevačem. Njegov glas, međutim, bio je mnogo više od obične interpretacije – postao je svojevrsni zaštitni znak Indexa.
Tokom karijere Indexi su objavili relativno mali broj studijskih albuma u poređenju sa dugim periodom postojanja benda, ali su zato ostavili veliki broj singlova i pesama koje su postale deo kolektivnog sećanja.
Među najpoznatijim numerama koje se vezuju za Davorina i Indexe nalaze se "Sanjam", "Predaj se, srce", "Da sam ja netko", "Bacila je sve niz rijeku", "Plima" i mnoge druge. Posebno mesto zauzima "Da sam ja netko", čiji je tekst napisala Maja Perfiljeva, autorka koja je za Indexe napisala veliki broj tekstova.
Zanimljivo je da su neke pesme koje se danas gotovo automatski povezuju sa Davorinom Popovićem nastale i u okviru njegovog solističkog rada. Kao solo izvođač objavio je nekoliko albuma, ali su ga na delu tih izdanja pratili muzičari povezani sa Indexima.
Privatni život čuvao je daleko od javnosti
Za razliku od mnogih javnih ličnosti, Davorin Popović gotovo nikada nije dozvoljavao da njegov privatni život postane deo javne scene.
Bio je oženjen Sanjom, pravnicom, sa kojom je dobio sina Darija. Venčali su se 1991. godine, a njihova porodica živela je daleko od medijske pompe.
Sanja je kasnije govorila da ni ona ni Davorin nisu voleli da svoj porodični život iznose u javnost.
"U javnost nisam izlazila ni kada je Davorin bio živ. Ni on nikada nije pričao o svom privatnom životu. Mi smo bili porodica koja je živela sasvim normalnim životom", rekla je svojevremeno Sanja.
Ona se, prema dostupnim navodima, nije zalagala za podizanje spomenika niti za imenovanje ulice po njenom suprugu, smatrajući da bi novac namenjen takvim projektima bilo korisnije usmeriti u humanitarne svrhe.
Tokom rata nije napustio Sarajevo
Početak rata u Bosni i Hercegovini promenio je život gotovo svih stanovnika Sarajeva, pa tako i Davorina Popovića. Iako je, prema njegovim kasnijim rečima, imao priliku da napusti grad, odlučio je da ostane.
Govoreći o ljudima koji su tokom rata otišli iz Sarajeva, Popović je svojevremeno rekao:
"Ja sam ostao. Pa gde ću bežat? Šta bi bilo sa Sarajevom da sam ja otišao? Kad pukne, neko reagira tako što se onesvesti, a neko ne. To je sve individualno. Ne treba te ljude optuživat. Oni su jedan veliki kulturni potencijal. Glupo je sad ih terati. Treba gledat kako ih vratit u Sarajevo."
Tokom ratnih godina nisu svi članovi Indexa ostali u Sarajevu, ali je bend ipak uspeo da zabeleži pesmu "Ulica prkosa". Sa ozbiljnijim radom nastavili su 1995. godine, u promenjenom sastavu.
Davorin na Evroviziji
Iste godine Popović je predstavljao Bosnu i Hercegovinu na Pesmi Evrovizije sa numerom "21. vijek". Nastupao je kao solo izvođač, a takmičenje je održano u Dablinu.
Njegov nastup bio je još jedan dokaz koliko je veliko mesto imao na muzičkoj sceni tadašnje Bosne i Hercegovine, ali i šireg prostora bivše Jugoslavije. Pre toga je već imao iskustvo sa jugoslovenskim izborima za Evroviziju, uključujući i nastup sa Indexima krajem šezdesetih.
Povratak koncertima i susret sa publikom u Srbiji
Indexi su tokom devedesetih nastavili da nastupaju, a njihov rad i pojavljivanje pred publikom izazivali su veliko interesovanje.
Posebnu pažnju izazvali su koncerti u Srbiji 1999. godine, kada su nastupili u Beogradu i Novom Sadu. Za bend koji je decenijama bio jedan od simbola jugoslovenske muzičke scene, ti nastupi imali su i širi emotivni kontekst, jer su se održavali u periodu kada su ratovi i politički sukobi već duboko promenili odnose među narodima nekadašnje zajedničke države.
Poslednji veliki koncert Indexa u Sarajevu održan je 2000. godine u Skenderiji. Na sceni su im se kao gosti pridružili Oliver Dragojević, Kemal Monteno i Đorđe Balašević.
Na poslednji koncert došao je teško bolestan
Poslednji nastup Indexa održan je 5. maja 2001. godine u Banjoj Luci.
Davorin je tada već znao da je teško bolestan. Bolovao je od raka pankreasa, ali javnost o njegovom zdravstvenom stanju gotovo ništa nije znala. Uprkos bolesti i vidno narušenom zdravlju, nije želeo da otkaže nastup.
Bio je to njegov poslednji koncert.
Samo nekoliko nedelja kasnije, 18. juna 2001. godine, Davorin Popović preminuo je u Sarajevu od posledica raka pankreasa. Imao je 54 godine. Sahranjen je dva dana kasnije na sarajevskom groblju Bare, u Aleji velikana.
Glas koji je ostao posle njega
Davorinovom smrću završilo se jedno veliko poglavlje u istoriji Indexa, ali njegove pesme nisu nestale sa scene. Naprotiv, nastavile su da žive kroz radio, televiziju, koncerte, nova izvođenja i generacije slušalaca koje su ih otkrivale mnogo godina nakon njihovog nastanka.
Njegova interpretacija ostala je posebno prepoznatljiva po emociji i jednostavnosti. Nije mu bila potrebna teatralnost da bi pesmi dao težinu – dovoljan je bio njegov glas.
Indexi su tokom postojanja menjali članove i muzički izraz, ali je Davorin Popović ostao njihova najprepoznatljivija ličnost. Njegovo ime danas se vezuje za čitavu jednu epohu sarajevske i jugoslovenske muzike, dok pesme poput "Sanjam", "Da sam ja netko" i "Bacila je sve niz rijeku" nastavljaju da podsećaju na vreme u kojem su nastale.
Godinama nakon njegove smrti, u Bosni i Hercegovini ustanovljena je i muzička nagrada koja je dobila ime Davorin, kao svojevrsno priznanje njegovom doprinosu muzici.