Ono što sa strane izgleda kao ludost ponekad je, za osobu koja tu odluku donosi, jedini način da ponovo pronađe slobodu, mir i osećaj da sama upravlja svojim životom.
Upravo tako autorka ovog iskustva opisuje svoj život u prikolici. Kao žena koja radi na daljinu, bavi se preduzetništvom i vodi nomadski način života, ona je vremenom shvatila da život u vozilu ne mora da znači odricanje od svega što je važno, već da može da donese sasvim drugačiju vrstu slobode.
Iako život sama u prikolici ima brojne izazove i nije za svakoga, ona tvrdi da joj je doneo mnogo više nego što je očekivala.
Nakon iskustva života u prikolici, kombiju i kamperskom vozilu, navodi da danas mnogo bolje razume i prednosti i mane života na točkovima, posebno kada je reč o ženama koje odluče da same krenu tim putem.
Njena priča nije priča o savršenom životu bez problema. Naprotiv, ona otvoreno govori o strahovima, neizvesnosti i situacijama u kojima je morala da se osloni sama na sebe. Ali upravo je kroz sve to, kako kaže, naučila mnogo o sebi.
Život u prikolici joj je omogućio da bude produktivnija
Jedan od razloga zbog kojih posebno voli život u prikolici jeste to što joj je takvo okruženje omogućilo da se mnogo bolje posveti poslu.
Pošto radi kao preduzetnica i nema klasično radno vreme od devet do pet, za nju prikolica može da predstavlja nešto poput kancelarije. Kada je sama, nema mnogo toga što bi joj odvlačilo pažnju, pa može da se posveti projektima, poslu i obavezama koje je čeka.
Kako objašnjava, nekada uspeva da završi posao nedeljama, pa čak i mesecima unapred.
U tome vidi jednu od najvećih prednosti samostalnog života na putu: niko joj ne govori šta mora da radi, kada mora da radi niti joj određuje kojim tempom će obavljati svoje obaveze.
Za nekoga ko voli slobodu, takav način rada može da bude veoma privlačan.
Umesto da svakog jutra putuje na posao, ona svoj radni prostor nosi sa sobom.
Naučila je da ceni vreme koje provodi sama
Ipak, za nju život u prikolici nije samo pitanje posla i produktivnosti.
Veliki deo njenog iskustva odnosi se upravo na samoću.
Ona otvoreno kaže da je introvertna osoba i da joj vreme provedeno nasamo prija. Dok bi nekome dugotrajna samoća predstavljala problem, njoj ona omogućava da se odmori od svakodnevne buke, sabere misli i ponovo pronađe energiju.
Kada je sama, ima više vremena da razmišlja, bude kreativna i radi na sadržaju koji pravi.
Za nju samoća nije nužno isto što i usamljenost.
Naprotiv, ona je doživljava kao priliku da se ponovo poveže sa sobom.
Kako kaže, svakodnevni život može biti prepun ljudi, obaveza, razgovora, poruka i različitih očekivanja, zbog čega čoveku ponekad treba prostor u kojem niko ništa ne traži od njega.
Upravo takav prostor pronašla je u svom vozilu.
„Nemam šefa“
Još jedna stvar koju navodi kao veliku prednost jeste činjenica da nema klasičnog šefa koji joj određuje šta treba da radi.
Kada živi i radi na svoj način, sama odlučuje kada će početi posao, koliko će raditi i na šta će usmeriti vreme.
Naravno, to ne znači da nema nikakve obaveze. Naprotiv, preduzetništvo često zahteva mnogo samodiscipline, a sloboda istovremeno znači i da nema nekoga ko će vas podsetiti šta morate da uradite.
Ali upravo je mogućnost da sama donosi odluke ono što joj najviše odgovara.
U šali kaže da su jedini koji ponekad pokušavaju da joj naređuju njeni kućni ljubimci – psi i mačka, naročito kada žele da budu nahranjeni ili izvedeni napolje.
Kada putuje sama, ljudi su spremniji da joj pomognu
Život u prikolici doneo joj je još jedno neočekivano iskustvo – shvatila je da ljudi često žele da pomognu kada vide ženu koja sama pokušava da reši problem sa vozilom ili opremom.
Ako joj, na primer, zatreba pomoć oko baterije ili nekog drugog dela prikolice, ljudi će joj, kako navodi, neretko ponuditi pomoć.
Ipak, uz to iskustvo dolazi i važno upozorenje.
Sama činjenica da ste žena koja putuje sama ne znači da treba slepo verovati svakome ko ponudi pomoć. Ona zato naglašava značaj bezbednosti i upozorava žene koje kreću na solo putovanja da moraju da budu oprezne kada traže pomoć od nepoznatih ljudi.
Sloboda, prema njenom iskustvu, ne znači odsustvo opreza.
Naprotiv, što ste samostalniji, morate biti svesniji sopstvene bezbednosti.
Život sama naterao ju je da bolje upozna sebe
Jedna od najvažnijih stvari koje joj je život u prikolici doneo jeste lični razvoj.
Kada ste stalno okruženi ljudima, veoma je lako da se izgubite u njihovim očekivanjima, potrebama i mišljenjima. Kada ostanete sami, više nemate mogućnost da stalno skrećete pažnju sa sebe.
Tada počinjete da upoznajete sopstvene misli.
Za autorku ove priče, upravo je to jedna od velikih vrednosti solo života.
Imala je više vremena da razmišlja, da bude kreativna i da se posveti stvarima koje su joj važne. Umesto da stalno traži zabavu ili neku buku koja će ispuniti prostor, naučila je da ceni tišinu.
Ponekad, kaže, jednostavno uživa u zvucima prirode.
Više ne mora stalno da bude sređena
Jedna od naizgled banalnih, ali njoj veoma dragih prednosti života sama jeste činjenica da ne mora da se sređuje zbog drugih ljudi.
Ako tog dana ne želi da opere kosu, ne mora.
Ako ne želi da se našminka, ne mora.
Ako želi da ceo dan provede u udobnoj odeći, niko joj neće prigovoriti.
Nema potrebe da svakog jutra razmišlja kako izgleda i kakav će utisak ostaviti.
U svom malom prostoru može jednostavno da bude ono što jeste.
I upravo ta jednostavnost, kako opisuje, predstavlja jednu od čari života na putu.
U samoći je pronašla i više vremena za veru
Za nju samoća nije samo mogućnost za odmor i rad, već i prilika da produbi svoju veru.
Tišina prikolice omogućava joj da čita Bibliju, moli se i razmišlja bez uobičajenih svakodnevnih ometanja.
Kako opisuje, kada je sama, može da se udalji od buke koja je prati tokom dana i da se posveti molitvi i duhovnom životu.
U tome pronalazi svojevrsno smirenje.
Za nju je to posebno važno jer život preduzetnika može biti ispunjen obavezama, planovima i neprestanim razmišljanjem o tome šta još treba završiti.
Kada se povuče u svoj mali prostor, ima mogućnost da nakratko sve to utiša.
Manje ljudi znači i manje obaveza
Još jedna stvar koju posebno ceni jeste jednostavnost.
Kada živite sami, nema potrebe da svakog dana organizujete obroke za više ljudi, usklađujete rasporede, brinete o tuđim obavezama ili pokušavate da istovremeno zadovoljite potrebe čitavog domaćinstva.
Kako nema dece, osim nekoliko kućnih ljubimaca, najveći deo svakodnevnih odluka odnosi se samo na nju. To joj omogućava da živi mnogo jednostavnije.
Manje stvari znači manje obaveza. Manje prostora znači manje čišćenja. Manje ljudi znači manje svakodnevnog usklađivanja.
A manje obaveza, prema njenom iskustvu, ostavlja više prostora za ono što joj je zaista važno.
Najvažnije – život u prikolici joj je pomogao da se izleči
Ipak, iza svih ovih praktičnih razloga postoji nešto mnogo dublje.
Ona kaže da joj je život u prikolici pomogao da se oporavi i izleči od teškog perioda kroz koji je prolazila.
To je, kako objašnjava, i razlog zbog kojeg je uopšte počela da živi u vozilu.
Nije to u početku bio samo romantičan san o putovanjima, slobodi i životu bez stalne adrese. Postojale su okolnosti zbog kojih je morala da počne život u prikolici, a činjenica da je kroz taj period prolazila sama učinila je iskustvo još značajnijim.
Vremenom je, međutim, shvatila da joj je upravo ta situacija pružila ono što joj je bilo potrebno.
Dobila je vreme. Dobila je prostor. Dobila je tišinu.
I, možda najvažnije, dobila je priliku da se ponovo posveti sebi.
Posle svega, kaže da je najveći dar – sloboda
Na kraju, od svih razloga zbog kojih voli život u prikolici, kao najvažniji izdvaja slobodu. Nema klasičnog šefa. Nema pravila koja joj neko drugi nameće.
Nema potrebe da stalno nekome objašnjava gde ide i šta radi.
Može da odluči gde će biti, kada će raditi, kada će odmarati i kako će izgledati njen dan.
Naravno, takva sloboda ima svoju cenu.
Život u prikolici zahteva organizaciju, odgovornost, oprez i spremnost na nepredviđene situacije. Nije uvek udoban, a nije ni idealan za svakoga.
Ali za nju je upravo taj način života postao dokaz da sreća ne mora nužno da izgleda onako kako je zamišljamo.
Ponekad ne dolazi sa velikom kućom, sigurnim poslom i savršeno uređenom svakodnevicom.
Ponekad dolazi u malom prostoru na četiri točka, sa mnogo manje stvari nego što smo navikli da imamo i sa mnogo više vremena da razmišljamo o tome šta nam je zaista potrebno.
„Sloboda“ je zato za nju mnogo više od mogućnosti da putuje. To je osećaj da konačno sama odlučuje kako će živeti.
I upravo je to ono što je, prema njenom iskustvu, dobila kada je prestala da živi onako kako se od nje očekivalo i počela da bira život koji zaista odgovara njoj.