Sa dvadeset sedam godina, Grover Klivlend budući predsednik SAD-a, je upoznao ćerku svog advokatskog partnera i bliskog prijatelja, Oskara Folsoma, i odmah se zainteresovao za dete pružajući joj puno pažnje, a ovaj odnos će se godinama zakomplikovati.
Kupovao joj je igračke i dečija kolica, te je tokom njene mladosti postao poznat kao "Ujak Kliv". Međutim, njen otac Folsom je uvek bio neoprezan vozač, poginuo je u nesreći sa kočijom kada je Franses napunila 11 godina. Bez sastavljenog testamenta, Klivlend je postao izvršilac Folsomove imovine, preuzimajući ulogu staratelja Franses i njene majke Eme.
Ema Folsom je, razumljivo, očekivala da se Klivlend oženi njome, čime je učvrstila svoju već uspostavljenu ulogu u njihovoj "porodičnoj" dinamici. Međutim, kada su predsednika novinari pitali zašto se nije oženio, odgovorio je: "Čekam da moja nevesta odraste."
Prvo i poslednje venčanje u Beloj kući
Koliko god zvučalo neukusno, komentar je odbačen kao šala, sve dok 49-godišnjak nije otkrio svoju veridbu sa Franses Folsom, oženivši je pet dana kasnije na prvom venčanju u Beloj kući ikada. Njihov brak je osvojio medije i ubrzo je Frensis Klivlend, obožavana od strane javnosti, postala prva Prva dama koja je dostigla status slavne ličnosti.
Ovo nije bila prva medijska oluja koja je okružila Grovera Klivlenda tokom njegove političke karijere. Odmah nakon što je Klivlend dobio demokratsku nominaciju za predsednika, otkriven je skandal: devetogodišnji dečak po imenu Oskar predstavljen je kao vanbračni sin predsedničkog kandidata i službenice u robnoj kući po imenu Marija Halpin.
Dok su republikanci odmah iskoristili skandal, Klivlendov tim je žurio da odluči šta treba učiniti kao odgovor. Klivlend je insistirao na platformi "iskrenosti", preuzimajući svu odgovornost za dečaka, iako nije verovao da je on biološki otac. Pokazao je javnosti da vidi da je mladi Oskar dobro zbrinut i poslao ga je u sirotište gde ga je usvojila ugledna porodica.
Marija Halpin je, sa svoje strane, prikazana kao ništa drugo do alkoholičarke koja je spavala sa najmanje tri oženjena muškarca, pored Klivlenda koji je, kao jedini neženja, smatrao svojom dužnošću da se pobrine da se o dečaku brine. Sa tim, demokrate su mogle lako da odahnu. Anti-klivlendsko skandiranje republikanaca "Mama, mama, gde mi je tata?" ubrzo je dočekano pobedonosnim demokratskim odgovorom: "Idem ka Beloj kući, ha-ha-ha."
Zato je bilo prilično zgodno što je, u proleće njegove prve godine kao predsednika, štampa imala još jednu klivlendsku romansu u koju je mogla da se uplete, jer je njegova neverovatno mlada i potpuno fascinantna supruga postala savršena distrakcija od ranije negativne štampe oko vanbračnog sina.
Pravo lice američkog predsednika
Priča o njegovom vanbračnom sinu je pala u drugi plan, a ljubav javnosti prema Frensis je gotovo zakopana u pesku vremena. Klivlendov izveštaj je preovladao u većini istorijskih pomena, dok je Halpin otpisana kao negativac, a njena izjava protiv predsednika odavno zaboravljena.
Ipak, pamflet u zbirci Njujorškog istorijskog društva pod naslovom "Recite istinu! Ovo je moralno pitanje, a ne političko – slučaj Grovera Klivlenda, rezultat istrage sveštenika grada Bafala iz septembra 1884. godine" navodi da "postoje obilje dokaza koji dokazuju da Marija Halpin nije bila loša žena kada se Klivlend upoznao sa njom".
Ispostavilo se da je, prema svim izveštajima, prava Marija Halpin bila skromna žena – udovica, majka dvoje male dece i vernica koja se našla u nesrećnom prisustvu nemoralnog čoveka. Klivlend je imao običaj da se napije, pravi nered i uspostavlja intimne odnose sa nemoralnim ljudima i to više pokazuje kakav je on čovek nego nesrećna žrtva.
Prema nedavno otkrivenoj Halpinovoj izjavi, Klivlend ju je odveo kući posle obroka i počeo da je seksualno zlostavlja "upotrebom sile i nasilja bez njenog pristanka". Kada je pretio da će pozvati vlasti, Klivlend joj je rekao da je "bio odlučan da je uništi čak i ako ga to košta 10.000 dolara, čak i ako ga zbog toga obese za vrat".
Kada se Oskar rodio, Klivlend ga je odvojio od majčine brige i organizovao da majka bude poslata u ludnicu Providens, gde ju je, nakon procene, medicinski direktor otpustio uz obrazloženje da nije luda, već žrtva političke zloupotrebe. Pa ipak, Klivlend je, sa svoje pozicije moći, zadržao prednost. Na kraju je bio veran svojoj reči barem u jednom smislu: učinio je sve što je mogao da spali njen ugled do temelja.
Prva dama je našla dostojnog partnera za sebe
Istorijski gledano, Grover Klivlend je smatran natprosečnim predsednikom, pao je poslednjih decenija samo sa "skoro odličnog" na potpuno prosečan uprkos svojoj nepopularnoj reputaciji na kraju drugog mandata. Standardna pretraga njegovog imena prvo dovodi do Vikipedijinog članka o njemu, u kojem se navodi da je, među savremenim istoričarima, "hvaljen zbog iskrenosti, integriteta [i] pridržavanja svom moralu".
Izabran od strane američkog naroda dva puta, ovaj čovek, koji je nasilno iskoristio najmanje jednu ženu, uništio joj život da bi zadržao svoju moć, a zatim pripremio mladu devojku za brak, smatra se jednim od boljih lidera Amerike, i to pravednim.
Frensis je izašla iz sumnjive veze uspevajući da osvoji srca javnosti, posvetivši svoje vreme dobrotvornim organizacijama i pomažući u definisanju funkcije Prve dame, uprkos tome što je Klivlend više voleo da ona ostane van reflektora. Nakon smrti Grovera Klivlenda, postala je prva Prva dama koja se ponovo udala, ovog puta za muškarca mnogo bližeg svojim godinama.
Halpin je bila preživela i ostala je jaka za svoju decu, progovorila je u vreme kada je to verovatno bilo još teže nego sada. Umrla je 1902. godine kao društvena izopštenica, bledeći u zaborav.