- Vojislav Tankosić bio je major i jedan od osnivača Crne ruke, a učestvovao je i u Majskom prevratu i pripremi sarajevskog atentata.
- Poznat po strogoj selekciji dobrovoljaca, odbio je Gavrila Principa zbog slabe konstitucije, iako je kasnije upravo njemu i drugovima dao oružje.
- Posle smrti 1915. Austrougari su otkopali njegov grob u Trsteniku i slikali telo, želeći da potvrde da je Tankosić zaista mrtav.
Srpski major Vojislav Tankosić bio je jedna je od najintrigantnijih ličnosti s početka 20. veka. Učestvovao u Majskom prevratu, bio toliki bauk za Austrougare da su ga se i mrtvog plašili, a priča se i da je šamarao Vinstona Čerčila nasred Beograda...
Tankosić je kao jedan od osnivača organizacije „Crna ruka“ naoružao pripadnike „Mlade Bosne“ koji su izvršili sarajevski atentat. Nakon pogibije 1915. godine, Austrougari su otkopali njegov grob u Trsteniku i slikali se pored tela kako bi novine objavile da je neustrašivi Voja Tankosić, mrtav.
U mladosti je puno čitao
Nema puno sačuvanih infomracija o njegovom ranom detinjstvu. Rođen je 28. septembra 1880. godine u mestu Ruklada. Otac Pavle se bavio kazandžijskim zanatom u Beogradu i bio je dosta stariji od majke Milje. Po završetku osnovne škole, porodica se preselila u Beograd, gde se Vojislav upisao u Drugu beogradsku gimnaziju.
Nije poznato zbog čega se ispisao iz šestog razreda 1898, ni da li je školovanje okončao privatno. U Vojnu akademiju upisao se 1899. u 32. klasi, da bi je završio 1901, posle čega je kao vodnik bio raspoređen u Šesti pešadijski puk „Kralj Karol“. Sa 15. klasom završio je i Višu školu Vojne akademije. Čitao je mnogo, a posebno knjige iz nacionalne istorije i beletristiku. A malo ko u današnje vreme za njegov nadimak "Šilja".
Bio je to period velikoga nacionalnoga zanosa srpske omladine. Trudio se da stekne poverenje generala Jovana Atanackovića, koji je počeo da prikuplja dobrovoljce za komitsku akciju u Staroj Srbiji. Pomogao je vođama martovskih demonstracija 1903. da pobegnu čamcima na zemunsku stranu.
Naime, kada su buknule demonstracije radnika i visokoškolaca protiv tiranije Aleksandra Obrenovića, 23/24. marta, vojska je bila poslata da ih razbije, uz preporuku da bude nemilosrdna prema demonstrantima. Odred kojim je komandovao Tankosić se oglušio o ovu naredbu i sakrio nekoliko desetina studenata u pećinu na Kalemegdanu, a organizatore demonstracija prebacio u Zemun.
Kao potporučnik je učestvovao u zaveri protiv kralja Aleksandra Obrenovića u Majskom prevratu 1903. godine. Komandovao je vodom, koji je streljao braću kraljice Drage. Braća kraljice Drage naglo su napredovala u vojsci. Nikola Lunjevica bio je poznat po bahatom ponašanju, skandaloznim pijanstvima i vređanju ostalih oficira koje se prepričavalo po gradu, dok je Nikodije spominjan kao budući kralj Srbije. Zbog svih ranijih ponižavanja vojske i naroda, od trenutka hapšenja pa sve do streljanja Tankosić im se ironično obraćao sa „Vaša veličanstva“
Prikupio oko sebe 5.000 dobrovoljaca
Vojislav Tankosić je 1908. godine formirao u Prokuplju četničku školu u kojoj su pripremani dobrovoljci za izvršavanje specijalnih zadataka u Bosni. Širio je mrežu i regrutovao dobrovoljce za sukob koji se smatrao neminovnim.
U Srbiji je bilo organizovano oko 5.000 dobrovoljaca. Austrijska i mađarska štampa tada su izveštavale da u Srbiji ima spremnih 1.000 četa od po 20 dobro obučenih četnika.
Pred izbijanje rata, marta 1912. godine, obučavao je dobrovoljce. Dolazili su mu dobrovoljci iz svih srpskih krajeva. Tankosić je bio veoma strog pri selekciji, pa je recimo od 2.000 odabrao samo 245 dobrovoljaca. Tada je recimo odbio Gavrila Principa zbog slabe konstitucije.
- Tankosić je kasnije baš Principu i drugovima dao pištolje i bombe. Austrougari su posle atentata u Sarajevu, u ultimatumu koji je poslat Srbiji, tražili da im se Tankosić izruči. Prilikom povlačenja srpske vojske 1915. Tankosić je bio teško ranjen negde između Svilajnca i Despotovca, gde je sa svojim četničkim odredom držao odstupnicu. Interesantno je da je on iz tog mesta gde je bio ranjen doveden u bolnicu u Trsteniku, a ne recimo u Kruševac. Ali, to se dogodilo zbog toga što je njegova organizacija „Crna ruka“ baš u ovom mestu imala veoma jako uporište – kaže za „Blic“, istoričar Ivan Nešić iz Trstenika.
Austrijani tražili da se otkopa telo
Tankosić je od posledica ranjavanja vrlo brzo umro, a nakon ulaska Austrijanaca u Trstenik, odmah su tražili da se otkopa grob kako bi se uverili da je stvarno mrtav.
- Telo je otkopano i slikali su ga kako bi njihove novine u Austriji, Hrvatskoj, Mađarskoj i Bugarskoj objavile da „strašni“ Voja Tankosić više nije živ. Kod nas u Trsteniku, postoji legenda da su ga njegovi saborci iz organizacije zakopali sa tajnom arhivom i sa blagom, i da su Austrijanci otkopali telo drugog vojnika koji je bio u njegovoj uniformi. Ta tajna arhiva „Crne ruke“ o kojoj se priča, izgleda da nikada nije pronađena, jer bi do sada verovatno bila obelodanjena – rekao je Nešić, napominjući da su posmrtni ostaci preneti 1922. godine i na Novo groblje u Beogradu.
Na nadgrobnom spomeniku su uklesani stihovi:
Venac besmrtne slave
Srpska ti vila plete,
Nad tvojim grobom, Vojo,
Komitske plaču čete.
Strah i trepet za neprijatelje na jugu
Tankosić je vodio napad na bugarsku četu u selu Stracinu 1908. što umalo nije izazvalo srpsko-bugarski rat. U Prvom balkanskom ratu Tankosićev Lapski odred otpočeo je operacije u turskoj pozadini dva dana pre izbijanja rata kod karaule Merdare. Izgleda da je samoinicijativno započeo rat bez odobrenja nadležne komande. Četnici su vodili borbu tri dana sve dok se nije uključila srpska redovna vojska. Srpska vojska odnela je pobedu a Tankosićevi četnici prvi su ušli u Prištinu. Tankosić je bio odlikovan karađorđevom zvezdom sa mačevima.
Stil / Espreso / Blic / Wikipedia