Kafa je za mnoge mnogo više od običnog napitka kojim započinju dan. Njena aroma, ukus i ritual ispijanja duboko su ukorenjeni u svakodnevici miliona ljudi širom sveta, pa tako i kod nas, gde je šoljica kafe često sinonim za razgovor, predah i bliskost.
Ipak, uprkos njenoj ogromnoj popularnosti, polemike o tome koliko kafa zaista koristi organizmu ne prestaju. Dok jedni tvrde da podiže energiju, poboljšava koncentraciju i pozitivno utiče na raspoloženje, drugi upozoravaju da može izazvati nervozu, nesanicu i probleme sa varenjem. Posebnu pažnju poslednjih godina privlače i istraživanja koja govore o njenom uticaju na metabolizam, srce, mozak i imunitet, zbog čega se često postavlja pitanje – da li kafa zaista pomaže organizmu ili ga postepeno iscrpljuje?
Odgovore na ova pitanja dao je imunolog dr Borislav Kamenov, gostujući u emisiji "Jutro" na Prvoj televiziji, gde je govorio o pozitivnim, ali i negativnim stranama omiljenog napitka.
Kafa kao simbol druženja i svakodnevice
"Šta je važno kad je u pitanju kafa? Kafa je simbol druženja, simbol socijalizacije kod nas. Znači, kad pozovete nekoga na kafu, znači da ste prijatelji, da hoćete da se vidite. Ja sam od onih koji preferiraju crnu kafu, kako smo je nekada zvali, tursku, a sad kažemo srpska ili domaća kafa. Zašto je kafa u suštini zdrava? Bez obzira na to, nekome može i da smeta."
Dr Kamenov ističe da kafa nije samo stimulans, već i deo kulture i društvenih navika. Upravo zbog toga mnogi ne mogu da zamisle početak dana bez šoljice domaće kafe, niti susret sa prijateljima bez razgovora uz omiljeni napitak.
Kako kafa utiče na organizam
Prema rečima imunologa, kafa sadrži brojne korisne sastojke koji mogu imati zaštitnu ulogu u organizmu. Posebno se izdvajaju antioksidansi, vitamini i minerali koji pomažu telu da se izbori sa ćelijskim stresom i negativnim uticajima iz spoljne sredine.
"Ona je zdrava zato što ima antioksidanse, uglavnom polifenole, vitamine i minerale koji su elementi zaštite organizma od ćelijskog stresa. Ona štiti od mnogih bolesti, pa se danas zna da je ona preventivni faktor u razvoju dijabetesa, Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti, depresije, maligniteta, srčanih bolesti, a naročito debelog creva, poboljšava probavu. Stolica se brže eliminiše, a to znači preduslov za lakšu detoksikaciju."
Stručnjaci već godinama proučavaju vezu između umerenog konzumiranja kafe i smanjenog rizika od pojedinih hroničnih bolesti. Smatra se da upravo antioksidansi iz kafe mogu doprineti zaštiti ćelija i usporavanju određenih degenerativnih procesa u organizmu.
Dodaci koji menjaju dejstvo kafe
Iako sama kafa može imati pozitivne efekte, dr Kamenov upozorava da problem često nastaje zbog dodataka koje ljudi svakodnevno koriste prilikom njenog ispijanja.
"Šta se sada dešava u kafićima? Dešavaju se ti dodaci, dešava se da se stavlja šećer, da se stavlja mleko, da se stavljaju zaslađivači. To je sve ono što je manje više negativno. Šećer možda može i malo da se stavi, ali većina ljudi, mnogo veliki broj, ne podnosi mleko. Kažu da imaju problem sa crevima, da imaju nadimanje, ali kažu: 'Samo stavljam u kafu'. I tu se prevare i tu nastane problem. Takođe, zaslađivači su problem. Prevare organizam, misli da dolazi šećer, ali ne dolazi šećer", istakao je dr Kamenov.
Prema njegovim rečima, upravo mleko i veštački zaslađivači mogu izazvati tegobe kod velikog broja ljudi, posebno kod onih koji imaju osetljiv digestivni sistem ili intoleranciju na određene namirnice. Zbog toga stručnjaci savetuju da se pažnja ne obraća samo na količinu kafe, već i na ono što joj se dodaje.
Zaključak
Kafa, kada se konzumira umereno i bez preterivanja sa dodacima, može imati brojne pozitivne efekte na organizam. Bogata antioksidansima i korisnim sastojcima, povezuje se sa manjim rizikom od pojedinih bolesti i boljim funkcionisanjem organizma. Ipak, njen uticaj nije isti kod svih ljudi, pa je važno osluškivati sopstveno telo i obratiti pažnju na reakcije organizma. Upravo zato stručnjaci naglašavaju da najveći problem često nije sama kafa, već način na koji je konzumiramo.