Dok letnje sunce nemilosrdno prži ulice Jerevana, a asfalt na glavnim bulevarima gotovo da podrhtava od vreline, mnogi stanovnici Jermenije imaju svoje male tajne kako da prežive svakodnevicu bez nepotrebnih troškova. Za njih štednja nije odricanje, već način života koji se prenosi s generacije na generaciju.
Armen, čovek poznat po tome što ume da popravi gotovo sve što mu dođe pod ruku, kaže da Jermeni imaju jednostavno pravilo: novac treba trošiti pametno, a ne mnogo.
Lavaš se nikada ne baca
U jermenskim domovima hleb ima posebno mesto i gotovo da se smatra svetinjom. Zbog toga se retko kada baca, čak i kada se osuši.
Ako lavaš od prethodnog dana postane tvrd ili izgubi svežinu, domaćice ga ne smatraju otpadom. Naprotiv, ostavljaju ga da se potpuno osuši, a zatim ga usitnjavaju i koriste kao prezle za pohovanje.
Armenova supruga Anait kaže da je to naučila od svoje bake.
„Baka je govorila da nam sunce nije dato samo da nas greje, već i da nam pomogne da sačuvamo hranu.“
Na taj način porodica štedi novac na kupovini prezli i dodataka za kuvanje, a istovremeno ne baca hranu.
Balkon kao mala bašta
Mnogi stanovnici Jerevana koriste svaki slobodan kutak za uzgoj začinskog bilja.
Na balkonima se mogu videti saksije sa bosiljkom, peršunom, mirođijom, estragonom, nanom i korijanderom.
Armen se smeje kada vidi ljude kako kupuju male vezice začinskog bilja u prodavnici.
„Zašto bih davao novac za nešto što mogu da uberem nekoliko koraka od kuhinje?“
Pored toga što štede novac, biljke tokom leta stvaraju hlad i dodatno rashlađuju balkon i stan.
Voda iz česme kao pravo bogatstvo
Jermenija je jedna od retkih zemalja gde se voda iz vodovoda smatra veoma kvalitetnom za piće.
Planinski izvori obezbeđuju čistu vodu, pa mnogi stanovnici ne vide razlog da kupuju flaširanu.
Širom Jerevana nalaze se i čuveni javni izvori za piće, poznati kao „pulpulaci“, sa kojih građani svakodnevno pune flaše.
„Turisti kupuju vodu u prodavnici, a mi je dobijamo besplatno i često boljeg kvaliteta“, kaže Armen.
Struja se koristi kada je najjeftinija
Mnoge porodice pažljivo planiraju korišćenje električne energije.
Veš-mašine, bojleri i drugi veliki potrošači često se uključuju kasno uveče kada je tarifa niža.
Kod Armenove porodice postoji nepisano pravilo da se veš pere tek nakon 23 časa.
„Ako možeš da uštediš na svakom pranju, zašto ne bi? Na kraju meseca razlika se i te kako vidi“, objašnjava on.
Minibus umesto taksija
Iako taksi u Jermeniji nije preskup, mnogi i dalje biraju gradski prevoz.
Minibusi, poznati kao maršrutke, predstavljaju najjeftiniji način kretanja kroz grad.
Osim što štede novac, putnici često tokom vožnje sklapaju nova poznanstva.
Armen se priseća kako je upravo u maršrutki upoznao majstora koji mu je kasnije popravio veš-mašinu za mnogo manje novca nego što bi naplatio servis.
„Nekad jedna vožnja može da vam donese više koristi nego što očekujete“, kaže kroz smeh.
Porodica kao najbolja logistička mreža
U Jermeniji se porodica smatra najvećim osloncem, pa se pomoć rođaka podrazumeva.
Ako treba prevesti nameštaj, renovirati stan ili preneti robu iz jednog grada u drugi, prvo se zove rodbina, a tek onda profesionalne službe.
Tako troškovi koji bi inače bili veliki postaju mnogo manji.
Dovoljno je da se rođaku sipa gorivo, pripremi dobar ručak i posao je završen.
Jesen je vreme za velike zalihe
Kada stigne sezona povrća, mnoge porodice kupuju velike količine direktno od proizvođača.
Paradajz, paprika, patlidžan i drugo povrće pretvaraju se u zimnicu koja traje mesecima.
U ostavama se mogu videti redovi tegli sa ajvarom, sosovima, salatama i domaćom paradajz-pastom.
„Kad imaš punu ostavu, nema potrebe da tokom zime plaćaš mnogo skuplje proizvode u prodavnici“, objašnjava Armen.
Kupuje se samo ono što je zaista potrebno
Jermeni su poznati po tome što ne podležu lako impulsivnoj kupovini.
Pre nego što nešto kupe, dobro razmisle da li im je zaista potrebno.
Ako telefon još radi, nema razloga da se menja. Ako farmerke mogu da se nose još jednu sezonu, neće završiti u smeću.
Kod njih se funkcionalnost ceni mnogo više od pomodarstva.
Popravka pre kupovine novog
Kultura popravljanja u Jermeniji i dalje je veoma jaka.
Obućari, krojači, električari i razni majstori imaju mnogo posla jer ljudi radije popravljaju stvari nego da odmah kupuju nove.
Mnogi predmeti koriste se godinama, pa čak i decenijama.
Za Jermene je dobra popravka često bolja investicija od nove kupovine.
Pozajmljivanje od komšija
Zašto kupovati alat koji će vam trebati samo jednom godišnje?
Ovim principom vode se mnogi stanovnici jermenskih gradova.
Komšije međusobno pozajmljuju bušilice, merdevine, alat, pa čak i kuhinjske aparate.
Kada nekome zatreba pomoć, dovoljno je poslati poruku u zajedničku grupu stanara.
Zauzvrat se često donese domaća rakija, kolač ili neka druga sitnica kao znak zahvalnosti.
Ledena kafa iz sopstvenog frižidera
Dok su ledene kafe u kafićima sve skuplje, mnogi Jermeni imaju jednostavnije rešenje.
Kod kuće pripremaju veću količinu tradicionalne jermenske kafe i čuvaju je u frižideru.
Kada požele osveženje, samo dodaju led i malo mleka.
Tako omiljeni letnji napitak košta višestruko manje nego u kafiću.
Štednja kao deo kulture
Ono što mnogima sa strane može delovati kao preterana štedljivost, za Jermene je zapravo način života oblikovan istorijom, ekonomskim izazovima i snažnim osećajem zajedništva.
Njihova filozofija nije da sebi uskraćuju zadovoljstva, već da maksimalno iskoriste ono što imaju. Upravo zato uspevaju da troše manje, bacaju manje hrane i ređe kupuju stvari koje im nisu neophodne.
Možda je upravo u toj jednostavnosti i tajna njihove svakodnevne ekonomije.