Marijana Bahmajer je bila majka koja je postala centar svetske pažnje 1981. godine nakon što je smrtonosno ranila čoveka kome se sudilo za otmicu, zlostavljanje i ubistvo njene sedmogodišnje ćerke Ane u sudnici u Libeku. Ovaj šokantni čin osvetničke pravde podelio je javno mnjenje i izazvao trajne etičke debate.
Anino ubistvo
U maju 1980. godine, Marijanina sedmogodišnja ćerkaAna je nestala. Njeno telo je kasnije pronađeno u kanalu, umotano u kartonsku kutiju. Počinilac je bio 35-godišnji Klaus Grabovski, lokalni mesar i ranije osuđivani seksualni prestupnik koji je prethodno pristao na hemijsku kastraciju, ali ju je kasnije poništio hormonskom terapijom. Grabovski je priznao ubistvo, ali je dao uznemirujuću i kontroverznu odbranu: tvrdio je da je zaveden i ucenjivan, poričući da ju je seksualno zlostavljao.
Pucnjava u sudnici
Tokom trećeg dana suđenja, 6. marta 1981. godine, Marijana je ušla u okružni sud noseći skriveni pištolj Bereta kalibra .22. Pred sudijom, advokatima i novinarima, ustala je, prišla optuženom i ispalila sedam hitaca u leđa Grabovskog. On je preminuo na mestu na podu sudnice. Odma se predala vlastima.
Suđenje i javna percepcija
Nakon hapšenja, Marijana je postavljena pred sud za ubistvo. Slučaj je dospeo na međunarodne naslove i duboko je polarizovan u Zapadnoj Nemačkoj. Neki su je smatrali opasnim osvetnikom koji potkopava vladavinu prava, drugi su je smatrali duboko saosećajnom, ožalošćenom majkom za koju je pravosudni sistem zakazao. Tokom suđenja, svedočila je da je pucala u Grabovskog tokom sna i da je imala vizije svoje ćerke. U ćeliji je ostavila poruku sa frazom „Uradila sam to za tebe, Ana“.
Godine 1983, sud je Marijanu osudio za ubistvo iz nehata, a ne za ubistvo, i izrekao joj šest godina zatvora. Puštena je na slobodu nakon što je odslužila približno tri godine.
Život nakon zatvora
Nakon puštanja iz zatvora, Bahmajer je kratko radila kao radio voditeljka, kasnije se preselila na Siciliju, mada se na kraju vratila u Nemačku. Preminula je od raka pankreasa 1996. godine u 46. godini i sahranjena je pored svoje ćerke Ane na groblju u Libeku. Njena priča se i dalje proučava u pravnoj istoriji i adaptirana je u nemačku dramu iz 1984. godine pod nazivom Annas Mutter (Anina majka).