Rak krvi, ili hemoblastoza, obuhvata grupu malignih bolesti koje pogađaju hematopoetski sistem. U ovu grupu spadaju leukemija, limfom i mijelom.
Nažalost, ove bolesti mogu da se razvijaju neprimetno, a u ranim fazama njihovi simptomi često podsećaju na običnu prehladu, umor ili druga, manje ozbiljna stanja. Ipak, postoje određeni znaci koji mogu ukazivati na ozbiljniji problem i koje ne bi trebalo zanemariti.
Rano otkrivanje bolesti može biti veoma važno za pravovremeno lečenje. U nastavku su četiri simptoma na koja treba obratiti pažnju.
1. Stalna slabost i brzo zamaranje
Jedan od mogućih znakova bolesti krvi jeste anemija. Kada je poremećena funkcija koštane srži, može doći do smanjene proizvodnje crvenih krvnih zrnaca. Pošto ona prenose kiseonik do tkiva i organa, njihov nedostatak može izazvati izražen umor i slabost.
Mogu se javiti:
- stalna slabost i osećaj iscrpljenosti koji ne prolazi ni posle odmora;
- bledilo kože i sluzokože;
- vrtoglavica;
- kratak dah pri manjem fizičkom naporu;
- povećana pospanost i smanjena sposobnost za svakodnevne aktivnosti.
Ovakvi simptomi se često pripisuju stresu, nedostatku sna ili manjku vitamina. Međutim, ako traju duže vreme ili se pogoršavaju, trebalo bi obratiti se lekaru i uraditi kompletnu krvnu sliku. Ovaj jednostavan test može pokazati promene u nivou hemoglobina i broju krvnih ćelija.
2. Česte infekcije i povišena temperatura
Još jedan mogući znak jeste oslabljen imunitet. Kod pojedinih bolesti krvi dolazi do poremećaja u stvaranju i funkciji belih krvnih zrnaca, koja imaju važnu ulogu u odbrani organizma od infekcija.
Pažnju mogu privući:
- česte prehlade i infekcije;
- bol u grlu koji se ponavlja ili dugo traje;
- povišena telesna temperatura bez jasnog razloga;
- infekcije koje traju duže nego što je uobičajeno;
- sporije zarastanje rana;
- učestale promene u usnoj duplji, poput stomatitisa.
Uporna temperatura bez očiglednog uzroka zahteva lekarski pregled, posebno ako se ponavlja ili je praćena drugim simptomima.
3. Lako stvaranje modrica i krvarenje
Koštana srž proizvodi trombocite, krvne ćelije koje imaju važnu ulogu u zgrušavanju krvi. Kod nekih bolesti krvi njihov broj može biti smanjen, što može dovesti do lakšeg nastanka modrica i pojačane sklonosti ka krvarenju.
Mogu se pojaviti:
- modrice čak i nakon manjih udaraca;
- produženo krvarenje iz sitnih rana;
- krvarenje desni;
- učestala krvarenja iz nosa bez jasnog razloga;
- petehije, odnosno sitne crvene ili ljubičaste tačkice na koži koje nastaju zbog sitnih potkožnih krvarenja.
Krvarenje i pojava modrica ne znače automatski da postoji rak krvi. Mogu biti povezani sa brojnim drugim stanjima, ali ako su učestali ili neobjašnjivi, potrebno je obaviti lekarski pregled.
4. Uvećani limfni čvorovi, slezina ili jetra
Limfni čvorovi predstavljaju deo imunog sistema. Kod limfoma i pojedinih oblika leukemije maligne ćelije mogu da se nakupljaju u limfnim čvorovima, zbog čega oni mogu postati uvećani.
Uvećanje može zahvatiti i slezinu ili jetru.
Mogući znaci su:
- uvećani limfni čvorovi na vratu, u pazuhu ili preponama;
- čvorovi koji su bezbolni i ne smanjuju se tokom vremena;
- osećaj pritiska ili nelagodnosti u gornjem delu stomaka;
- osećaj težine ispod levog ili desnog rebarnog luka;
- brže zasićenje tokom obroka, naročito ako uvećana slezina ili jetra vrše pritisak na želudac.
Dodatni znaci na koje treba obratiti pažnju
Pored navedenih simptoma, mogu se javiti i drugi, manje specifični znaci:
- pojačano znojenje, naročito tokom noći;
- neobjašnjiv gubitak telesne težine;
- bolovi u kostima i zglobovima;
- svrab ili promene na koži;
- glavobolja i vrtoglavica;
- poremećaji vida ili drugi neurološki simptomi.
Važno je naglasiti da nijedan od ovih simptoma sam po sebi ne potvrđuje postojanje raka krvi. Slične tegobe mogu se javiti kod brojnih drugih bolesti i stanja.
Kako se postavlja dijagnoza?
Ako primetite jedan ili više navedenih simptoma, nemojte odmah pomisliti na najgori scenario, ali ih nemojte ni ignorisati. Prvi korak je razgovor sa lekarom i odgovarajući pregled.
Lekar može preporučiti:
- kompletnu krvnu sliku;
- biohemijske analize krvi;
- dodatne hematološke analize;
- ultrazvučni pregled limfnih čvorova, jetre i slezine;
- biopsiju limfnog čvora, kada je potrebna;
- pregled koštane srži, odnosno aspiraciju ili biopsiju, u zavisnosti od sumnje na određenu bolest.
Dijagnoza se ne postavlja samo na osnovu simptoma ili jedne analize krvi, već na osnovu kombinacije nalaza i pregleda.
Zaključak
Stalna slabost, učestale infekcije, neobjašnjive modrice i uvećani limfni čvorovi mogu biti znaci različitih zdravstvenih problema, uključujući i pojedine bolesti krvi. Zbog toga ih ne treba ignorisati, naročito ako traju duže vreme, ponavljaju se ili se pogoršavaju.
Najvažnije je ne paničiti, već se na vreme obratiti lekaru. Pravovremena dijagnoza omogućava da se eventualna bolest što ranije prepozna i započne odgovarajuće lečenje.