- Strogo vaspitanje može da ostavi posledice poput niskog samopouzdanja, anksioznosti, depresije i osećaja nesigurnosti kod deteta.
- Odrasli koji su odrastali uz kritike često imaju problem s donošenjem odluka, traže potvrdu drugih i teško razvijaju poverenje u partnera i prijatelje.
Strogi roditelji su oni koji postavljaju visoka očekivanja, ograničenja i pravila za svoje mališane i koji im često upućuju kritike, kazne i naređenja. Oni veruju da je to najbolji način da vaspitaju poslušnu, uspešnu i odgovornu decu. Međutim, takvo roditeljstvo može da ima i negativne posledice, kao što su nisko samopouzdanje, anksioznost, depresija, agresija, povlačenje u sebe i nepoverenje. Iako su neka vaspitna pravila neophodna za razvoj mališana, preterana strogost često dovodi do toga da se dete oseća nesigurno, nedovoljno dobro i stalno pod pritiskom.
- Roditelji koji su zahtevni, emocionalno distancirani ili koji ljubav uslovljavaju ponašanjem deteta nenamerno ga oblikuju da ima probleme sa samopouzdanjem i donošenjem odluka. Takva deca retko imaju priliku da razvijaju samostalnost, jer mama i tata donose sve važne odluke umesto njih. Zato kasnije u životu često imaju problem s poverenjem u sopstveno mišljenje. Svaka odluka za njih deluje kao rizik, jer su navikli da se "pogrešan izbor" strogo kažnjava. Odrasli sa ovim iskustvom često traže potvrdu od drugih, bojeći se posledica ako pogreše, što dovodi do pasivnosti i osećaja nesigurnosti u svakodnevnim situacijama, kaže Jasenka Jugović, bračni i porodični psihoterapeut.
Loša slika o sebi
Strogo vaspitanje neretko uključuje i manjak pohvala, što narušava detetovu sliku o sebi. Kada ono stalno dobija poruke da nije dovoljno dobro, s vremenom počinje da veruje da mu nešto fali. Kad odraste, to se manifestuje problemima u izražavanju mišljenja, osećaju manje vrednosti i stalnom potrebom za odobravanjem drugih. Takve osobe često potcenjuju sopstvene sposobnosti i provode mnogo vremena u preispitivanju sebe. Oni sumnjaju i u svoje odluke sve dok ih neko ne potvrdi. Ne znaju da kažu "ne", jer ih to podseća na bunt koji je u detinjstvu strogo kažnjavan, zbog čega mogu da budu pasivni i podložni manipulaciji.
Ljudi koji su odrasli uz jako stroge roditelje često razviju osetljiv odnos prema autoritetima. Neki od njih slepo slušaju njihova pravila iz straha od kazne, dok drugi razvijaju jak otpor i potrebu da im se suprotstave. U radnom okruženju to znači ili preteranu servilnost, ili otvoreno protivljenje nadređenima, reakcija zavisi od toga kako su u detinjstvu naučili da "preživljavaju" u strogom okruženju.
Preterano su samokritični
Osobe koje su imale stroge roditelje često odrastaju sa osećajem da nikada nisu dovoljno dobre, bez obzira na trud. Sebi nameću visoke standarde da bi izbegli kritiku ili razočaranje i veoma su samokrititični. Iako ih perfekcionizam može dovesti do uspeha, on često dolazi uz osećaj pritiska i straha da će da naprave grešku. Zato ostaju u "zoni komfora". Potrebno im je mnogo vremena da završe neki zadatak, pa probijaju rokove.
Ove osobe se takođe i često izvinjavaju, čak i za ono što nije njihova greška, a kad im neko udeli kompliment, na njega odgovaraju nekim pravdanjem.
Imaju nepoverenje u partnera i prijatelje
Odrasli koji su kao deca često bili kritikovani od roditelja teško razvijaju zdravo poverenje u partnera ili prijatelje. Kad im kažu da ih vole, sumnjaju u istinitost njihovih reči. Često se plaše njihove presude ili kritike, postaju oprezni, ne mogu potpuno da se otvore i da uspostave duboke veze s njima zbog straha da će biti povređeni. Oni teže upravljaju ljutnjom, stresom i frustracijom, često oponašajući odrasle koji su na stres reagovali povišenim glasom.
Ako ste odrastali uz kritike, radite na sebi
Osobe koje kod sebe prepoznaju ovakve obrasce ponašanja treba da se potrude da ih promene da bi zdravije komunicirali i sa sobom i s drugima i da se fokusiraju na lični rast i razvoj. Takođe, važno je da ne krive roditelje za probleme, već da razumeju da su oni radili najbolje što su znali i mogli u datim okolnostima.