- Obdukcija Dmitrija Kosorotova pokazala je da Raspućin nije umro od davljenja u Nevi, jer u plućima nije pronađena voda.
- Smrtonosna je bila rana u stomaku: metak je prošao kroz želudac i jetru i izazvao masivno unutrašnje krvarenje.
Priča o smrti Grigorija Raspućina decenijama je bila obavijena mitovima, legendama i senzacionalističkim pričama. Jedna od najpoznatijih tvrdnji jeste da zloglasni miljenik ruskog carskog dvora nije umro od metaka, već da je, još živ, bačen u ledenu Nevu i tamo se udavio.
Ova verzija događaja toliko se ukorenila u popularnoj kulturi da se i danas često predstavlja kao činjenica. Međutim, zvanični nalazi obdukcije, koju je obavio profesor Dmitrij Kosorotov, govore drugačije.
Zamka u vili na Mojkinom keju
Grigorij Jefimovič Raspućin stigao je u vilu na Mojkinom keju nakon poziva kneza Feliksa Jusupova. Ono što je trebalo da izgleda kao običan susret zapravo je bilo pažljivo pripremljeno mesto zločina.
Jusupov i njegovi saradnici — poslanik Vladimir Puriškevič, veliki knez Dmitrij Pavlovič i, prema pojedinim kasnijim svedočenjima, britanski obaveštajac Osvald Rejner — navodno su unapred isplanirali atentat.
Prvobitna zamisao bila je da Raspućina otruju. Prema kasnijoj priči zaverenika, cijanid je dodat u kolače i vino koje su mu ponudili.
Međutim, otrov navodno nije pokazao očekivani efekat. Raspućin je ostao živ, što je poremetilo plan zaverenika.
Prvi metak nije odmah okončao njegov život
Prema verziji koju je kasnije iznosio Jusupov, Raspućin je nakon neuspešnog trovanja pogođen metkom. Verovalo se da je mrtav, pa su zaverenici napustili prostoriju.
Kada su se vratili, usledio je novi šok — Raspućin je, prema njihovim tvrdnjama, još davao znake života i pokušavao da pobegne.
Usledila su još najmanje dva pucnja. Nakon toga je njegovo telo odneto do Neve i bačeno u vodu kroz prethodno napravljenu rupu u ledu.
Upravo ovaj deo priče kasnije je postao osnova za jednu od najpoznatijih legendi o Raspućinu — onu o čoveku koji nije mogao da umre ni od otrova ni od metaka.
Obdukcija je donela sasvim drugačiji zaključak
Kada je telo pronađeno, na lice mesta pozvan je profesor Dmitrij Kosorotov, stručnjak za sudsku medicinu sa Vojnomedicinske akademije.
Njegov zadatak bio je da utvrdi šta se zaista dogodilo.
Jedan od najvažnijih nalaza odnosio se na Raspućinova pluća. Suprotno popularnoj priči da se udavio u Nevi, u njima nije pronađena voda.
To je bilo od ključnog značaja.
Ukoliko bi Raspućin bio živ kada je bačen u vodu, očekivalo bi se da se kod utapanja pronađu određeni znaci u respiratornom sistemu. Nalaz obdukcije nije potvrdio takav scenario.
Drugim rečima, sve je ukazivalo na to da je Raspućin već bio mrtav kada je njegovo telo završilo u reci.
Šta je pronađeno u njegovom stomaku?
Posebna pažnja tokom istrage posvećena je sadržaju Raspućinovog želuca. Razlog je bio jednostavan: ako je zaista pojeo kolače i popio vino u koje je dodat otrov, tragovi takve supstance mogli bi predstavljati važan dokaz.
Međutim, upravo je ovaj deo priče ostao obavijen brojnim nejasnoćama.
Postojala je sumnja i u samu priču da je Raspućin jeo velike količine kolača. Prema nekim navodima, nije naročito voleo slatkiše, a u toku je bio i post, zbog čega je njegova navodna gozba u vili delovala dodatno sumnjivo.
Profesor Kosorotov započeo je pregled, ali obdukcija nije u potpunosti završena niti su svi rezultati ikada javno objavljeni.
Kasnije su se pojavile različite teorije o tome zašto je istraga obustavljena. Jedna od njih povezivala je Raspućinovu smrt sa tadašnjim verovanjima o utopljenicima i mogućnosti njegove eventualne kanonizacije. Ipak, za takve tvrdnje nema dovoljno pouzdanih dokaza da bi se mogle prihvatiti kao činjenice.
Tri rane koje su promenile priču o njegovoj smrti
Tokom pregleda tela profesor Kosorotov pronašao je tri značajne prostrelne rane.
Najvažnija je bila rana u predelu stomaka.
Metak je, prema njegovom nalazu, prošao kroz želudac i teško oštetio jetru, izazvavši masivno unutrašnje krvarenje. Upravo je ta povreda, prema zaključku sudskog lekara, bila smrtonosna.
Kosorotov je opisao putanju metka kao pucanj sa relativno male udaljenosti, pri čemu je projektil prošao kroz želudac i jetru i izazvao izuzetno obilno krvarenje.
To je potpuno drugačija slika od one koju su kasnije širili zaverenici.
Da li je Raspućin zaista bio "neuništiv"?
Priča o Raspućinovoj gotovo natprirodnoj izdržljivosti postala je jedan od najpoznatijih mitova vezanih za njegovu smrt.
Prema legendi, otrov nije delovao, metak u leđa nije bio dovoljan da ga ubije, a čak je i nakon pucnjave uspeo da ustane i pokuša da pobegne.
Takva verzija događaja učinila je Raspućina gotovo mitskom figurom — čovekom koji je izgledao kao da odbija da umre.
Ali postoji i mnogo jednostavnije objašnjenje.
Zaverenicima je odgovaralo da svoju žrtvu predstave kao gotovo nadljudsko biće. Takva priča mogla je da posluži kao opravdanje za haotičan tok atentata, ali i da dodatno naglasi Raspućinovu navodnu moć i uticaj.
Poslednja tajna ostala je u Nevi
Prema nalazima obdukcije, ključni trenutak Raspućinove smrti nije bilo davljenje, već teško ranjavanje.
Rana u stomaku izazvala je smrtonosno unutrašnje krvarenje, dok su pojedine druge povrede, prema Kosorotovljevoj proceni, mogle nastati nakon smrti.
Zato je priča o Raspućinu koji je preživeo otrov i više metaka, a zatim se udavio u ledenoj Nevi, verovatnije deo legende nego medicinski potvrđena činjenica.
Njegovo telo jeste završilo u reci — ali dostupni obdukcioni nalazi ukazuju na to da je tada već bio mrtav.
I upravo tu se završava granica između istorije i mita o čoveku čija je smrt, baš kao i njegov život, decenijama bila predmet neverovatnih priča.