Svetlana Tomić Bajić, poznatija kao Mala Cana, i Andrija Bajić su bili neobičan par zbog neverovatne razlike u godimana - Bajić je bio čak 41 godinu stariji od pevačice, ali kako su oboje isticali, to nikako nije loše uticalo na njihov odnos. Naprotiv, do poslednjeg Andrijinog dana imali su divan odnos.
Upoznali su se kroz profesionalnu saradnju na muzičkim projektima, a potom su oboje primetili da se između njih rodila posebna emocija.
Andrija je vratio na muzičku scenu
Cana ističe da u njemu tada nije videla nikakav interes, osim onog vezanog za tekstove i muziku koju joj je pisao. Početak njene karijere obeležile su katastrofe i teške ucene, zbog kojih je u jednom trenutku čak želela da zauvek napusti pevanje i estradu.
Ipak, upravo je Andrija, koji joj je inače i dao nadimak "Mala Cana" zbog njenog niskog rasta, bio taj sa kim je razgovarala u trenucima kada je htela da odustane.
Kada je njihov poslovni odnos prerastao u ljubavnu priču, naišli su na odobravanje i podršku najbližih. Svoje sudbonosno "da" izgovorili su intimno, bez medijske pompe i velike svadbe, jednostavno jer su tako želeli.
Branka Sovrlić bila kuma na venčanju
Zanimljivo je da su za kumu odabrali poznatu pevačicu Branku Sovrlić, koja u javnosti važi za najbogatiju pevačicu. Pored nje, svedoci ljubavi bili su im i kum Željko i kuma Rada.
Iako su uživali u skladnom braku, supružnici su prošli i kroz veoma teške trenutke. Najteži period bio im je tokom pandemije korona virusa, kada je Andrija oboleo od najtežeg oblika ove bolesti, nakon čega se i pevačica zarazila. Pored zdravstvenih problema, zbog činjenice da je Bajić u poznim godinama, javnost je često spekulisala o motivima ovog braka.
Kako bi jednom zasvagda stavili tačku na sve zlobne komentare i priče da se pevačica udala iz koristi, par je već napravio jasan dogovor oko pitanja nasledstva i imovine, dokazujući da novac nije razlog njihove ljubavi.
Ko je bio Andrija Bajić?
Andrija Bajić je rođen 1938. godine u u selu Jabučje kod Lajkovca, u siromašnoj, nadničarskoj porodici. Bio je jedno od sedmoro dece njegovih roditelja, a ime je dobio po dedi sa očeve strane i vrlo ponosno ga je nosio.
Sa bratom Tomislavom je rano počeo da se bavi muzikom, svirali su frulu i učili narodne pesme. Kada su završili školu i zaposlili se u Beogradu, postali su članovi KUD-ova Đoka Pavlović i Gradimir Mihajlović, svirali su u orkestrima frule i dvojnice, pevali i igrali.
Prvi trajni snimak Tomislava i Andrije Bajića je nastao 1956. godine, a u pitanju je bila pesma "Idu dvoje, ne poznajem ko je".
Sve vreme svoje karijere ostali su verni izvornoj narodnoj srpskoj pesmi. Njihove poznate interpretacije su: "Ide Mile lajkovackom prugom", "Pogledaj de mala moja", "Ko to kaže, ko to laže" i druge. Pojedine njihove pesme postale su standardi za sva vremena, i ostavili su veliki trag u narodnoj muzici...
Iako su bili poznati, živeli su van tog sveta, jer nikada nisu napuštali firme u kojima su radili sve do penzionisanja. Andrija je radio kao konstruktor alata u preduzeću Borac, a Toma je bio šalterski službenik u agenciji Putnik.
O svojim počecima Andrija je nedavno rekao:
- Televizija je tad bila crnobela i bilo je malo TV aparata. Na Kalenić pijaci ima onaj mali parkić ispred restorana, dolazio sam tamo uveče da gledam Miću Orlovića, televizor su namestili na drvo u parku i narod se tu skupljao da gleda - istakao je u intervjuu za Kurir.
Kazao je i da mu je brat bio opasniji po karakteru od njega:
- Tomislav je bio na specifičan način vragolast. Imao je ozbiljan brak, nažalost, ni on ni snajka nisu živi, ostale su njihove dve ćerke i unuci. Nije on išao s tim da napravi vezu s nekom ženom, bio je van toga, ali je voleo kada neko priđe da uzme autogram, dok se potpisuje, da se malo ispriča - govorio je Andrija u jednom od poslednjih intervjua.
Kako su izgledali Andrijini poslednji dani?
Preminuo je u 89. godini života na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu usled posledica teške bolesti, moždanog udara i bolničke infekcije.
- Drži me za ruku. Kroz masku mi priča, ja se sagnem i čujem šta mi kaže. On viče samo: "Cano moja", i drži me čvrsto da ga ne pustim. Jako se uznemiri kada su ćerke tu. Rekao mi je: "Sve sam im praštao u životu, preko svega prelazio, sve sam im dao, čak i prokleo to što sam im dao i ostavio, ali da mene biju na odeljenju u Pančevu..." Pokušale su da me odvoje od njega, da me vuku. Rekla sam im da me puste. One su ogromne, držala sam se za ivicu kreveta i molila da me puste da budem pored mog muža - govorila je neutešna Cana za "Kurir" i nastavila kroz suze.
Pevačica je verovala da će Andrija uspeti da se oporavi.
- On je nosio kateter i, verujte, ja koja nisam medicinska sestra menjala sam mu katetere. Imam u kući rezervne. Menjala sam mu kese. Svima je to bilo gadno, ali meni nije. Svi su se sklanjali, ja sam ga kupala, prala. Uvek sam gledala kako je obučen, da bude uredan, lep. Nikada nisam dozvolila da ide prljav i u starom odelu. Svi su nam se divili kada nas vide. Vodila sam računa o njemu jer je to zaslužio - rekla je Cana.