Sulejman Veličanstveni je najpoznatiji sultan Osmanskog carstva. Njegova vladavina je zaista bila „Veličanstveni vek“: pod njim je Porta dostigla vrhunac svoje moći. Teritorija države se značajno proširila, a kultura (pre svega književnost i arhitektura) se munjevito razvijala. Ali šta je sa ličnim životo m „nežnog jagnjeta“ (kako su strani ambasadori prozvali Sulejmana) sa ambicijama Napoleona?
Harem se smatrao važnim pokazateljem moći i autoriteta vladara. Ni Sulejman nije bio izuzetak, ali je znao svoje granice. Istoričari su utvrdili da je u njegovoj palati Topkapi živelo približno 160 žena, od kojih je samo 17 bilo posebno blisko sa njim. Ovo je skromna brojka naspram sultana Selim II koji je, na primer, držao više od 300 konkubina! Ali istorija je sačuvala imena samo nekoliko veličanstvenih sultanovih ljubavnica.
Kada je Sulejman još bio šehzade, odnosno naslednik prestola, kupio je prelepu ženu, istoričari smatraju da je bila Albanka, po imenu Fulane, na pijaci robova u Kafi (grad na Krimu). Identitet ove žene ostaje obavijen velom misterije.
Ko je bila Fulane i kako je zaslužila poštovanje majke sultanije?
Zahvaljujući svojoj snalažljivosti i marljivosti, Fulane je zaslužila naklonost valide, stroge majke budućeg sultana. Uz Hafsino ohrabrenje, Fulane je postala Sulejmanova voljena i dobila je titulu hatun (titula koja se daje ženskim članicama harema).
Neki istraživači veruju da je rodila ćerku Fatmu-Nur-Sultan (titula koja se daje vladarevim ćerkama), ali ne postoje adekvatni dokazi u pisanoj formi. Pristalice ove teorije veruju da je rođenje devojčice razočaralo Sulejmana i da je on brzo izgubio interesovanje za siromašnu konkubinu.
Kako se završila ljubavna priča sultana Sulejmana i Fulane?
Međutim, 1512. godine rodila je sina Mahmuda, nakon čega je afera okončana. U sultanov život ušla je nova žena, a Fulane, koja očigledno nije bila vešta u intrigama, posvetila je svo vreme odgajanju deteta. Ali 1521. godine strašna epidemija malih boginja odnela je dečakov život. Neutešna Fulane je umrla 1550. godine (prema drugoj verziji, umrla je od malih boginja zajedno sa sinom).
Ko je bila sultanova druga konkubina?
Druga poznata konkubina veličanstvenog sultana bila je Gulfem Hatun (? – 1561/1562). Njen identitet takođe ostaje misterija za istoričare. Poznato je da je 1519. godine rodila sina Murata, koji je, kao i Mahmud, umro od malih boginja 1521. godine.
Izgleda da je Gulfem bila značajna žena u sultanovom životu: njeno ime je sačuvano u njegovom dekretu; pominje se u četiri pisma Sulejmanove najpoznatije žene Hurem, sa kojom je očigledno imala dobar odnos.
Nova ljubavnica postala je Mahidevran
Gulfem je bila inteligentna žena i nikada nije pokazivala ljubomoru prema Sulejmanovoj novoj ljubavnici Mahidevran, što joj je donelo naklonost valide. Za razliku od Fulane, Gulfem je bila žena intriga: u sukobu između Hurem i Mahidevran, podržala je prvu, pa otuda i njihov dobar odnos.
Moguće je da je, uprkos njenoj očiglednoj poslušnosti, njen život dramatično završen. Neki turski istoričari spekulišu da je Gulfem ubijena - zadavljena. Šta je jadna žena mogla da uradi da zasluži tako strašnu sudbinu?
Postoji književna teorija da je na sebe navukla sultanov gnev tako što je slala druge konkubine kod njega tokom noći.. Ali ova hipoteza nije dobila na značaju u nauci, jer se ljubavna veza Sulejmana i Gulfeme već ugasila: do 1560. godine, oboje su dostigli starost.
Gulfem je ostavila zapaženiji trag u istoriji nego Fulane, jer je izgradila džamiju, a pored nje školu i grobnicu u kojoj je sahranjena.
Kako je Mahidevran postala sultanija?
Poreklo sultanove glavne konkubine, Gulbahar, kasnije Mahidevran (1500–1580/1581), nije poznato. Prema najrasprostranjenijoj verziji, bila je Čerkeskinja; možda je pripadala kneževskoj porodici; prema nekim izvorima, bila je nećaka same valide.
Godine 1515. rodila je sina Mustafu, koji je, nakon smrti prva dva sultanova sina, postao jedini naslednik prestola, a Mahidevran je postala glavna žena (posle valide sultan) u haremu.
Dobila je titulu sultanije, koja se davala majci naslednika, i postala je najvažnija Sulejmanova žena. Voleo ju je i nazivao svojom „prolećnom ružom“. Prema nepotvrđenim izveštajima, rodila je Abdulaha (koji je umro u detinjstvu), Ahmeda (čiji se trag gubi u istoriji) i ćerku Razije Sultan.
Kako je čuvena Hurem promenila život sultana?
Ali ju je ubrzo zamenila nova konkubina, Hurem, koja je Sulejmanu rodila nekoliko sinova. Kada se sultan zaljubio u svoju novu ljubavnicu, Mahidevranin položaj je bio potkopan, iako se prema njoj ophodio sa znatnim poštovanjem.
„Prolećna ruža“ je odbila da popusti i ušla je u neravnopravnu borbu sa Hurem. Strasti u haremu su se toliko rasplamsale da su se lepotice — prema izveštaju mletačkog ambasadora Bernarda Navagera — spustile na borbu. Kao rezultat toga, Mahidevran je potpuno izgubila sultanovu naklonost.
Jedina uteha joj je bio sin, koji je uživao popularnost u narodu, na veliku zavist Hurem. Mahidevran je podržavala Mustafu, koji je poslat da upravlja provincijom Manisom, koliko je mogla.
Mahidevran je bila sa njim i „uputila ga je kako da osvoji ljubav naroda“, izvestio je jedan mletački diplomata. Ona je stvorila efikasnu mrežu doušnika kako bi sprečila zavere protiv svog sina. Navagero je napisao da je bivša favoritkinja uložila „velike napore da spreči njegovo trovanje... i da gaji bezgranično poštovanje i strahopoštovanje prema njoj“.
Ali ni Hurem nije bila skrštenih ruku. Uspela je da ubedi Sulejmana da je Mustafa izdajnik, nakon čega je naslednik ubijen upravo u očevom šatoru. Mahidevran je znala za predstojeće ubistvo; upozorila je sina porukom, ali on je ignorisao njena upozorenja.
Pre Sulejmanove smrti, žena je bila u nemilosti, nedostajale su joj osnovne potrebe. Tek nakon stupanja Selima II na presto dobila je stabilan prihod, i tim novcem je izdržavala mauzolej svog voljenog sina. Nadživela je i Hurem i njenu decu.
Hurem, ili Rokselana (1502/1505–1558), bila je žena koja je ostavila živopisan, romantičan trag u turskoj istoriji. Od Sulejmanove konkubine, postala je jedna od najpoznatijih heroina Osmanskog carstva.
Njeno poreklo je takođe nepoznato. Prema jednoj verziji, devojčica je bila Ukrajinka (ali to je malo verovatno, jer takva država u to vreme nije postojala) i zvala se Anastasija Lisovskaja. Drugi izvori sugerišu da je rođena ili u Rusiji ili u Velikom kneževstvu Litvaniji.
Sa 14 godina, krimski Tatari su je zarobili i prodali u ropstvo. Nešto kasnije, data je Sulejmanu i brzo je stekla njegovu naklonost.
„Prvi sastanak“
Devojka je impresionirala Sulejmana time što ga je zamolila za dozvolu da poseti sultanovu biblioteku kao posebnu uslugu, umesto da mu ponudi haljine, nakit i skupe poklone.
Posedujući prirodno oštar intelekt, proširila je svoje znanje čitajući knjige, što je prijatno iznenadilo sultana. Mogla je sa njim ravnopravno razgovarati ne samo o ljubavi, već i o kulturi, umetnosti, pa čak i politici. Od tada je Sulejman provodio noći isključivo sa njom; devojka je dobila novo ime – „Hurrem“, što znači „vesela, koja donosi radost“.
Lepotica je u potpunosti opravdala svoje ime. Znala je kako da osvoji one oko sebe duhovitom opaskom ili smešnom šalom. Uprkos kobnim zakulisnim intrigama, harem je pod njenom vlašću postao primetno živahniji i veseliji.
Sultan je zbog Hurem išao i protiv tradicije
Zbog svoje voljene, sultan je otpustio Mahidevran, koja je u napadu ljubomore pretukla svoju rivalku. Dovitljiva Hurem je iskoristila ovaj incident da okrene Sulejmana protiv njegove rivalke. Na kraju je svojoj voljenoj dodelio posebno stvorenu titulu Haseki - drugu najvažniju u haremu posle Valide Sultan.
Godine 1534. dogodio se „neviđen“ događaj — kako je napisao engleski ambasador: Sulejman se oženio Hurem! Dvorovska pravila nisu zvanično zabranjivala brak sultana i konkubine, ali je ustaljena tradicija zabranjivala tako nešto.
Mada, Sulejman je zanemario stare običaje i „proglasio svoju konkubinu sultanijom, što je dovelo do velikog slavlja u Istanbulu. Reči ne mogu opisati sjaj venčanja koje se održalo u palati“, nastavlja isti ambasador.
Kako je Hurem uspela da zavede sultana i održi svoj uticaj do kraja života?
„Nasmejana dama“ nije samo osvojila njegovo srce već je i podelila njegovu moć.
Poznato je da ju je sultan konsultovao prilikom donošenja državnih odluka, a ona je prisustvovala društvenim događajima (kao što je prijem ambasadora) sa otkrivenim licem, što je bilo nečuveno na osmanskom dvoru. Organizovala je izgradnju kulturnih i verskih objekata — džamija, škola i bolnica.
Hurem je sultanu rodila šestoro dece: pet sinova – Mehmeda, Abdulaha, Selima, Bajazita, Džihangira – i jednu ćerku, Mihrimah; treći naslednik je postao sultan pod imenom Selim II.
Da bi se održala na površini, sultanija je aktivno spletkarila ne samo protiv svojih rivala već i protiv poverljivih ljudi svog muža. Na primer, njenim spletkama, sultanov vezir Ibrahim, koji je imao veliki uticaj na njega, je zadavljen. Takođe je udala svoju ćerku za novog vezira, Rustema-pašu, koji je počeo da igra po njenim pravilima.
Tačan uzrok Huremine smrti nije poznat: ili je dobila infekciju tokom putovanja u Jedrene koja je dovela do njene smrti, ili je otrovana.